Prof. dr Smajo Serhatlić: Porodične tragedije odvele su me u Kinu, a jedan čovek promenio mi je život

Životni put prof. dr Smaje Serhatlića teško bi mogao da stane u jedan razgovor. U novom video-izdanju emisije „Moja priča“, objavljenom na YouTube kanalu eKlinike, govorio je o detinjstvu obeleženom gubicima, susretu koji ga je odveo u Kinu, školovanju na Dalekom istoku i dolasku u Beograd, gde je započeo profesionalni put dug više od pola veka.

Kada je kao mladić iz Bosne krenuo u Kinu, takvo putovanje nije bilo samo neobično. U vreme Mao Cedunga, kada su granice bile gotovo zatvorene, činilo se skoro nemogućim. Ipak, splet bolnih okolnosti, hrabrosti i jedan susret koji će mu promeniti život odveli su ga mnogo dalje nego što je mogao da zamisli.

Preporučujemo

Detinjstvo u kojem su se gubici nizali jedan za drugim

Odrastanje prof. dr Smaje Serhatlića obeležile su porodične tragedije. Otac mu je preminuo sa samo 44 godine, kada je Smajo imao šest, a njegova mlađa sestra tri godine. Majka je iza sebe već imala brojne gubitke, a i smrt sina, Smajinog starijeg brata koji se u 23. godini utopio u reci Bosni, bila je udarac od kojeg se nije oporavila.

– Mama je dobila nervni slom, kada sam bio drugi razred srednje škole. Bolovala je oko tri godine i umrla. Tri meseca posle mog odlaska u vojsku dobio sam telegram da je preminula. Znao sam da neće dugo, bila je veoma iscrpljena i slaba – ispričao je prof. dr Serhatlić.

Kada se vratio iz vojske, dočekala ga je prazna kuća. Sestra se u međuvremenu udala, roditelja više nije bilo, a posao nije uspevao da pronađe. Život koji je zamišljao u svom kraju više nije bio moguć.

– Da su majka ili otac ostali živi, ja bih i danas bio tamo u Bosni. Moj život bi bio okrenut tom kraju. Ali kada sam se vratio iz vojske, nisam imao kuda – rekao je naš sagovornik.

Kinez Hu, koga je zvao Huso, otvorio mu je vrata potpuno novog sveta

Još tokom srednje škole prof. dr Serhatlić upoznao je Kineza po imenu Hu. Živeli su u istoj kući kao podstanari, u sobama jedna do druge. Serhatlić ga je zvao Huso, dok je Hu njega, umesto Smajo, zvao Zmajo.

Hu je svakog jutra ustajao veoma rano, ukućanima pripremao kafu i čaj, a zatim na terasi vežbao taijiquan, sistem sporih i kontrolisanih pokreta koji je mladom Smaji tada ličio na balet.

– Pitao sam ga zašto tako sporo vežba kada je mlad čovek. Objasnio mi je da je to deo veštine wushu. Od njega sam naučio i da kung fu nije naziv samo za borilačku veštinu. Kung fu može da bude svaki čovek koji svoj posao radi izuzetno dobro, bez obzira na profesiju – prisetio se profesor.

Još veće iznenađenje usledilo je kada je jednom prilikom video Hua sa iglicama zabodenim u glavu. Uplašio se da će poteći krv, ali mu je prijatelj objasnio da je reč o akupunkturi, delu tradicionalne kineske medicine.

– Hu je čovek koji je „kriv“ za sve što sam kasnije postao. Da njega nije bilo, sigurno nikada ne bih tako otišao u Kinu, a verovatno ne bih ni živeo u Beogradu – kaže prof. dr Serhatlić.

Sa 19 godina krenuo je putem koji je izgledao nemoguć

Nakon završene gimnazije, položenog crnog pojasa u karateu i odsluženog vojnog roka, prof. dr Serhatlić pokušao je da pronađe posao u svom kraju. Kada u tome nije uspeo, setio se razgovora sa Huom, koji mu je rekao da može da podnese molbu za školovanje u Kini.

Ono što je u početku bilo samo pitanje iz radoznalosti postalo je životna odluka.

– Nisam pušio, nisam pio, bio sam sam, kuća je bila prazna, roditelja nije bilo. Video sam da nema koristi da ostanem. Rekao sam sestri da ćemo prodati naše skromno imanje, podeliti novac i da ću otići u Kinu – ispričao je.

U Kini je paralelno završio studije tradicionalne kineske medicine i borilačkih veština, a potom nastavio školovanje iz oblasti tibetanske medicine. Iako je imao znanje, nije imao dovoljno novca ni da se vrati kući. Tada se dogodio još jedan sudbonosan susret.

Susret sa profesorom Antonijem Škokljevim i dolazak na VMA

U Kinu je tih godina stigla jugoslovenska vojna delegacija koju je predvodio prof. dr Antonije Škokljev sa Vojnomedicinske akademije. Kada je saznao da se u Kini nalazi čovek iz Jugoslavije koji je završio studije tradicionalne medicine i borilačkih veština, odmah je zatražio da ga upozna.

– Poslao je automobil po mene. Kada sam ušao u kancelariju, video sam ga u uniformi i javio se vojnički. Razgovarali smo, a on mi je ponudio da dođem u Beograd i sarađujem sa VMA. Izvadio je 500 dolara i dao mi za put. U ono vreme to je bilo kao danas nekoliko hiljada evra – priseća se prof. dr Serhatlić.

Po povratku je najpre posetio sestru u Bosni, a zatim sa vizitkartom profesora Škokljeva došao u Beograd. Mislio je da dolazi samo na razgovor. Umesto toga, svega nekoliko minuta kasnije dobio je ugovor o saradnji.

– Tek sam stigao, a profesor mi je doneo ugovor. Pitao sam ga da li je to neka šala. Rekao mi je: „Da li ja ličim na humoristu?“ Bio sam potpuno zatečen, ali pozitivno. Tako sam ostao na VMA kao stručni spoljni saradnik iz oblasti tradicionalne medicine – ispričao je.

Više od pola veka rada i hiljade porodica koje pamti

Prof. dr Smajo Serhatlić kaže da se tradicionalnom kineskom i tibetanskom medicinom i akupunkturom bavi duže od 50 godina. Posebno emotivno govori o parovima koji su mu se obraćali zbog problema sa začećem i porodicama koje su, prema njegovim rečima, nakon tretmana dobile decu.

– Mislim da je najlepše kada se rodi dete. Nema ničeg većeg od rođenja deteta u porodici koja se dugo borila sa sterilitetom i tražila pomoć na različitim mestima – kaže prof. dr Serhatlić.

Ipak, akupunkturu i druge metode tradicionalne medicine ne bi trebalo posmatrati kao zamenu za dijagnostiku i lečenje koje preporučuju lekari. Posebno kod problema sa plodnošću, hroničnih bolesti i ozbiljnih simptoma, neophodni su pregledi odgovarajućih specijalista, dok se komplementarne metode mogu razmatrati uz njihov savet.

Iako je zakoračio u devetu deceniju života, prof. dr Serhatlić i dalje radi, vežba i uči. Kaže da su upravo znanje, disciplina i dugogodišnji rad osnova svega što je postigao, ali ne zaboravlja čoveka od kojeg je sve počelo.

– Teško je učiti ovu medicinu, a kineski jezik je veoma zahtevan. Hu mi je mnogo pomogao. Bez njega ne bih uspeo. On je sve započeo – zaključio je prof. dr Smajo Serhatlić.

Kako je mladić bez roditelja i posla stigao do Kine i Tibeta, šta ga je tamo dočekalo, kako je postao saradnik VMA i zašto i danas sa posebnom zahvalnošću govori o svom prijatelju Huu, pogledajte u celom video-razgovoru „Moja priča“ sa prof. dr Smajom Serhatlićem, objavljenom na YouTube kanalu eKlinike.

(eKlinika.rs)