Proverena japanska metoda stara 70 godina za bolji rad jednog od najvažnijih organa: Ovako treba da spavate

U tradicionalnoj kineskoj medicini (TKM) bubrezi se ne posmatraju samo kao organi koji filtriraju krv, već kao izvor takozvane vitalne energije koja utiče na snagu, telesnu toplotu, izdržljivost i dugovečnost. Iako savremena medicina ne prepoznaje ove koncepte u istom obliku, pojedine tehnike mogu doprineti opuštanju, boljem snu i osećaju topline u telu, što indirektno može imati pozitivan efekat na opšte stanje organizma.

U nastavku predstavljamo najčešće preporučivane metode iz tradicionalne prakse, uz važno upozorenje da one ne mogu zameniti lekarski pregled ili terapiju kod bolesti bubrega.

Spavanje sa vezanim nogama

Ova neobična tehnika razvijena je u Japanu pre više od 70 godina. Tokom spavanja, noge se blagim, mekanim trakama povezuju iznad kolena, ispod kolena i oko članaka, kako bi ostale paralelne i spojene.

Prema zagovornicima ove metode, i pored blagog ograničenja pokreta, protok energije u telu ostaje nesmetan. Mnogi ljudi navode da posle izvesnog vremena osećaju toplije šake i stopala, naročito oni koji inače pate od hladnih ekstremiteta. Kod nekih se poboljšanje primećuje već posle nedelju dana.

Iako ideja može zvučati neprijatno, trake se lako i brzo skidaju, a metoda se smatra bezbednom ukoliko ne izaziva nelagodnost ili bol. Naravno, ne postoje klinički dokazi da ovakvo spavanje utiče na funkciju bubrega, ali kod nekih ljudi može doprineti boljem snu i opuštanju.

Regenerativni položaj za spavanje

U tradicionalnoj kineskoj medicini poseban značaj pridaje se položaju tela tokom odmora. Takozvani regenerativni položaj podrazumeva ležanje na leđima sa stopalima okrenutim jedno prema drugom, tako da se tabani dodiruju.

Na tabanima se nalazi akupunkturna tačka „bubregov izvor“ (yongquan), koja se smatra početkom bubrežnog energetskog kanala. Smatra se da njeno poravnanje stimuliše protok energije duž nogu.

Položaj ruku je takođe važan. Muškarcima se savetuje da levu šaku polože na donji deo stomaka, ispod pupka, a ženama desnu. Druga ruka se blago oslanja preko prve. Donji deo stomaka se u TKM smatra energetskim centrom tela.

Ovaj položaj podstiče dublje disanje i opuštanje, pa ga mnogi koriste kao pomoć kod problema sa uspavljivanjem. Ako je položaj sa savijenim nogama neudoban, moguće je ležati sa ispruženim nogama, uz zadržavanje položaja ruku na stomaku.

Masaža akupunkturnih tačaka

Prema TKM, energija u telu protiče kroz meridijane koji povezuju unutrašnje organe sa određenim tačkama na koži. Bubrežni meridijan počinje na tabanima i ide unutrašnjom stranom nogu ka bubrezima. Redovna masaža pojedinih tačaka koristi se kao način samopomoći.

Tačka „bubregov izvor“ na stopalu
Nalazi se na udubljenju tabana koje se jasno vidi kada se stopalo savije i prsti povuku ka unutra. Masaža ove tačke, prema tradicionalnim učenjima, jača vitalnost i osećaj topline.

Način masaže: jednom rukom pridržimo prste stopala, a drugom snažno trljamo tačku dok ne osetimo toplinu. Postupak ponovimo više puta dnevno.

Leđna tačka bubrega
Nalazi se u donjem delu leđa, u visini struka, sa obe strane kičme. U tradicionalnoj medicini koristi se za „jačanje bubrega“, yin i yang energije.

Način masaže: dlanovima trljamo donji deo leđa gore-dole oko 36 puta. Može se ponavljati nekoliko puta dnevno.

„Solarno poravnanje“ tela

Ova metoda potiče iz drevnih kineskih medicinskih tekstova i zasniva se na ideji usklađivanja tela sa prirodnim ritmom sunca.

U prepodnevnim satima, kada se smatra da je „topla energija“ tela najjača, preporučuje se izlaganje leđa suncu oko 10 minuta, idealno između 11 i 12 časova. Popodne se, prema ovom učenju, sunce usmerava ka prednjem delu tela, naročito stomaku.

Ako boravak napolju nije moguć, zagovornici tvrde da je dovoljno okrenuti se ka suncu i u zatvorenom prostoru. Osećaj blage topline i prijatnosti smatra se znakom pravilnog poravnanja.

Važno je naglasiti da sunčanje mora biti umereno i bez rizika po kožu, posebno kod osoba sa osetljivom kožom ili povećanim rizikom od melanoma.

Gutanje pljuvačke

U tradicionalnim kineskim tekstovima navodi se da je gusta pljuvačka „tečnost bubrega“ i da potiče iz njihove esencije. Zbog toga se praktikuje svesno gutanje pljuvačke kao vid nege vitalne energije.

Kako se izvodi: ujutru, u sedećem položaju, lagano pritisnemo jezik uz nepce nekoliko minuta. Kada se u ustima nakupi pljuvačka, blago je promućkamo i potom polako progutamo.

Stomačno disanje

U trdicionlanoj kineskom mecini se smatra da bubrezi učestvuju u regulaciji disanja. Duboko, sporo trbušno disanje koristi se za opuštanje i smanjenje stresa.

Dišemo polako kroz nos, a izdišemo na usta. Jedan ceo ciklus udaha i izdaha traje oko 15 sekundi. Ova tehnika može pomoći u smanjenju napetosti i poboljšanju kvaliteta sna, što indirektno doprinosi opštem zdravlju.

Važna napomena

Sve opisane metode pripadaju tradicionalnoj i komplementarnoj medicini. One ne mogu zameniti dijagnostiku, terapiju ili savete lekara, naročito kod hroničnih bolesti bubrega, povišenog pritiska, dijabetesa ili drugih ozbiljnih stanja. Ako imate tegobe tegobe ili sumnju na bolest, obavezno se obratiti lekaru.

(eKlinika.rs/The Epoch Times)