Muškarci koji imaju problem sa telesnom težinom, a prešli su 50. godinu treba da se konsultuju sa nuticionistom. Iako nutricionisti izbegavaju da neku hranu zovu „zabranjenom“, ipak, kada se dođe u određene godine određene namirnice zaslužuju da se nađu na listi nedozvoljenih.
Šta se dešava posle 50. godine
Zašto je granica 50 godina? Kako objašnjavaju stručnjaci sa Cleveland Clinic, jedan od načina da se smanji rizik od zdravstvenih stanja, koja su češća kod starijih muškaraca, kao što su bolesti srca, dijabetes tip 2 i visok krvni pritisak, jeste smanjenje hrane koja je bogata zasićenim mastima, trans mastima, holesterolom, soli i dodatnim šećerima. Eksperti su dali spisak kako da se „najgora hrana zameni zdravom“.
Peciva koja se tostiraju su kalorijske bombe
Zaboravite na desert za doručak, poručuje Leslie Bonci, dijetetičar i konsultant za sportsku ishranu za atletske timove iz Pitsburga. Ona misli na peciva koja iskaču iz tostera i naziva ih „kalorijske bombe“. Ovo pecivo ima 190 kalorija ili više, puno dodatog šećera, a ne mnogo proteina ili vlakana, kaže Bondi. Procene potvrđuju i podaci United States Department of Agriculture (USDA). „Važno je imati proteine za doručak“, dodaje Bonci. To je nešto što većini toster peciva nedostaje.
Istraživanje objavljeno u julu 2015. u časopisu Applied Physiology, Nutrition, and Metabolism sugeriše da bi ljudi koji rade na poboljšanju svoje telesne građe (odnos telesne masti i mišića) u idealnom slučaju trebalo da konzumiraju između 25 i 35 grama proteina za svaki obrok. Proteini igraju ključnu ulogu u sprečavanju sporog, progresivnog gubitka čiste mišićne mase koji se obično javlja sa starenjem. Plus proteini pomažu u zaustavljanju povećanja telesne težine. Oni pokreću oslobađanje hormona sitosti koji povećava osećaj sitosti i smanjuje apetit.
Da li muškarci nalaze rešenje u proteinima
Pored toga, studija objavljena u izdanju American Journal of Clinical Nutrition iz novembra 2017. pokazala je da doručak sa visokim sadržajem proteina može da poboljša kontrolu šećera u krvi i nivo insulina nakon konzumiranja ugljenih hidrata, kao što je beli hleb. To potencijalno smanjuje rizik od dijabetesa tip 2. tokom vremena.
Za bolji doručak, National Institute on Aging preporučuje odabir hrane sa visokim sadržajem hranljivih materija, ali relativno malo kalorija. To uključujući nekoliko grupa namirnica. Na primer, dobar izbor bi bilo jaje ili dva za proteine, plus kriška hleba od celih žitarica i bobičasto voće.
Masno meso za ručak je loše za srce
Najčešće pitanje koje muškarci imaju kada je reč o ručku je: „Da li ima mesa“. Nije svo meso zdravo. Izbegavajte salamu, feferone i bolonjeze sos, savetuje Bonci, jer svi imaju puno zasićenih masti. Porcija salame od 90 grama, na primer, može da ima oko 115 kalorija i više od 9 g masti, od kojih je većina zasićena, prema navodima USDA. Najveći problem sa zasićenim mastima je taj što je dokazano da podižu „loš“ holesterol i povećavajući rizik od srčanih bolesti, prema navodima American Heart Association (AHA).
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) već dugo preporučuje ograničavanje konzumacije salame i drugog prerađenog mesa jer su povezani sa kolorektalnim rakom. To se dešava zbog visokog sadržaja masti u mesu, konzervansa dodatih tokom obrade ili kombinacije faktora.
Umesto toga, napunite sendvič pečenim pilećim prsima bez kostiju, bez kože, na žaru. U poređenju sa salamom, mnogo veća porcija — 150 g mesa, ima oko 165 kalorija i manje od 3,6 g masti, od kojih većina nije zasićena.
Bela čokolada je puna kalorija
I muškarci imaju tu većitu dilumu. Bela ili crna čokolada. U poređenju sa crnom čokoladom, bela čokolada može da ima male ili nikakve zdravstvene koristi, kaže Jim White, portparol Academy of Nutrition and Dietetics. U stvari, bela čokolada nije čak ni čokolada. „To je uglavnom biljna mast i dodat šećer“, kaže White. To objašnjava zašto pločica bele čokolade od 6o g sadrži oko 230 kalorija, 16 g masti i 20 g šećera, prema USDA.
Crna čokolada, s druge strane, sadrži kakao. Kakao se može pohvaliti sa puno korisnih antioksidanata zvanih flavanoli. On su povezani sa manjim rizikom od srčanih bolesti, prema AHA. Flavanoli takođe pomažu u snižavanju krvnog pritiska tako što opuštaju krvne sudove i poboljšavaju protok krvi, primećuju stručnjaci sa Harvard T. H. Chan School of Public Health.Flavanoli su takođe povezani sa manjim rizikom od insulinske rezistencije.
Preporuka je da se izabere crna čokolada sa 70 procenata kakaa. Tako se dobija najviše flavanola. Većina studija koje su merile zdravstvene prednosti tamne čokolade koristile su porcije od 30 do 90 g dnevno, prema izveštaju Cleveland Clinic Wellness.
Muškarci koji vole ramstek neka se opredele za zdravije meso
U zavisnosti od toga kako se sprema „ramstek je jedno od najmasnijih vrsta mesa“, kaže dr Deepak Talreja, kardiolog i profesor na Eastern Virginia Medical School. Pun je sala i hrskavice. Komad mesa od 120 g bez kostiju sadrži 16 g masti, od kojih je veći deo zasićen, navodi u izveštaju USDA. Ako vam je potrebna junetina, izaberite posnije komade mesa, kao što je okrugli odrezak, jer u 120 g ima 7 g masti.
Da li muškarci posle 50 godine treba da konzumiraju proteinske pločice
Stavljanje reči „protein“ može da učini da bilo koja pločica zvuči kao zdrava užina. Ali, to može da bude varka. Ta proteinska pločica je prečesto samo inkognito bombona puna kalorija i previše dodatog šećera, objašnjava Bonci.
Ako volite proteinske pločice i želite da budete sigurni da ćete dobiti dobru užinu, izaberite onu koja ima mnogo proteina i malo šećera (manje od 7 g šećera), savetuje Bonci. Takođe možete da preskočite proteinske pločice. Možete da pojedete pakovanje orašastih plodova od 100 kalorija ili šaku domaće mešavine napravljene mešanjem neslanih orašastih plodova, suvog grožđa, semenki suncokreta i žitarica od celog zrna.
Topljeni sir
Sir koji ide na hamburgere i tople sendviče nije pravi sir. To je hrana koja sadrži sir, plus mnoštvo sastojaka bez sira, koji mogu da uključe ulja, mlečnu mast, skrob, so i konzervanse, plus emulgatore. Emulgatori se koriste da topljenom siru daju sjajnu, glatku teksturu i pomažu da se svi sastojci poveže.
Iako pravi sir ima visok sadržaj zasićenih masti studija objavljena u julu 2018. u The American Journal of Clinical Nutrition sugeriše da ta mast možda neće povećati rizik od srčanih bolesti, zahvaljujući svojim jedinstvenim masnim kiselinama. U stvari, studija, koja je uključivala skoro 3.000 odraslih osoba starosti 65 i više godina, otkrila je da visok nivo masnih kiselina u proizvodima od mleka značajno smanjuje rizik od moždanog udara.
