Grickalice nisu toliko nezdrave kao što mislimo: Između obroka imamo 4 do 5 užina dnevno, i to nije loše

Suprotno uobičajenom mišljenju da grickanje između obroka automatski podrazumeva nezdravu hranu poput čipsa i slatkiša, novo istraživanje sa Wageningen University u Holandiji pokazuje da užine mogu značajno da doprinesu našem zdravlju - pod uslovom da znamo zašto i šta tačno jedemo.

Ista hrana, drugačije značenje

Istraživanje koje je sprovela dr Mariëlle de Vaal pratilo je navike u ishrani 264 holandska milenijalca - osoba od 30 do 45 godina - tokom godinu dana. Učesnici su putem mobilne aplikacije beležili svaki unos hrane i pića, definišući kontekst i motive svakog obroka. Rezultati su iznenadili naučnu javnost. Iako su učesnici u proseku grickali nešto četiri do pet puta dnevno, čak 64 odsto konzumiranih namirnica čine hranljive opcije poput voća, svežeg povrća, kao što su seckani krastavac ili šargarepa, zatim hleb, jogurt i crna kafa.

Preporučujemo

Studija je pokazala da ponašanje pri grickanju ne zavisi samo od vrste hrane, već od situacije, okruženja i motiva:

- Krastavac na poslu ujutru služi kao funkcionalni „međuobrok" za utoljavanje gladi do ručka, dok isti krastavac tokom večernjeg druženja sa prijateljima dobija ulogu „užine"

- Šolja crne kafe u kancelariji predstavlja dozu energije i pauzu od rada, dok na terasi kafića postaje čin uživanja i socijalizacije.

- Grickanje je mnogo više od samog jela i pića. To je često ritual, trenutak opuštanja ili način povezivanja sa drugima. Vreme je da prestanemo da grickalicama dajemo tako loše značenje - smatra dr Vaal.

Gube se tradicionalne granice između glavnih obroka i užina

Istraživanje ukazuje na sve prisutniji globalni trend u kom se tradicionalne granice između glavnih obroka i užina gube. Sve veći broj mladih menja tri velika obroka višestrukim manjim unosima hrane tokom dana gde klasičan sendvič često postaje užina, a više manjih užina menja ručak ili večeru.

Istraživači poručuju da bi nutritivne smernice trebalo da se promene. Umesto opšteg i čestog saveta da se „izbegavaju grickalice", nutricionisti bi trebalo da pomognu ljudima da razumeju zašto posežu za hranom u određenom trenutku. Glavna poruka studije za potrošače je jednostavna - nemojte samo gledati šta jedete, već obratite pažnju na to zašto i u kojoj situaciji jedete. Svest o sopstvenim motivima otvara prostor za pametnije i zdravije izbore bez osećaja krivice, smatraju istraživači.

(eKlinika.rs)