Glaukom može da postoji i pri normalnim vrednostima očnog pritiska, kaže prof. dr Ivan Marjanović

Glaukom je hronična, progresivna bolest očnog živca koja dovodi do postepenog sužavanja vidnog polja i, ukoliko se ne leči, do trajnog gubitka vida. Glaukom je doživotno oboljenje koje zahteva lečenje i redovne kontrole čak i kada nema tegoba. Međutim, desi se da se u nekim uslovima bolest pogorša čak i posle operacije glaukoma. Zašto dolazi do ovih komplikacija, kako izgleda naknadna operacija, za portal eKlinika govori prof. dr Ivan Marjanović, spec. oftalmologije – glaukomatolog, načelnik operacionog bloka i dnevne hirurgije katarakte Klinike za očne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Koje vrednosti očnog pritiska su upozorenje? Kako izgleda zdravstveni karton pacijenta?

- Najvažniji faktor rizika je povišen intraokularni pritisak (očni pritisak), ali glaukom može postojati i pri normalnim vrednostima pritiska. Vrednosti iznad 21 mmHg se tradicionalno smatraju sumnjivim, ali se dijagnoza ne postavlja samo na osnovu pritiska, već na osnovu pregleda očnog živca i vidnog polja. Karton pacijenta obično sadrži serijska merenja očnog pritiska, nalaz vidnog polja, OCT analizu optičkog živca i podatke o terapiji - kaže prof. Marjanović.

Preporučujemo

Kako se leči glaukom i da li može da se vrati vid?

Prof. Marjanović objašnjava da je lečenje usmereno na snižavanje očnog pritiska i usporavanje progresije bolesti.

- U većini slučajeva terapija započinje kapima, dok se laser ili hirurgija primenjuju kada medikamentna terapija nije dovoljna. Veoma je važno naglasiti da se već nastalo oštećenje vidnog živca ne može vratiti, ali se pravilnim lečenjem može zaustaviti ili značajno usporiti dalje napredovanje - precizira profesor.

Zašto bolest napreduje uprkos terapiji i da li se „vraća“ posle operacije?

Ipak, u određenim okolnostima moguće je da bolest i dalje napreduje. Prof. Marjanović napominje da su najčešći razlozi nepridržavanje terapije, nedovoljno sniženje očnog pritiska ili prirodna progresija bolesti.

- Nakon operacije može doći do ponovnog porasta pritiska, najčešće zbog ožiljavanja operativnog mesta. Ne radi se o „povratku“ bolesti u klasičnom smislu, već o nastavku njenog toka. Postoje različite hirurške tehnike, ali nijedna ne garantuje trajno izlečenje; cilj je dugoročna kontrola – naglašava sagovornik portala eKlinika.

Da li je kod relapsa uvek potrebna operacija?

- Ne nužno. U pojedinim slučajevima pritisak se može ponovo kontrolisati kapima ili laserskim procedurama. Međutim, ukoliko to nije dovoljno, indikovana je dodatna hirurška intervencija. Izbor metode zavisi od stadijuma bolesti i prethodnog lečenja – objašnjava prof. dr Ivan Marjanović.

Kada dolazi do relapsa i da li je druga operacija teža?

Doktor objašnjava da se relaps bolesti može javiti u različitim vremenskim intervalima, od nekoliko meseci do više godina nakon operacije, najčešće usled ožiljavanja.

- Reoperacije su tehnički zahtevnije zbog promenjene anatomije i prisutnog ožiljnog tkiva, ali su u savremenoj praksi rutinski izvodljive. Katarakta se može javiti kao komplikacija, naročito nakon određenih tipova operacija, ali se i ona uspešno hirurški rešava – navodi prof. dr Marjanović.

Savet pacijentima

Glaukom je bolest koja zahteva doživotno praćenje i disciplinu u lečenju. Kapi je neophodno koristiti redovno, čak i kada nema simptoma, jer bolest dugo može biti bez tegoba. Redovne kontrole su ključne za pravovremeno prilagođavanje terapije i očuvanje vida, zaključuje prof. dr Ivan Marjanović.

Prof. dr Ivan Marjanović uveo je metodu merenja intraokularnog pritiska dinamičkim konturnim tonometrom (DCT-om, PASCAL-om) na kliniku. Pionir je na ovim prostorima u merenju retrobulbarnog protoka krvi kolor-doplerom i korelacijom sa glaukomom; iz te oblasti je doktorirao 2011. godine. Nastoji da se ta metoda uvrsti u obavezan pregled kod pojedinih oblika glaukoma. Autor je više radova, poglavlja u knjigama i publikacija iz ove oblasti. Bavi se i korelacijom između retrobulbarne cirkulacije, 24 h holtera TA i glaukoma.

Član je više profesionalnih udruženja u zemlji i inostranstvu, između ostalog Međunarodnog udruženja za glaukom (IGS), Evropskog udruženja za glaukom (EGS), Srpskog udruženja glaukomatologa (UGLAS), Evropskog udruženja za hirurgiju katarakte i refraktivnu hirurgiju (ESCRS).

(eKlinika)