Ove namirnice treba izbegavati leti jer mogu da izazovu trovanje, dehidraciju i druge zdravstvene probleme

Leto donosi više vremena na otvorenom, roštilje, piknike i sezonsko voće, ali istovremeno povećava i rizik od trovanja hranom. Visoke temperature pogoduju razmnožavanju bakterija, pojedine namirnice brže se kvare, dok neke, ako nisu pravilno pripremljene ili se konzumiraju u većim količinama, mogu da izazovu ozbiljne zdravstvene tegobe.

Namirnice se kvare mnogo brže nego tokom ostatka godine

Stručnjaci upozoravaju da nije svaka hrana podjednako bezbedna tokom letnjih meseci i da određene namirnice zahtevaju dodatni oprez.

Preporučujemo

Tokom toplih dana dovoljno je da hrana kratko stoji van frižidera kako bi počele da se razmnožavaju bakterije poput salmonele, kampilobaktera ili ešerihije koli. Zato namirnice koje su potpuno bezbedne kada se pravilno čuvaju leti mogu da postanu ozbiljan zdravstveni rizik.

Posebno su osetljivi deca, starije osobe, trudnice i ljudi sa oslabljenim imunitetom, kod kojih trovanje hranom može da dovede do dehidracije i drugih komplikacija.

Sirovi ili nedovoljno kuvani pasulj nije bezazlena namirnica

Pasulj važi za jednu od najzdravijih mahunarki, ali samo kada je pravilno pripremljen. Sirovi, naročito crveni pasulj, sadrži veliku količinu lektina, prirodnih jedinjenja koja mogu da izazovu jake bolove u stomaku, mučninu, povraćanje i dijareju.

Tokom leta, kada se kuvana jela često ostavljaju na sobnoj temperaturi, rizik dodatno raste. Pasulj bi zato uvek trebalo dobro skuvati i čuvati u frižideru odmah nakon obroka.

Zeleni krompir nije za tanjir

Ako krompir dobije zelenu boju ili počne da klija, to je znak da sadrži povećanu količinu glikoalkaloida - prirodnih toksina koji mogu da izazovu mučninu, povraćanje, glavobolju, vrtoglavicu, pa čak i neurološke smetnje.

Tokom leta krompir se često čuva na svetlosti ili visokim temperaturama, zbog čega lakše dolazi do ovih promena. Zelene delove krompira treba odstraniti, a jako pozeleneli krompir baciti.

Koštice voća nisu za grickanje

Trešnje, kajsije, breskve i šljive omiljene su letnje voćke, ali njihove koštice nisu namenjene jelu. Iako slučajno progutana koštica uglavnom ne predstavlja problem, njeno drobljenje ili žvakanje može da oslobodi jedinjenja iz kojih nastaje cijanid. Zato koštice nikada ne treba lomiti niti koristiti kao grickalice.

Sličan oprez važi i za semenke jabuke koje, iako ih većina ljudi slučajno proguta bez posledica, u većim količinama takođe sadrže supstance koje oslobađaju cijanid.

Divlje pečurke leti predstavljaju poseban rizik

Sezona pečuraka poklapa se sa letnjim mesecima, ali upravo tada raste broj trovanja zbog pogrešnog prepoznavanja jestivih i otrovnih vrsta.

Neke pečurke, poput zelene pupavke, sadrže izuzetno snažne toksine koji mogu da izazovu teško oštećenje jetre, bubrega i drugih organa. Problem je što prvi simptomi često nastupaju tek više sati nakon konzumiranja, kada je trovanje već uzelo maha.

Stručnjaci zato savetuju da se jedu isključivo pečurke poreklom iz proverenih prodavnica ili od sertifikovanih uzgajivača.

Crna zova nije bezbedna u sirovom obliku

Sirup od zove mnogi koriste za osveženje tokom leta, ali malo ko zna da nezrele bobice, listovi i kora ove biljke sadrže jedinjenja koja mogu da izazovu mučninu, povraćanje i dijareju. Termička obrada uklanja najveći deo ovih supstanci, zbog čega se preporučuje da se plodovi zove nikada ne jedu sirovi.

Muškatni oraščić nije začin koji treba preterano koristiti

Muškatni oraščić daje prijatan ukus kolačima, sosovima i napicima, ali u većim količinama može da izazove ozbiljne neželjene efekte.

Sadrži miristicin, prirodno jedinjenje koje u visokim dozama može da dovede do vrtoglavice, pospanosti, konfuzije, halucinacija i poremećaja srčanog ritma. Upravo zato ovaj začin treba koristiti isključivo u malim količinama.

Mango i indijski orah mogu da izazovu alergijske reakcije

Malo ljudi zna da kora manga i ljuska sirovog indijskog oraha sadrže urušiol, prirodni toksin koji se nalazi i u otrovnom bršljanu. Kod osoba koje su sklone alergijama kontakt sa korom manga ili neprerađenim indijskim orahom može da izazove osip, otok, svrab, pa čak i ozbiljne probleme sa disanjem.

Indijski orah koji se prodaje u prodavnicama prethodno prolazi posebnu termičku obradu upravo kako bi se ovaj toksin uklonio.

Leti posebnu pažnju treba obratiti i na lako kvarljivu hranu

Pored prirodnih toksina koje sadrže pojedine namirnice, tokom leta najveću opasnost predstavljaju hrana koja dugo stoji van frižidera, majonez, kremasti kolači, mlečni proizvodi, jela sa jajima, morski plodovi i nedovoljno termički obrađeno meso.

Već posle dva sata na temperaturi višoj od 30 stepeni Celzijusa broj bakterija može naglo da poraste, zbog čega raste rizik od trovanja hranom.

Pravilno čuvanje hrane leti važnije je nego ikada

Većina ovih namirnica nije opasna sama po sebi, već problem nastaje kada se nepravilno pripremaju, čuvaju ili konzumiraju u količinama koje nisu bezbedne. Tokom leta zato je posebno važno voditi računa o higijeni, održavanju hladnog lanca i pravilnoj termičkoj obradi hrane.

Upravo male greške, poput ostavljanja ručka nekoliko sati na kuhinjskom stolu ili konzumiranja voća i biljaka koje nisu potpuno bezbedne u sirovom stanju, mogu da povećaju rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema. Zato stručnjaci savetuju da se tokom najtoplijeg dela godine posebna pažnja posveti izboru i čuvanju namirnica, jer je prevencija i dalje najbolja zaštita od letnjih trovanja hranom.

(eKlinika.rs)