Šta se dešava sa srcem kada češće jedemo borovnice, kupine, šljive i drugo tamno voće

Tamna boja borovnica, kupina, šljiva, višanja i crnog grožđa nije važna samo za njihov izgled. Ona potiče od prirodnih biljnih materija koje mogu povoljno da deluju na krvne sudove i doprinesu zaštiti srca. To ne znači da nekoliko šljiva može da spreči infarkt, ali redovno unošenje raznovrsnog voća može biti deo ishrane koja dugoročno čuva kardiovaskularno zdravlje.

Tamno voće sadrži antocijanine, prirodne pigmente koji mu daju crvenu, plavu i ljubičastu boju. Oni pripadaju velikoj grupi biljnih jedinjenja poznatih kao flavonoidi.

Antocijanini se nalaze u borovnicama, kupinama, višnjama, trešnjama, šljivama, crnoj ribizli, aroniji i crnom grožđu. Ima ih i u pojedinim vrstama povrća, poput crvenog kupusa, patlidžana i ljubičastog batata.

Krvni sudovi mogu bolje da reaguju

Krvni sudovi nisu krute cevi. Oni se sužavaju i šire u zavisnosti od potreba organizma, fizičke aktivnosti, temperature i brojnih drugih uticaja.

Unutrašnjost krvnih sudova prekriva tanak sloj ćelija koji se naziva endotel. Kada on pravilno funkcioniše, krvni sudovi lakše se šire, protok krvi je bolji, a srce ne mora da radi pod dodatnim opterećenjem.

Antocijanini mogu da podrže funkciju endotela i stvaranje azot-monoksida, molekula koji učestvuje u širenju krvnih sudova. Na taj način mogu da doprinesu njihovoj elastičnosti i normalnoj cirkulaciji.

Ipak, to ne znači da tamno voće može da „očisti“ krvne sudove ili ukloni već nastale naslage. Takve tvrdnje nemaju medicinsko opravdanje.

Manje oksidativnog stresa i zapaljenja

Tokom normalnih procesa u organizmu stvaraju se nestabilni molekuli poznati kao slobodni radikali. Kada ih ima previše, dolazi do oksidativnog stresa, koji može da ošteti ćelije i krvne sudove.

Antocijanini imaju antioksidativna i protivupalna svojstva. Njihovo delovanje može biti korisno jer su dugotrajno zapaljenje i oksidativni stres povezani sa razvojem ateroskleroze, dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti.

Međutim, antocijanini ne deluju samostalno. Voće istovremeno obezbeđuje vlakna, vitamine, minerale i brojna druga biljna jedinjenja. Upravo zajedničko delovanje ovih sastojaka jedan je od razloga zbog kojih je bolje jesti celo voće nego oslanjati se na suplemente.

Šta kaže medicina

Korist antocijanina nije zasnovana samo na pretpostavci da je „sve prirodno zdravo“. Njihov uticaj proučavan je u opservacionim studijama i kontrolisanim kliničkim ispitivanjima.

Sistematska analiza i meta-analiza objavljena 2026. godine u časopisu The American Journal of Clinical Nutrition pokazala je da je veći unos antocijanina povezan sa manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, infarkta, hipertenzije i dijabetesa tipa 2.

Kontrolisana ispitivanja pokazala su i poboljšanje sposobnosti krvnih sudova da se prošire kada se poveća protok krvi. Ipak, nisu zabeležena značajna poboljšanja svih posmatranih pokazatelja, uključujući krvni pritisak, glukozu i većinu masnoća u krvi.

To znači da nalazi podržavaju redovno unošenje hrane bogate antocijaninima, ali ne dokazuju da ona sama može da spreči ili leči bolest.

Celo voće je bolji izbor od soka

Šaka kupina ili borovnica, nekoliko šljiva ili porcija višanja jednostavan su način da se ishrana obogati korisnim biljnim materijama. Ne postoji propisana količina koju svi moraju da pojedu, niti je potrebno svakoga dana birati isto voće.

Najbolji izbor je celo voće, jer ono sadrži vlakna koja doprinose sitosti, varenju i sporijem porastu šećera u krvi. Sokovi imaju manje vlakana, brzo se piju i lako se unesu u količini koja sadrži šećer iz više porcija voća.

Zamrznute borovnice, kupine i višnje takođe mogu biti dobar izbor, naročito van sezone. Nasuprot tome, džemovi, zaslađeni kompoti i voćni sirupi često sadrže mnogo dodatog šećera, pa ih ne treba izjednačavati sa svežim ili zamrznutim voćem.

Jedna namirnica ne može da zaštiti srce

Tamno voće neće poništiti posledice pušenja, nedostatka kretanja, visokog krvnog pritiska ili ishrane pune soli, šećera i visoko prerađenih namirnica.

Njegova vrednost je u tome što može da bude deo šireg obrasca ishrane u kojem ima dovoljno povrća, mahunarki, integralnih žitarica, orašastih plodova i kvalitetnih izvora proteina.

Srce ne štiti jedna „supernamirnica“, već navike koje ponavljamo iz dana u dan. Tamno voće je samo jedan ukusan i jednostavan deo te priče.

(eKlinika.rs)