U poslednjoj deceniji svedoci smo revolucije u medicini, posebno u onkologiji. Zahvaljujući nauci, struka uspeva da sve bolje razume mehanizme nastanka karcinoma. Samim tim lekari neuporedivo bolje razumeju i biologiju tumora, ali i pronalaze moćnije lekove koji remete i zaustavljaju te mehanizme. Zahvaljujući tom napretku, karcinom je u odnosu na ranija vramena daleko od baznadežne dijagnoze.
Karcinom u svetlu inovativnih terapija: Izlečenje, produženje i bolji kvalitet života, drugačiji profil neželjenih efekata
Šta za lekare a šta za onkološke pacijente znači uključivanje bilo kojih inovativnih lekova u dostupnu terapiju o trošku RFZO, pitamo doc. dr Anu Cvetanović, specijalistu internističke onkologije i rukovodioca Klinike za onkologiju Univerzitetskog kliničnog centra Niš?
– Dostupnost sve većeg broja inovativnih lekova, pre svega za pacijente, a onda i za nas lekare znači veću efikasnost, postizanje sve većeg broja izlečenih pacijenata, onima sa malignitetima u odmakloj fazi produženje života. Takođe, inovativne terapije omogućavaju jedan dobar kvalitet života što kroz način ordiniranja terapije, što zbog toga što imaju drugačiji profil neželjenih dejstava i dobru podnošljivost – odgovara sagovornica eKlinika portala.
Za koje karcinome su indikovani Lekovi sa nove liste RFZO
U decembru je ova lista proširena sa 22 leka, što je od nemerljivog značaja na više frontova. Na pitanje koliko ih je tačno namenjeno onkološkim pacijentima, doc. dr Cvetanović kaže da su se na listi lekova Republičkog fonda za zdravstveno osguranje (RFZO) koja je stupila na snagu početkom marta meseca našli neki potpuno novi inovativni lekovi, a za neke su proširene indikacije. Od 22 nova leka, prenosi nam doc. dr Cvetanović, 16 su najsavremeniji lekovi za lečenje velikog broja onkoloških oboljenja: karcinoma dojke, pluća, jetre, karcinoma prostate, ali i za bolesti za koje do sada nije bila dostupna terapija o trošku RFZO.
Kako novi lekovi „bude“ naš imunitet za borbu sa malignim ćelijama i utiču na karcinom
Ima li među njima lekova koji će prvi put biti korišćeni za neke karcinome? Šta će to novo doneti u lečenju karcinoma dojke, a šta drugih čestih maligniteta (kolon, pluća…)? Kakav je mehanizam dejstva ovih lekova?
– Mehanizam dejstva tih lekova se razlikuje pa ne možemo govoriti uniformno o svima. Na listi se nalaze lekovi koji pripadaju grupi imunoterapije takozvanih „inhibitora kontrolnih tačaka“ i koja, jednostavno rečeno, deluje tako što budi naš imuni sistem da prepozna maligne ćelije i bori se protiv njih. Među lekovima je i veliki broj monoklonskih antitela, koja se vezuju za specifične receptore na površini malignih ćelija i prekidaju signalne puteve i proliferaciju tih loših ćelija. Nalaze se i lekovi koji utiču na drugačiji način na prekidanje ćelijskog ciklusa i pripadaju grupi CDK4/6 inhibitora – daje stručno objašnjenje naša sagovornica, koja poseduje ogromno klinično, ali i naučno znanje u svetu medikalne onkologije.
Konferencija NOK 2024 održana je u Nišu uz učešće više od 300 učesnika raznih specijalnosti Foto: Pavle Ranđelović
Pored lečenja, novi lekovi otvaraju šansu i za bolju prevenciju: Šta su PARP inhibitori?
– Bitno je spomenuti da smo zbog lekova koji su se našli na pozitivnoj listi počeli da testiramo veliki broj pacijenata da vidimo da li su nosioci patogenih germinativnih BRCA ½ mutacija na nasledni karcinom dojke. To je iz više razloga značajno, jer je reč o specifičnoj populaciji pacijenata sa agresivnijim podtipom karcinoma dojke, kod kojih se primenjuju lekovi iz grupe PARP inhibitora. A sa druge strane, to nam omogućava da nađemo pacijente koji su kandidati za profilaktičku hirurgiju jer su pod visokim rizikom za razvoj karcinoma kontralateralne dojke i jajnika. Kada otkrijemo nosioca mutacije, testiramo i zdrave srodnike da bismo i kod njih prevenirali pojavu karcinoma. Sada imamo mogućnost da lečimo i karcinom jetre kombinacijom imuno i biološke terapije, što je prema svim kliničkim vodičima u svetu standard – daje nam važne informacije rukovodilac Klinike za onkologiju Univerzitetskog kliničnog centra Niš.
Rani karcinom dojke danas se u Srbiji leči kao i u svetu
Prema rečima sagovornice eKlinika portala, bitno je napomenuti da je uvođenjem novih terapija lečenje nekih karcinoma (na primer, rani karcinom dojke) dostiglo svetske nivoe i možemo reći, kako kaže, da se rani karcinom dojke danas u Srbiji leči kao u svetu. Naravno, konstatuje doc. dr Cvetanović, onkologija se razvija neverovatnom brzinom i ne smemo da stanemo ovde, već moramo održati kontinuitet uvođenja novih lekova. Jednostavno, dodaje, to su lekovi koji imaju moć da u potpunosti transformišu biologiju tumora i menjaju tok lečenja malignih bolesti i da praktično predstavljaju takozvani „magic bullets“.
Imaju li inovativne terapije i manje neželjenih efekata
Šta kažu studije?
– Inovativne terapije zbog specifičnosti svog delovanja, koje je uglavnom usmereno ciljano na malignu ćeliju ili na ćelije imunog sistema imaju i drugačija neželjena dejstva od konvencionalne hemioterapije. Svaki lek, pored svoje efikasnosti, može da da i neželjene reakcije ali su one najčešće blage i mogu se kupirati suportivnom terapijom, samo je bitno prepoznati ih na vreme. Studije koje su uvele imunoterapiju u kliničku praksu su pokazale da se mogu javiti kožne promene, poremećaji rada štitne žlezde, promene u krvnoj slici ili ređe autoimune reakcije digestivnog sistema. Kliničke studije uvek uz ispitivanje efikasnosti leka ispituju i uticaj na kvalitet života, koji je, naravno, povezan sa neželjenim efektima terapije. Generalno, inovativne terapije popravljaju kvalitet života onkoloških pacijenata jer smanjuju simptome same bolesti. Treba napomenuti da je među obolelima jako mnogo mladih radno sposobnih ljudi i da je veoma bitno da im lečenje ne remeti normalno funkcionisanje – naglašava naša sagovornica.
Konferencija NOK 2024: S obzirom na brzinu napredovanja onkologije u svetu, neophodno je da razmena saznanja u dijagnostici i lečenju pacijenata bude što češća Foto: Pavle Ranđelović
Razmena iskustava stručnjaka od najvećeg značaja: Čast i zadovoljstvo zbog uspešne NOK konferencije 2024
Od 17-19. maja ove godine održana je druga po redu Nacionalna Onkološka Konferencija NOK 2024 u organizaciji Klinike za onkologiju UKC Niš, koja je okupila više od 300 učesnika različitih specijalnosti. Doc. dr Ana Cvetanović, koja je dala ogroman doprinos u pokretanju, organizaciji, kao i građenju integriteta ove mladog po godinama, ali po referencama već prestižnog onkološkog događaja, kaže da je s obzirom na brzinu napredovanja onkologije u svetu neophodno da razmena saznanja u dijagnostici i lečenju pacijenata bude što češća.
– Na konferenciji vrhunskog nivoa govorilo se o svim izazovima na koje u budućnosti treba da odgovori nauka, o napretku u lečenju malignih bolesti u Srbiji i uvođenju novih lekova. Ali, i o oblastima gde postoji potreba za napretkom kao što je prevencija i rano otkrivanje. Više od 40 nacionalnih i regionalnih eksperata je kroz interaktivne diskusije prenelo svoja dragocena iskustva iz kliničke prakse učesnicima. Bila nam je čast i izrazito zadovoljstvo što smo bili domaćini velikom broju kolega i pokazali da UKC Niš zaista ima šta da pokaže i čime da se ponosi – rekla je u razgovoru za eKlinika portal doc.dr Ana Cvetanović, specijalista internističke onkologije i rukovodilac Klinike za onkologiju Univerzitetskog kliničnog centra Niš.
