Ako se prostata zapusti, muškarac ne može da se izleči. Ono što sledi je „zalečenje”, kaže urolog dr Milošević

Prostata je žlezda otprilike veličine oraha, ali ono zbog čega postaje rizična, ako dođe do promene stanja - jeste njen položaj. Prostata se nalazi odmah ispod bešike i ispred rektuma. Obavija se oko gornjeg dela uretre, cevi koja izbacuje urin iz bešike iz tela što  znači da problemi sa prostatom mogu da utiču na mokrenje i seksualnu funkciju. S obzirom na to da problem sa prostatom može godinama da traje a da muškarac ne oseća nikakve simptome, urolozi naglašavaju da je preventiva, odnosno kontrolni pregled najvažniji kako bi se muškarac izlečio, a ne da dođe u situaciju da samo „zalečuje” problem.

Godišnji pregled prostate treba da bude obavezan od 50. godine

Tri glavna stanja karakteristična su za prostatu: infekcija ili upala prostate, benigna hiperplazija prostate (BHP) ili uvećanje prostate koje dolazi sa starenjem i rak prostate -  rast ćelija raka unutar prostate, koje mogu da izbiju iz žlezde i utiču na druge delove tela. Kako bi muškaraca izbegao bilo koje od ovih stanja potrebno je da u određenoj životnoj dobi počne redovno da odlazi na kontrolne preglede kod urologa.

Preporučujemo

- Muškarci bi trebalo od 50. godine jedanput godišnje da posete lekara i urade kontrolni pregled, bez obzira na to što nemaju nikakve simptome ili ih ništa ne boli. Najgore je da se sačekaju tegobe ili bolovi. Pregled prostate je jednostavan, traje 10 minuta. Uzima se krv za tumorski marker i radi se ultrazvuk. Ako se tu na nešto posumnja, onda se ide opet na bezbolnu magnetnu rezonancu, dalja ispitivanja i biopsiju. Znači, sve su to metode koje ne bole - kaže u razgovoru za eKlinika portal prof. dr Aleksandar Milošević, urolog, i podseća da su simptomi koji nateraju muškarac da dođe na pregled bol u predelu prostate - u donjem stomaku, smetnje sa mokrenjem, učestalo mokrenje, krv u mokraći, povećan PSA marker...

Ako se prostata zapusti - muškarac ne može da se izleči

Najšeća bolest muškarca od 50 godina je prostata. Zato je životna dob od 50. godine vreme kada se muškarcima preporučuje da jednom godišnje urade kontrolni pregled kod urologa kako bi se ispitao nivo hormona i uradili tumorski markeri prostate.

- Muškarci u tim mlađim godinama ređe obolevaju, ali kad obole, bolest je praktično  neizlečiva, pogotovo ako nisu redovno išli na kontrole. Najčešće oboljenje muškaraca starijeg od 50 godina je upravo prostata, koja u tim godinama najčešće izaziva zapaljenske  procese, pa im smeta. U šezdesetim godinama najčešće se javlja karcinom koji je teže lečiti nego da se tumor otkrio u mlađim godinama. Godišnja kontrola je važna jer na taj način muškarac može da izbegne onaj period kada je prostata bezbolna i ne pokazuje simptome, a promene se ipak dešavaju. Na taj način muškarac ima šansu da bude izlečen u više od 90 odsto slučajeva. A, ako zapusti prostatu i zakasni sa lečenjem, on nema šanse da bude izlečen. U tom slučaju može samo da se „zalečuje” - upozorava dr Milošević.

Prvi simptomi bolesti prostate

Čim se pojavi problem sa mokrenjem, kod svakog muškarca starijeg od 50 godina bi trebalo da se uključi alarm koji će mu reći da je vreme da poseti urologa. Suština je da muškarac dođe kod lekara kada još nema simpotoma. Kad se jave simpotomi onda može da bude i kasno, kaže dr Milošević.

- Najčešći simptomi bolesti prostate su tegobe sa mokrenjem, otežano mokrenje, peckanje pri mokrenju... Danas postoji veliki broj lekova i biljnih preparata koji mogu da spreče te tegobe, kao i operacija. Operacije su razvitkom tehnologije napredovale tako da laserom i jednodnevnom hirurgijom rešavamo problem. Pacijent posle jednog dana može da ide kući, ne mora da bude hospitalizovan, tako da je to vrlo komforno lečenje prostate. Može da se šeta i obavljaju lakše svakodnevne aktivnosti - savetuje pacijente naš sagovornik.

Zabranjeno je dugotrajno sedenje posle operacije 

- Jedino je zabranjeno dugo, nepravilno sedenje, zbog nakupljanja krvi u maloj karlici. Kod operacije prostate, bilo da je u pitanju klasična ili laparoskopska, regija na kojoj se sedi je bukvalno „centar zbivanja”. Kada dugo sedimo, kao i tokom duge vožnje, na primer, težina gornjeg dela tela vrši direktan pritisak na karlično dno, pa samim tim i na sveže zašiveni spoj. Preveliki pritisak može da oslabi šavove, izazove curenje urina unutar tela ili oteža  zarastanje. Takođe, operacije u maloj karlici same po sebi povećavaju rizik od stvaranja ugrušaka u nogama - duboke venske tromboze, jer dugo sedenje usporava cirkulaciju u nogama i karlici. Ugrušak može da krene i ka plućima i izazove plućnu emboliju, što je životno ugrožavajuće stanje. Zato lekari insistiraju na šetanju, a ne na sedenju - objašnjava za čitaoce eKlinika portala urolog i seksolog prof. dr Aleksandar Milošević.

(eKlinika.rs)