Voće i povrće kod bubrežnih bolesnika: Kada kalijum postaje opasan za srce?

Osoba može da se oseća dobro, a da mu analiza krvi pokaže visok kalijum. Kod osoba sa hroničnom bolešću bubrega taj nalaz zaslužuje posebnu pažnju, jer višak kalijuma može da poremeti rad srca i kada nema jasnih simptoma. Rešenje, međutim, nije da se na svoju ruku izbaci sve voće i povrće ili prekine terapija za pritisak.

Kalijum je mineral neophodan za rad nerava, mišića i srca. Bubrezi pomažu da se njegova količina u krvi održi u odgovarajućem rasponu tako što se višak uglavnom izlučuje urinom. Kada im je funkcija znatno oslabljena, kalijum može da se zadržava u krvi. To stanje naziva se hiperkalemija. U ranijim fazama bolesti bubrezi često još uspevaju da održavaju normalan nivo kalijuma, pa ista ograničenja ne važe za svakog pacijenta.

Preporučujemo

Zašto visok nivo kalijuma može da bude opasan i bez simptoma?

Kalijum učestvuje u prenošenju električnih signala kroz srčani mišić. Kada ga u krvi ima previše, mogu se javiti opasni poremećaji srčanog ritma, a u teškim slučajevima i srčani zastoj. Mogući znaci su slabost mišića, trnjenje, mučnina ili osećaj lupanja srca. Mnogi ljudi, ipak, nemaju jasne simptome. Čak ni uredan EKG ne isključuje uvek ozbiljnu hiperkalemiju.

Zato je analiza krvi pouzdanija od procene po tome kako se osoba oseća. Lekar tumači rezultat zajedno s funkcijom bubrega, drugim nalazima, brzinom porasta kalijuma i terapijom koju pacijent uzima. Ponekad je potrebno ponoviti uzorak da bi se isključio lažno povišen rezultat nastao pri vađenju ili obradi krvi. Kada je nalaz izrazito visok ili postoje ozbiljni simptomi, ta provera ne sme da odloži hitnu procenu.

Vrednost kalijuma od 6,5 mmol/l ili više zahteva hitnu bolničku procenu, čak i ako se osoba oseća dobro. I niže povišene vrednosti mogu zahtevati brz kontakt s lekarom, naročito ako se funkcija bubrega pogoršala. Bol u grudima, izrazito lupanje srca, nesvestica ili teška slabost razlog su da se odmah potraži hitna pomoć.

Nije uvek kriva banana: Važni su i lekovi i „zdrava“ zamena za so

Rizik od povišenog kalijuma raste kako bolest bubrega napreduje, ali na nalaz mogu uticati i suplementi, lekovi i zamene za kuhinjsku so koje sadrže kalijum-hlorid. Takva zamena može delovati kao dobar način da se smanji unos natrijuma, ali za osobu sa bolešću bubrega nije nužno bezbedna. Zato treba proveriti sastav proizvoda i lekaru pokazati sve preparate koji se uzimaju, uključujući one bez recepta.

ACE inhibitori i blokatori angiotenzinskih receptora često se koriste za kontrolu pritiska i zaštitu bubrega, ali kod nekih pacijenata mogu povisiti kalijum. Isto važi za određene diuretike koji štede kalijum. To nije razlog da se propisani lek samostalno ukine. Međunarodne smernice navode da se povišen kalijum često može rešavati merama koje omogućavaju nastavak korisne terapije. O promeni leka ili doze odlučuje lekar.

Da li osoba sa bolešću bubrega mora da izbaci voće i povrće?

Ne mora svako. Potreba za ograničenjem kalijuma zavisi od nalaza krvi, stepena oštećenja bubrega, drugih bolesti i terapije. Banane, krompir, paradajz i mahunarke mogu sadržati više kalijuma, ali važna je i veličina porcije. Potpuno izbacivanje čitavih grupa namirnica bez stručnog saveta može nepotrebno osiromašiti ishranu.

Ako je kalijum povišen, lekar i nutricionista koji poznaje bubrežne bolesti mogu preporučiti drugačije porcije i način pripreme hrane. Pažnju zaslužuju i dodati kalijum-hlorid u pojedinim proizvodima, suplementi i zamene za so. Pijenje velikih količina vode nije pouzdan način da se snizi kalijum, a nekim bubrežnim bolesnicima unos tečnosti mora da bude ograničen.

Lečenje zavisi od težine nalaza i uzroka. Može obuhvatiti prilagođavanje ishrane i terapije, lekove koji vezuju kalijum u crevima, a kod teške hiperkalemije i hitno bolničko lečenje. Najkorisnije je da pacijent zna svoju poslednju vrednost kalijuma, kada treba da ponovi analizu i kome da se javi ako je nalaz povišen. I prenizak kalijum može biti opasan: cilj je bezbedan raspon, a ne što niža vrednost.

(eKlinika.rs)