Da li je rešena decenijama stara misterija o neželjenim efektima benzodiazepina, lekova koje koristimo za smirenje

Iako benzodiazepini mogu da budu efikasni kao kratkoročni tretman, istraživači pokušavaju da bolje istraže kako oni deluju na ljude nakon duže upotrebe

Misterija o neželjenim efektima benzodiazepina stara više decenija, možda je rešena, saopštio je istraživački tim predvođen Virginia Commonwealth University i Columbia University. Benzodiazepini kao što su Valium i Xanax (ksanaks) često se propisuju za lečenje anksioznosti, nesanice i napada. Iako ovi lekovi mogu da budu efikasni kao kratkoročni tretman, istraživači pokušavaju da bolje razumeju uticaj benzodiazepina nakon duže upotrebe.

Molekularni mehanizmi su ti kojim bi misterija o neželjenim efektima benzodiazepina mogla da se reši

Preporučujemo

Pojedini stručnjaci veruju da dugotrajna upotreba leka može da utiče na nivoe upale u telu, jer su prethodna istraživanja pokazala da benzodiazepini mogu da povećaju rizik od razvoja ili pogoršanja upalnih stanja, kao što su zapaljenje pluća i inflamatorna bolest creva. Stručnjaci su godinama pokušavali, mada bez mnogo uspeha, da bolje razumeju molekularne mehanizme koji mogu da izazovu ove neželjene efekte.

Sada je istraživački tim sa Virginia Commonwealth University i Columbia University stekao nove uvide u protein za koji se sumnja da je uključen u upalu koja se dovodi u vezu sa benzodiazepinima. Njihovi nalazi, objavljeni u The Proceedings of the National Academy of Sciences, mogli bi da rasvetle nove strategije za poboljšanje formule benzodiazepinskih lekova, kao i da otvore nove mogućnosti za lečenje stanja koja imaju veze sa upalom, uključujući određene vrste raka, artritis, Alchajmerovu bolest i multipla sklerozu.

- Učinjeni su brojni pokušaji da se utvrdi struktura i razjasni funkcija ove misteriozne porodice membranskih proteina. Sada, posle decenija istraživanja, konačno imamo obećavajuće dokaze koji rešavaju neke od misterija oko ovog proteina i mogu da budu presudni za unapređenje formule  benzodiazepinskih lekova - navodi dr Youzhong Guo, profesor na Odseku za medicinsku hemiju Virginia Commonwealth University. 

Proučavani protein ima veze sa nekoliko neurodegenerativnih bolesti, uključujući Alchajmerovu bolest

Benzodiazepini proizvode svoj terapeutski efekat vezivanjem sa GABAA receptorima u mozgu. Međutim, lek ima jednako jak afinitet prema ljudskim mitohondrijalnim senzornim proteinima bogatim triptofanom (HsTSPO1), koji se nalaze na spoljnoj membrani mitohondrija u ćelijama. Ova vrsta proteina ima veze sa nekoliko neurodegenerativnih bolesti, uključujući Alchajmerovu bolest, a istraživači su sumnjali da HsTSPO1 može da bude razlog određenih neželjenih efekata  benzodiazepinskih lekova.

Međutim, i o strukturi i funkciji ove porodice proteina raspravljalo se u naučnoj zajednici, kako bi se razumela njihova uloga u bolestima i razvila efikasna terapija. Mnogi naučnici smatraju da je potencijalna funkcija HsTSPO1 da transportuje holesterol kroz membrane kako bi regulisao razvoj steroidnih hormona, dok drugi veruju da je veća verovatnoća da će HsTSPO1 imati drugačiju funkciju.

- Senzorni proteini bogati triptofanom kao što je HsTSPO1 nalaze se u svim oblicima života, od bakterija i biljaka do životinja i ljudi. Znamo da ovaj tip proteina funkcioniše kao enzim u bakterijama, a kada uzmete u obzir evolucionu teoriju, isti tip proteina verovatno će biti i enzim kod ljudi - objašnjava dr Guo, koji pokušava da reši misterije iza strukture i funkcije ovog proteina. Ono što je pokazao je da je ključno proučavati ovaj protein u okruženju koje je slično njegovom prirodnom staništu, slično kao kad ribu izvadite iz vode - ona je i dalje riba, ali će se ponašati sasvim drugačije.