Četiri jasna znaka da hranu treba baciti: Kako da sačuvamo zdravlje, ali i novac

Koliko puta smo otvorili frižider, ugledali bananu koja je pocrnela ili salatu koja više nije tako sveža i odmah posegnuli za kantom za smeće? U vremenu kada su namirnice sve skuplje, mnogi se pitaju da li je baš svaka hrana koja izgleda staro zaista za bacanje. Dobra vest je da nije. Mnoge namirnice koje su izgubile svež izgled i dalje mogu bezbedno da se koriste. Međutim, postoje situacije kada ne treba rizikovati, jer pokvarena hrana može da izazove trovanje, bolove u stomaku, mučninu, povraćanje i dijareju. Stručnjaci izdvajaju četiri znaka koja jasno upozoravaju da je hranu najbolje baciti.

Kada hranu treba obavezno baciti

Ako primetimo bilo koji od sledećih znakova, vreme je da se oprostimo od namirnice:

• vidljiva buđ
• sluzava površina
• curenje tečnosti
• jak, neprijatan ili kiseo miris

Prisustvo jednog ili više ovih znakova ukazuje da je hrana najverovatnije pokvarena i da može predstavljati zdravstveni rizik. S druge strane, smežuranost, tamnjenje, suvoća ili promena teksture često su samo znaci starenja namirnice, a ne nužno kvarenja.

Banane koje su pocrnele nisu opasne

Mnogi automatski bacaju banane kada postanu braon ili gotovo crne. Ipak, takve banane su i dalje bezbedne za jelo i idealne za pripremu hleba od banana, palačinki, mafina ili smutija. Jedino je važno da ih ne držimo pored svežeg voća, jer zrele banane oslobađaju etilen, gas koji ubrzava sazrevanje drugih plodova.

Slično važi i za jabuke koje su se smežurale. One su izgubile deo vode, ali su odlične za pečenje, kompote ili rendanje u kolače.

Voće i povrće često možemo da iskoristimo

Kore limuna i pomorandže s vremenom postaju tvrđe i suvlje, ali i dalje mogu da posluže za pripremu kolača, marmelada, prelivâ za salate ili marinada. Kod većih i čvrstih plodova voća, poput jabuka ili krušaka, trulež se ponekad može ukloniti odsecanjem zahvaćenog dela sa nekoliko centimetara zdravog tkiva oko njega. Međutim, kada se buđ pojavi na jagodama, malinama, kupinama ili drugom sitnom i mekom voću, najbolje je baciti celu namirnicu, jer se gljivice lako šire kroz plod.

Ni smežurano povrće nije nužno za otpad. Šargarepa, tikvice, paprika ili bundeva mogu da završe u čorbama, pireima, sosovima ili varivima. Lisnato povrće poput spanaća može čak da povrati deo svežine ako ga potopimo u hladnu vodu na oko 30 minuta.

Krompir krije jednu zamku

Kod krompira treba obratiti pažnju na zelene delove i intenzivno klijanje. Takve promene ukazuju na povećanu količinu prirodnih toksina koji mogu biti štetni ukoliko se unesu u većim količinama. Kod šargarepe, bundeve ili drugog čvrstog povrća dovoljno je ukloniti oštećene ili nagnječene delove.

Zašto buđav hleb treba baciti

Iako možda deluje dovoljno da uklonimo plesnivi deo hleba, stručnjaci upozoravaju da to nije bezbedno. Buđ se kod poroznih namirnica, kao što su hleb i peciva, širi mnogo dublje nego što možemo da vidimo. Sa druge strane, bajat hleb bez tragova buđi može da se iskoristi za tost, prezle ili krutone.

Poseban oprez potreban je i sa kuvanim pirinčem i testeninom. Ostatke treba brzo ohladiti, čuvati u frižideru i dobro podgrejati pre jela. Hranu koja je na sobnoj temperaturi stajala duže od dva sata trebalo bi bez razmišljanja baciti.

Mlečni proizvodi zahtevaju dodatni oprez

i jogurt uglavnom konzumiramo bez termičke obrade, pa stručnjaci savetuju da se proizvodi kojima je istekao rok upotrebe ne koriste. Meki sirevi sa pojavom buđi takođe treba da završe u otpadu, jer se koren gljivica može proširiti duboko u unutrašnjost sira.

Kod tvrdih sireva, poput parmezana, situacija je drugačija. Buđavi deo često može da se ukloni sa većim rezom zdravog tkiva oko njega.

Kako da manje bacamo hranu, a ne ugrozimo zdravlje

Pravilo je jednostavno: ne treba bacati svaku namirnicu koja izgleda staro, ali ne smemo ignorisati znakove kvarenja. Ako nema buđi, neprijatnog mirisa, sluzavosti ili curenja tečnosti, mnoge namirnice mogu dobiti drugu šansu u kuhinji.

Na taj način ne samo da štedimo novac, već smanjujemo i količinu hrane koja nepotrebno završava na otpadu, a pritom čuvamo ono što je najvažnije – svoje zdravlje.

(eKlinika.rs)