Glaukom je stanje oka koje oštećuje optički nerv čiji je zadatak da šalje vizuelne informacije od našeg oka do mozga i od vitalnog je značaja za dobar vid. Oštećenje optičkog nerva često se dovodi u vezu sa visokim pritiskom u oku, ali, glaukom može da se razvije čak i kod osoba koje imaju normalan očni pritisak. S obzirom na to da ovo oštećenje može da dovede do gubitka vida ili slepila i ove godine se obeležava Svetska nedelja borbe protiv glaukoma od 09. do 15. marta, sa temom „Jasno sagledaj budućnost“.
Glaukom je vodeći uzrok nepovratnog slepila
Nedelja borbe protiv glaukoma naglašava važnost ranog otkrivanja bolesti i edukacije zajednice kako bi se sprečio gubitak vida. Zelena traka za reverom univerzalni je simbol zdravstvene svesti, a ove nedelje traka ima oko postavljeno unutar petlje.
– Svetska nedelja glaukoma pokrenuta je u cilju suzbijanja sve veće prevalencije glaukoma širom sveta. Zbog toga što je ova bolest vodeći uzrok nepovratnog slepila, postalo je imperativ da joj se svake godine posveti određeno vreme u medijima i među stanovništvom. Svetska nedelja glaukoma obeležava se druge nedelje marta već 15 godina i to je ključno vreme za širenje znanja i isticanje napretka u istraživanju i lečenju glaukoma. Ujedno je i prilika da se građani pozovu na skrining preglede na ovu bolest, odnosno da izmere svoj očni pritisak – priča u razgovoru za eKlinika portal oftalmolog profesor dr Marija Božić, načelnik Odeljenja za glaukom Klinike za očne bolesti na Univerzitetskom kliničkom centru Srbije.
Oštećenje vidnog živca značajno remeti kvalitet života pacijenta i povećava rizika od traumatizma i depresije
Nije neobično kada se za glaukom kaže da je „rak oka“ o čemu posebno svedoče pacijenti koji se suočavaju sa ovim očnim problemom.
– Često se glaukom zove „tihim ubicom vida“, a nisu bez osnova ni poređenja sa nekim od maligniteta jer, bez obzira na to što glaukom nije zloćudna ni smrtonosna bolest, nelečen će definitivno dovesti do slepila, jednog od najvećih strahova zdravog čoveka. Oštećenja vidnog živca, koje donosi sa sobom glaukom, značajno remeti kvalitet života pacijenta, dovodi do povećanog rizika od traumatizma i depresije. U ekonomskom smislu, posledice nelečenog slepila se prelivaju sa obolelog na porodicu i zajednicu. Upravo iz ovih razloga, važno je glaukom dijagnsotikovati što pre i lečiti ga adekvatno – savetuje dr Božić.
Glaukom je, kako objašnjava sagovornica eKlinika portala, hronična očna, neizlečiva bolest koju karakteriše nepopravljivi, uglavnom spori gubitak vida, nastao zbog oštećenja vidnog živca – nervnog puta koji prenosi sliku iz oka do mozga. Kako dr Božić naglašava, praktično svi mogu da dobiju glaukom, najčešće posle 60. godine, ali su pod povećanim rizikom posebno:
– osobe u krvnom srodstvu sa obolelima od glaukoma
– osobe koje nose naočare (i minus i plus dioptrije)
– osobe koje imaju tanke rožnjače
– osobe sa dijabetesom
– osobe sa visokim ili niskim krvnim pritiskom.
Iako je neizlečiva bolest glaukom ipak može da se drži pod kontrolom redovnim praćenjem i lečenjem
– Glaukom predstavlja jedan od vodećih uzroka slepila u svetu. Oko 78 miliona ljudi u svetu boluje od glaukoma, a pretpostavlja se da 111,8 miliona ljudi ima predispoziciju da dobije ovu bolest do 2040. godine. Procene su da u Srbiji trenutno oko 150.000 ljudi ima glaukom. Radi se o neizlečivoj bolesti koja ipak može da se drži pod kontrolom redovnim praćenjem i lečenjem. U najvećem broju slučajeva ne postoje znaci koji nas upozoravaju na glaukom. Redovni i detaljni pregledi oftalmologa pomoćiće da se ova bolest otkrije na vreme i da se drži pod kontrolom. Ako se glaukom ne leči, dolazi do nepopravljivog gubitka vida, koji nastaje zbog oštećenja vidnogmživca, nervnog puta koji prenosi sliku iz oka do mozga. Najčešće, ali ne uvek, glaukom je izazvan povišenim očnim pritiskom (pritisak unutar očne jabučice) – naglašava dr Marija Božić i podseća da su normalne vrednosti očnog pritiska od 10 do 21 mmHg.
Šta dovodi do porasta očnog pritiska?
Očna jabučica ispunjena je posebnim tkivima i očnom vodicom koja se stalno stvara i odvodi iz oka. Mesto gde očna vodica izlazi iz oka zove se trabekulum i nalazi se u prednjem delu oka, koji se zove iridokornealni (komorni) ugao, objašnjava dr Božić.
– Povišen očni pritisak nastaje kada postoji blokada u normalnom oticanju očne vodice, odnosno kada se jave promene u komornom uglu ili dođe do njegovog mehaničkog zatvaranja. Upravo na osnovu nalaza u komornom uglu, razlikujemo nekoliko vrsta glaukoma:
- Primarni glaukom otvorenog ugla – obično zahvata oba oka, često asimetrično, sporo se razvija, bez bolova , crvenila ili naglog pada vida
- Primarni glaukom zatvorenog ugla – nastaje naglo, zbog naglog povećanja očnog pritiska u jednom oku koje je u trenutku napada crveno, bolno, vid je zamagljen, osoba vidi dugine boje oko izvora svetla. Ova forma glaukoma često je praćena i bolovima u jednoj polovini glave, mučninom i povraćanjem
- Glaukom bez povišenog očnog pritiska – kod ove vrste glaukoma oštećenje vidnog živca nastaje iako očni pritisak ne prelazi granice normale. Velikim delom je posledica vaskularnih promena u oku i celom organizmu.
- Sekundarni glaukom – nastaje kao posledica neke druge očne ili sistemske bolesti.
- Kongenitalni glaukom – prisutan je od rođenja – oči kod deteta rođenog sa glaukomom su uvećane.
Koji očni pregledi su potrebni za dijagnostiku i praćenje glaukoma?
Dr Marija Božić ističe da dijagnozu glaukoma može da postavi samo oftalmolog. Osnovni oftalmološki znaci koji ukazuju na to da neko ima glaukom, kako kaže, jesu – povišen očni pritisak, promene u vidnom polju i oštećenje glave vidnog živca. Zbog toga je za postavljanje dijagnoze glaukoma potrebno uraditi sledeće preglede:
- merenje očnog pritiska – očni pritisak se meri na aparatu za oftalmološke preglede (špalt lampa)
- gonioskopija – pregled kojim određujemo o kojoj vrsti glaukoma se radi
- pahimetrija – merenje centralne debljine rožnjače
- pregled vidnog polja – vidno polje predstavlja sve što vidimo sa svih strana kada direktno
gledamo u neki predmet - pregled vidnog živca – deo vidnog živca koji se nalazi u oku, na očnom dnu, je njegov početak i naziva se papila vidnog živca
- imidžing metode za pregled vidnog živca – za praćenje promena koriste se Hajdelberg retinalna tomografija (HRT) i optička koherentna tomografija (OCT).
Kako se leči glaukom?
Dr Božić ističe da glaukom ne može da se izleči, ali može, i mora da se leči, kako bi se sprečilo da dovede do slepila.
– Cilj lečenja glaukoma je spuštanje povišenog očnog pritiska i sprečavanje daljeg oštećenja vidnog polja. Prvo se najčešće propisuju očne kapi, jedna ili više vrsta. Korišćenje kapi za oči predstavlja najvažniji deo lečenja glaukoma. Velika je odgovornost očnog lekara da što ranije postavi dijagnozu glaukoma i odredi odgovarajuću terapiju, ali još veća je odgovornost osobe koja boluje od glaukoma da redovno koristi propisane kapi za snižavanje očnog pritiska. Glaukom je hronično oboljenje i kao takvo zahteva i hronično lečenje. Vrlo je važno da osobe koje koriste kapi za snižavanje očnog pritiska redovno ukapavaju svoju terapiju, a obavezno pre nego što odu na zakazanu kontrolu kod oftalmologa. Ukoliko glaukom ne može da se održava pod kontrolom korišćenjem kapi za oči, oftalmolog će predložiti se neki od tretmana laserom ili hirurško lečenje, sa ili bez ugrađivanja intraokularnih implanta – priča za čitaoce eKlinika portala oftalmolog profesor dr Marija Božić, načelnik Odeljenja za glaukom Klinike za očne bolesti na Univerzitetskom kliničkom centru Srbije.
Glaukom nije bauk, poručuje dr Božić na kraju, ali u najvećem broju slučajeva predstavlja vrlo pritajenu bolest, koja ne daje očigledne simptome i znake. Zato se savetuje da se oftalmološki pregledi koji su usmereni na dijagnostiku ove bolesti obavljaju pri određivanju prvih naočara za čitanje, odnosno oko 45 godine. Na ovaj način nećemo dozvoliti da nas glaukom neprijatno iznenadi, savet je dr Božić.
