Dr Bumbaširević: Benigna hiperplazija prostate leči se savremenim, minimalno invazivnim metodama i kod nas

Muškarci u Srbiji često prihvataju probleme sa mokrenjem kao neminovan deo starenja. Slab mlaz, često ustajanje noću i osećaj nepotpunog pražnjenja bešike godinama se trpe, i umesto da se oni reše, osoba se polako prilagođava simptomima. Najčešći uzrok pojave ovih simptoma (donjeg urinarnog trakta) je benigna hiperlplazija prostate (BPH), koja se danas efikasno i trajno leči, uz znatno manji rizik nego ranije.

Šta je benigna hiperplazija prostate i zašto je važna tema

U razgovoru za eKlinika portal, doc. dr Uroš Bumbaširević, specijalista urologije sa dugogodišnjim kliničkim iskustvom u dijagnostici i lečenju, pojašnjava da benigna hiperplazija prostate (BHP) predstavlja nemaligno uvećanje prostate, odnosno rast benignog adenomatoznog tkiva (adenoma), koje se javlja kod velikog broja muškaraca sa starenjem.

Prema njegovim rečima, već posle pedesete godine, prvi simptomi donjeg urinarnog trakta javljaju se kod svakog trećeg muškarca, dok se u starijoj populaciji praktično smatraju pravilom, a ne izuzetkom. Iako se ne radi o malignoj bolesti, posledice BHP mogu biti ozbiljne i značajno narušiti kvalitet života.

- Uvećana prostata pritiskom na mokraćnu cev otežava normalno pražnjenje bešike. Posledica su slab mlaz, naprezanje pri mokrenju, učestalo mokrenje, naročito noću, kao i osećaj da bešika nikada nije potpuno prazna. Ono što počinje kao nelagodnost vremenom prerasta u hronični problem koji utiče na san, radnu sposobnost, putovanja, društveni život i opšte zdravlje. Važno je naglasiti da BHP nije samo „problem komfora“. Dugotrajna opstrukcija može dovesti do zadržavanja mokraće i potrebe za urinarnim kateterom, ponavljanih infekcija, stvaranja kamena u bešici, pa čak i oštećenja funkcije bubrega. Uprkos tome, veliki broj muškaraca se lekaru javlja tek kada simptomi postanu neizdrživi ili kada se već razviju komplikacije - upozorava naš sagovornik.

Razlika između savremenih i zastarelih metoda: Od čega zavisi način lečenja? 

Zbog svoje učestalosti, progresivnog toka i potencijalno ozbiljnih posledica, benigna hiperplazija prostate predstavlja jedno od najvažnijih zdravstvenih pitanja muške populacije starije životne dobi. Upravo zato način na koji se ova bolest leči - i da li se koriste savremene ili zastarele metode - nije samo stručno, već i pitanje kvaliteta lečenja i ishoda za pacijente.

- Način lečenja ne zavisi samo od jačine tegoba, već i od nalaza pregleda, veličine prostate, protoka mokraće, zaostalog urina i eventualnih komplikacija, zbog čega terapiju uvek određuje urolog nakon kompletne dijagnostike, a lečenje može biti medikamentozno ili hirurško - navodi doc. dr Bumbaširević.

Medikamentozna terapija: Prva linija lečenja, ali ne i konačno rešenje

Kod većine muškaraca sa BPH lečenje se započinje medikamentoznom terapijom.

- Lekovi predstavljaju prvu liniju lečenja i kod značajnog broja pacijenata dovode do smanjenja simptoma i poboljšanja kvaliteta života. Najčešće se primenjuju alfa-blokatori, koji opuštaju glatku muskulaturu prostate i vrata mokraćne bešike, kao i inhibitori 5-alfa-reduktaze, koji utiču na hormonski mehanizam rasta prostate. Ipak, efekat lekova je ograničen. Alfa-blokatori u proseku smanjuju tegobe za 30–40 odsto i blago poboljšavaju protok mokraće, ali kod oko trećine muškaraca ne dolazi do klinički značajnog poboljšanja. Ova terapija može odložiti potrebu za operacijom, ali ne eliminiše rizik od progresije bolesti niti u potpunosti sprečava nastanak komplikacija - objašnjava specijalista urologije.

Kako kaže, jedan od ključnih problema dugotrajne medikamentozne terapije je činjenica da pacijenti ne uzimaju savetovane lekove. Naime, starija populacija muškaraca često već uzima veliki broj lekova zbog drugih hroničnih bolesti, što ih svakodnevno opterećuje. Polifarmacija je česta, a upravo ona povećava rizik od neželjenih efekata i dovodi do preskakanja doza ili samoinicijativnog prekida terapije, dodaje doc. dr Bumbaširević.

Neželjena dejstva lekova, strah od posledica i napredovanje simptoma: Važnost pravovremenog hirurškog lečenja

- Neželjeni efekti dodatno ograničavaju primenu lekova. Alfa-blokatori mogu izazvati vrtoglavicu, pad krvnog pritiska, umor i smetnje ejakulacije, dok su inhibitori 5-alfa reduktaze povezani sa smanjenim libidom, erektilnom disfunkcijom i psihičkim tegobama, uključujući i depresivne simptome kod nekih pacijenata. Upravo strah od ovih posledica često ima veći uticaj na odluku pacijenta nego sami urinarni simptomi. Zbog svega navedenog, medikamentozna terapija predstavlja važan, ali često privremen korak u lečenju benigne hiperplazije prostate - ističe stručnjak.

Kada simptomi napreduju, terapija postaje neefikasna ili neželjeni efekti prevagnu nad korisnim, vreme je za pravovremeno operativno lečenje, a ne za dalje odlaganje problema, objašnjava doc. dr Uroš Bumbaširević, koji konstatuje da produženo odlaganje prelaska na operativno lečenje, uprkos neefikasnosti lekova, često vodi ka tihom napredovanju bolesti i razvoju komplikacija, kao što su akutna retencija mokraće koja zahteva nošenje urinarnog katetera, učestale infekcije, kao i oštećenja mokraćne bešike i bubrega.

- Savremena urologija danas ne posmatra operaciju kao „poslednju opciju“, već kao racionalan i planiran korak u trenutku kada lekovi više ne donose očekivanu korist. Pravovremeno hirurško lečenje omogućava bolje funkcionalne rezultate, kraći oporavak i manji rizik od komplikacija u poređenju sa intervencijama koje se sprovode u kasnijim fazama bolesti. Drugim rečima, cilj savremenog pristupa nije da se pacijent dovede do granice izdržljivosti, već da se problem reši u trenutku kada je to medicinski opravdano i najbezbednije, uz jasno definisane koristi i realna očekivanja - naglašava sagovornik eKlinika portala, koji u nastavku detaljno objašnjava sve o metodama hirurškog lečenja.

Hirurško lečenje

Tradicionalne operativne metode: TURP i otvorena prostatektomija

- Transuretralna resekcija prostate (TURP) i otvorena prostatektomija decenijama su predstavljale osnovu hirurškog lečenja benigne hiperplazije prostate. U vreme kada savremene laserske tehnologije, endoskopska enukleacija i moderne minimalno invazivne procedure (MIST) nisu bile dostupne, ove metode su omogućile značajno olakšanje simptoma velikom broju pacijenata. Međutim, razvojem urologije i promenom profila pacijenata, njihova ograničenja postala su sve očiglednija. TURP se zasniva na parcijalnom uklanjanju tkiva prostate kroz mokraćnu cev. Iako kod manjih i srednje velikih prostata može dovesti do značajnog poboljšanja simptoma, činjenica da ne omogućava potpuno uklanjanje adenoma nosi povećan rizik od od ponovnog javljanja tegoba i potrebe za ponovnim intervencijama - precizira doc. dr Bumbaširević.

Pojašnjava, međutim, da se kod velikih prostata TURP ne smatra adekvatnom metodom lečenja ne samo zbog dužeg trajanja operacije, već pre svega zbog ograničenja same tehnike -  kod većih zapremina nije moguće bezbedno i u potpunosti ukloniti adenomsko tkivo parcijalnom resekcijom. Kako kaže, količina uklonjenog tkiva direktno zavisi od trajanja operacije i intenziteta krvarenja, što produženo operativno vreme čini rizičnijim, sa većom verovatnoćom značajnog krvarenja, potrebe za transfuzijama i drugih perioperativnih komplikacija. Istovremeno, nedovoljno uklanjanje adenoma povećava rizik od brzog povratka simptoma, reintervencije, dužeg nošenja katetera i produžene hospitalizacije, naročito kod starijih pacijenata i onih na antikoagulantnoj terapiji.

- Otvorena prostatektomija tradicionalno je bila rezervisana za operativno lečenje velikih prostata. Iako omogućava uklanjanje značajne količine tkiva, cena tog efekta je visok operativni morbiditet. Ova procedura zahteva rez na trbušnom zidu, nosi veći rizik od krvarenja i transfuzija, znatno duži boravak u bolnici i sporiji postoperativni oporavak, uz odložen povratak svakodnevnim aktivnostima u poređenju sa endoskopskim metodama. Postoperativne komplikacije, uključujući infekcije, krvarenje i produženu kateterizaciju, značajno su češće u poređenju sa savremenim endoskopskim metodama. Zajednička mana obe metode jeste veći rizik od perioperativnih i dugoročnih komplikacija, kao i ograničena mogućnost prilagođavanja savremenim zahtevima lečenja. U kontekstu današnjih terapijskih ciljeva, koji podrazumevaju efikasnost, bezbednost, dugoročnu održivost terapijskog efekta i brži oporavak, jasno je da ove metode imaju svoja ograničenja - jasan je specijalista urologije.

Minimalno invazivne procedure (MIST) - racionalan korak između lekova i klasične hirurgije

Razvoj savremene urologije doveo je do uvođenja minimalno invazivnih hirurških procedura, poznatih pod zajedničkim nazivom MIST (Minimally Invasive Surgical Therapies), koje popunjavaju prostor između dugotrajne medikamentozne terapije i standardnih operativnih zahvata.

- Ove procedure nastale su kao odgovor na kliničku realnost u kojoj veliki broj muškaraca prekida terapiju lekovima zbog nedovoljnog efekta ili neželjenih dejstava, dok se istovremeno mali procenat odlučuje za klasičnu operaciju. MIST procedure se izvode u ambulantnim ili jednodnevnim uslovima, često uz mogućnost izvođenja u lokalnoj anesteziji ili kratkoj analgosedaciji. Karakteriše ih nizak rizik od krvarenja, brz oporavak i rana reintegracija pacijenata u svakodnevne aktivnosti. Za razliku od klasičnih operativnih metoda, njihov cilj nije radikalno uklanjanje prostate, već smanjenje simptoma uz maksimalno očuvanje kontinencije i seksualne, pre svega ejakulacione, funkcije. U tom kontekstu, sve veći značaj dobija koncept first-line interventional therapy (FIT), koji podrazumeva primenu minimalno invazivnih procedura već u ranoj fazi bolesti, pre dugotrajne medikamentozne terapije. Ovakav pristup ima za cilj ne samo poboljšanje kvaliteta života, već i prevenciju dugoročnih posledica hronične opstrukcije mokraćne bešike, uz izbegavanje neželjenih efekata lekova - pojašnjava doc. dr Uroš Bumbaširević i dodaje:

Da li su svi pacijenti kandidati za MIST procedure?

- Jedna od najčešće primenjivanih MIST metoda danas je REZUM terapija, koja koristi kontrolisanu aplikaciju vodene pare za smanjenje zapremine prostate. REZUM omogućava klinički relevantno poboljšanje urinarnih simptoma uz minimalan operativni stres, kratak oporavak i povoljan bezbednosni profil. Posebno je pogodna za pacijente koji ne žele dugoročnu upotrebu lekova, za visoko rizične bolesnike kod kojih se intervencija može izvesti u lokalnoj anesteziji, kao i za mlađe muškarce kod kojih je očuvanje seksualne funkcije od posebnog značaja.

Prema njegovim rečima, važno je, međutim, naglasiti da MIST procedure nisu univerzalno rešenje za sve oblike benigne hiperplazije prostate.

- Njihova efikasnost zavisi od pravilne selekcije pacijenata, anatomskih karakteristika prostate i težine bolesti. Kod uznapredovalih slučajeva, velikih prostata ili prisutnih komplikacija, potrebne su metode koje omogućavaju definitivno i trajno uklanjanje opstrukcije. Upravo zbog toga, MIST procedure treba posmatrati kao deo savremenog, individualizovanog terapijskog spektra, a ne kao konkurenciju standardnim operativnim metodama. Njihova najveća vrednost leži u tome što omogućavaju raniju intervenciju, bolju prihvaćenost terapije i očuvanje kvaliteta života kod pažljivo odabranih pacijenata - kaže sagovornik našeg portala.

Šta je HoLEP, zlatni standard savremenog hirurškog lečenja benigne hiperplazije prostate?

U savremenom lečenju benigne hiperplazije prostate, holmijum laserska enukleacija prostate (HoLEP) zauzima centralno mesto kao najefikasnija i dugoročno najpouzdanija operativna metoda.

- Njena prednost ne leži samo u tehnološkom napretku, već u činjenici da je HoLEP danas jedna od najtemeljnije proučenih hirurških procedura u urologiji. Brojne randomizovane studije i metaanalize pokazale su da HoLEP, u poređenju sa TURP-om, drugim laserskim tehnikama i otvorenom prostatektomijom, obezbeđuje superiorne ili najmanje jednake funkcionalne rezultate, uz značajno bolji bezbednosni profil. Suština HoLEP-a je u potpunoj endoskopskoj enukleaciji adenoma prostate, čime se uklanja kompletno tkivo odgovorno za opstrukciju. Za razliku od parcijalnih ablativnih metoda, kod kojih količina uklonjenog tkiva zavisi od trajanja operacije i intenziteta krvarenja, HoLEP omogućava temeljno i precizno uklanjanje adenoma nezavisno od zapremine prostate. Upravo zbog toga, rezultat HoLEP operacije ne zavisi od zapremine prostate, što ovu metodu čini jednako efikasnom kod malih, srednjih i velikih prostata - objašnjava doc. dr Bumbaširević.

Prednosti HoLEP metode: Kraći postoperativni tok, nema uticaj na erektilnu funkciju...

Specijalista urologije navodi da HoLEP objedinjuje efikasnost otvorene prostatektomije sa bezbednošću i minimalnom invazivnošću savremene laserske tehnologije. Time je, ističe, u velikoj meri zamenio potrebu za otvorenom operacijom, ali bez njenog morbiditeta, značajnog krvarenja i produženog boravka u bolnici i oporavka. Takođe, minimalan gubitak krvi čini HoLEP posebno pogodnim za starije pacijente, bolesnike sa više pridruženih bolesti i muškarce na antikoagulantnoj terapiji.

- Prednosti HoLEP-a ogledaju se i u postoperativnom toku: kraće vreme nošenja katetera, kraći boravak u bolnici i brži povratak svakodnevnim aktivnostima u poređenju sa klasičnim metodama. Dugoročno praćenje pacijenata pokazuje stabilno i trajno poboljšanje simptoma donjeg urinarnog trakta, uz izuzetno nizak procenat ponovnih intervencija, što HoLEP izdvaja kao jedno od najtrajnijih rešenja u lečenju benigne hiperplazije prostate. Važno je istaći da HoLEP nema negativan uticaj na erektilnu funkciju, jer se procedura izvodi endoskopski i ne zahvata neurovaskularne strukture odgovorne za erekciju, što je česta i opravdana briga pacijenata koji razmišljaju o operativnom lečenju. Zbog svega navedenog, HoLEP se danas sve češće preporučuje kao „zlatni standard“ za hirurško lečenje benigne hiperplazije prostate u savremenim urološkim centrima, i to ne samo kod velikih, već i kod srednjih i manjih prostata, kada je cilj definitivno, bezbedno i dugoročno rešavanje opstrukcije - naglašava naš sagovornik.

Važnost adekvatne i pravovremene terapije: Čuva kvalitet života i sprečava komplikacije

Lečenje benigne hiperplazije prostate više ne podrazumeva čekanje da simptomi postanu neizdrživi, niti primenu jedne iste terapije kod svih pacijenata.

- Savremena urologija zahteva pravovremenu i individualizovanu odluku - od lekova, preko minimalno invazivnih procedura, do definitivnog operativnog lečenja. Rezum ima važno mesto kod pažljivo odabranih pacijenata kao ambulantna procedura sa minimalnim neželjenim efektima, brzim oporavkom i očuvanom seksualnom funkcijom, dok HoLEP predstavlja optimalno rešenje kada je potrebno trajno ukloniti opstrukciju, uz najefikasnije i dugoročno najstabilnije simptomske i funkcionalne ishode, bez obzira na veličinu prostate. Prava terapija u pravo vreme ne samo da poboljšava mokrenje, već čuva kvalitet života i sprečava ozbiljne komplikacije - objasnio je doc. dr Uroš Bumbaširević, specijalista urologije sa velikim iskustvom u dijagnostici i lečenju, koji uspešno sprovodi i navedene hirurške metode.

(eKlinika.rs)