Glaukom je grupa očnih oboljenja koja oštećuju optički nerv. Ovaj nerv polazi iz zadnjeg dela oka i povezuje ga direktno sa mozgom. Glaukom je najčešće, ali ne i uvek, povezan sa povišenim pritiskom u oku. Reč je o neizlečivoj, sporo progresivnoj i hroničnoj bolesti, koja često vodi gubitku vida.
Šta je optički nerv i kako ga glaukom oštećuje?
– Optički ili vidni nerv, predstavlja put kojim „slike putuju“ od oka do mozga. Kako vidni nerv strada od glaukoma, što se obično dešava postepeno, postepeno se i gubi „slika“, odnosno nestaje vid. Ova oštećenja vida i propadanje vidnog polja su nažalost nepopravljiva. Ono što daje nadu za ovako tešku bolest koja nam krade vid, jeste činjenica da je lečenje povoljno ako se bolest otkrije dovoljno rano, odnosno da ipak vid možemo sačuvati – ohrabruje na početku razgovora o glaukomu, koji objavljujemo na Svetski dan vida prof. dr Marija Božić, oftalmolog, načelnik Odeljenja za glaukom Klinike za očne bolesti UKCS.
Očna jabučica je mali, ali organ savršene funjcije: U kakvoj su vezi očni pritisak i glaukom
Da bismo imali jasniju predstavu o načinu nastanka glaukoma, treba znati da je očna jabučica kompaktan, mali organ, ali savršen u svojoj funkciji.
– Težina oka je samo 7 grama, a veličina u prečniku 2.5cm. Sve strukture u oku su savršeno uklopljene i zavise jedna od druge, a ako sve funkcioniše dobro, imamo jasnu sliku. Poznat je podatak da čovek više od 80 odsto informacija o svetu oko sebe, pa i sebi, dobija upravo vizuelnim putem, odnosno tako što nešto vidi. Očna jabučica iznutra je preplavljena tečnošću koju zovemo očna vodica, i koja se u svakoj sekundi stvara u oku iz arterija i otiče u vene oka. Ako se iz nekog razloga poremeti oticanje očne vodice, ona se nagomilava u oku i povećava takozvani očni (intraokularni) pritisak. Od tako povišenog pritiska stradaju najosetljivije i najsavršenije ćelije u oku, a to su retinalne ćelije i nervne ćelije koje izgrađuju optički nerv. Normalna vrednost očnog pritiska je u rasponu od 10 do 21 mmHg – objašnjava prof. dr Božić.
Mogu li glaukom da dobiju i deca: Razlika između primarnog i sekundarnog glaukoma
Što se tiče uzrasta, navodi naša sagovornica, može se reći da je ovo bolest starije populacije, mada se može javiti praktično u svim uzrastima – od bebe do seniora. Međutim, najčešće se ispoljava kod osoba starijih od 60 godina. Oba pola su pogođena glaukomom skoro podjednako, mada je poznato da određene vrste ove bolesti češće pogađaju žene.
Kako kaže prof. dr Božić, u okviru grupe bolesti koje stručnjaci nazivaju glaukomom izdvajaju se primarni i sekundarni oblici. Prema njenim rečima, primarni nastaju ili iz nama nepoznatog razloga ili zbog specifične anatomske građe oka, dok su sekundarni glaukomi posledica nekog drugog očnog ili opšteg oboljenja, ili povrede.
Posebno su, naglašava doktorka koja se u svakodnevnoj praksi susreće sa ovim oboljenjem, teški slučajevi takozvanog kongenitalnog glaukoma, odnosno glaukoma sa kojim bebe već dolaze na svet. U ovim slučajevima se, objašnjava, radi o kompleksnom oboljenju koje zahteva hitno hirurško lečenje, nažalost sa vrlo neizvesnom i skromnom prognozom po vidnu oštrinu deteta.
Glaukom se ne može izlečiti, ali rana dijagnostika pravi razliku
Može li se glaukom izlečiti?
– Glaukom je neizlečiva, sporo progresivna i hronična bolest, koja se nikada i nigde na svetu ne može potpuno izlečiti. Može se samo usporiti progresivni tok ove bolesti. Ovo ne znači da će sve osobe koje boluju od glaukoma oslepeti, već upravo suprotno – one će se zajedno sa njihovim oftalmolozima ceo život boriti da im ostane korisan vid. Čim govorimo o tome da je neka bolest neizlečiva, dalje se koncentrišemo na ranu dijagnostiku, što ranije uključivanje terapije i doživotno lečenje i praćenje – odgovara prof. dr Marija Božić.
Faktori rizika za obolevanje od glaukoma
Prema rečima sagovornice eKlinika portala, može se slobodno reći da smo svi, kako starimo, u riziku od toga da dobijemo glaukom. Ali, naglašava profesorka, takođe su jasno definisani neki specifični faktori rizika za sve tipove glaukoma i to je tačka vodilja svih oftalmologa – glaukomatologa. Evo čime se u proceni faktora rizika vode lekari ove specijalnosti:
– Na potencijalne faktore rizika se koncentrišemo u prvom kontaktu sa pacijentom, a kasnije ih tokom lečenja pratimo. U većem riziku od nastanka glaukoma su ljudi koji imaju više 60 godina, imaju afričko, azijsko ili hispano poreklo, imaju rođake sa glaukomom, kratkovidi su ili dalekovidi, koriste kortikosteroide u lokalnoj ili sistemskoj terapiji, imaju visok očni pritisak, imaju tanku rožnjaču, imaju povredu oka, imaju dijabetes, sistemsku hipotenziju ili hipertenziju, boluju od migrena…
Glaukom i prvi upozoravajući simptomi: Kako ga predvideti ili prepoznati?
Zašto glaukom zovemo još i podmuklim, „tihim kradljivcem vida“?
– Jednim delom glaukom smatramo teškom očnom bolešću zato što mnogi oblici i stadijumi glaukoma nemaju znakove upozorenja koje bi pacijenti mogli da primete. Efekat oštećenja vida i vidnog polja je toliko postepen da osoba ne primećuje nikakve promene u vidu dok bolest ne dođe u odmaklu fazu. Postoje oblici glaukoma koji su praćeni bolovima u oku i polovini glave, crvenilom oka, pojačanim lučenjem suza i padom vida, i tada pacijenti brzo dolaze kod očnog lekara. Ti oblici glaukoma se zovu akutni glaukom ili akutni napad glaukoma zatvorenog ugla.
Zbog činjenice da je glaukom nedostatkom simptoma najčešće podmukla bolest, neophodno je da svi imamo redovne preglede očiju, kod oftalmologa, i da ti pregledi obavezno uključe pregled očnog dna i merenje očnog pritiska – upozorava prof.dr Božić.
Kada ići kod oftalmologa i zašto je važno obratiti se pravom stručnjaku
– Ovde moramo da stavimo naglasak na OFTALMOLOGA, dakle OČNOG LEKARA. Ne može nas pregledati optičar niti optometrista. Rezultati nedavno objavljene studije američkih oftalmologa pokazali su da optometristi nisu u stanju da prepoznaju glaukom – naglašava naša sagovornica, koja nam prenosi preporuke Američke akademije za oftalmologiju (AAO) o dinamici pregleda kod oftalmologa:
Deca
• dete bi trebalo da se podvrgne prvom testiranju oka još kao novorođenče;
• jednom između 6 i 12 meseci starosti;
• jednom između 12 meseci i 3 godine;
• jednom između 3 i 5 godina;
• na svakih godinu dana ili dve, nakon što dete napuni 5 godina.
Odrasli
Američka akademija za oftalmologiju (AAO) preporučuje odraslima, koji su bez očnih problema i imaju dobar vid, da urade oftalmološki pregled u ovim fazama:
• jednom između 20 i 29 godina;
• dva puta između 30 i 39 godina;
• sa 40 godina;
• prema preporuci lekara, posle 40. i pre 65. godine;
• na svakih godinu dana ili dve, počev od 65. godine.
Odrasli, koji imaju bilo kakvih problema sa očima ili vidom, treba da posećuju svog očnog lekara najmanje jednom godišnje.
Terapija glaukoma: Šta je sve posao glautomakologa?
Prof.dr Marija Božić kaže da se glaukom danas leči kapima za oči, raznim vrstama laserskih intervencija i operativno.
– Naši glaukomatolozi, oftalmolozi koji se bave dijagnostikom i lečenjem glaukoma, a kojih ima desetak u Srbiji, obučeni su da prepoznaju ovu bolest, da odrede adekvatnu terapiju, kao i da uspešno operišu glaukom. Oni redovno prate sve publikacije vezane za ovu bolest i posećuju evropske i svetske kongrese koji se održavaju sa ovom temom. Ono čega moramo biti svesni i mi oftalmolozi i naši pacijenti, je da za lečenje glaukoma ne postoji čarobni štapić nigde u svetu. Kod nas je registrovana većina modernih antiglaukomnih lekova, a uskoro očekujemo i pojavu lekova najnovije generacije. Što se tiče operacija, i tu se trudimo da pratimo svetske trendove, u najboljem interesu naših pacijenata. Budućnost lečenja glaukoma najverovatnije će se oslanjati na gensku terapiju i terapiju optičkog nerva matičnim ćelijama, ali ova vrsta terapije još je u domenu eksperimenta – optimistična je naša sagovornica.
Postoji li prevencija glaukoma i šta da uradimo da sprečimo slepilo kao posledicu
Nažalost, konstatuje prof.dr Marija Božić, nema načina da sprečimo nastanak glaukoma. Ipak, zaključuje načelnik Odeljenja za glaukom Klinike za očne bolesti UKCS u razgovoru za eKlinika portal, postoje preporuke svetskih oftalmologa u kojima navode 10 sledećih stvari kojima ćemo sprečiti slepilo od ove bolesti:
1. Ako znate da kod vas postoji rizik od nastanka glaukoma, redovno posećujte oftalmologa.
2. Ako koristite kortikosteroide, idite kod oftalmologa.
3. Jedite puno zelenog povrća i crvenog voća svakog dana.
4. Vežbajte, ali umereno.
5. Uvek nosite zaštitu za oči u situacijama u kojima su moguće povrede.
6. Nemojte dugo ostajati u položajima sa glavom ili licem nadole (neke pozicije u jogi, na primer).
7. Pri spavanju ne pritiskajte oko jastukom ili ramenom, obratite pažnju na to da li hrčete.
8. Nosite naočare sa UV zaštitom.
9. Vodite računa o zdravlju zuba i desni.
10. Vodite računa o svom krvnom pritisku, ali i lekovima koji uzimate u terapiji hipertenzije.
