Gojenje tokom posta, kako da izbegnemo ovu zamku i unesemo dovoljno kalcijuma i proteina bez mesa

Post je pre svega duhovna praksa sa dugom tradicijom, potom način ishrane, tokom kojeg se prema pravilima Srpske pravoslavne crkve vernici uzdržavaju od namirnica životinjskog porekla, sa izuzetkom ribe. Božićni post traje od 28. novembra do 7. januara 2026. godine. Iako je način ishrane bitno ograničen, stručnjaci kažu da i postan obrok može da bude zdrav i ukusan.

Osnova su voće, povrće, žitarice i riba

Osnovu naše uobičajene, svakodnevne ishrane čine meso, jaja i mlečni proizvodi. U postu se ove namirnice izbacuju iz ishrane i prelazi se na ishranu koju čine voće, povrće, žitarice i riba. Menja se i način pripreme hrane. Posna hrana spremljena na vodi ili na malo ulja lakše se vari od masne, začinjene hrane zbog čega je moguće da pojedine osobe nakon jela nemaju osećaj sitosti, navodi se u saopštenju Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Preporučujemo

Greške u ishrani tokom posta

Lekari Savetovališta za ishranu Instituta "Batut" kažu da je česta greška tokom posta povećan unos hleba i testenina kako bi se obezbedio osećaj sitosti. Pojedine osobe konzumiraju zato više kalorija zbog čega i pored posne hrane dolazi do povećanja telesne mase. Zbog toga često, u toku posta, dolazi do povećanja telesne mase.

Kako bismo sprečili gojenje, lekari savetuju redovne, umerene i raznovrsne obroke. Povećanim unosom voća, povrća, integralnih žitarica, mahunarki poboljšavamo zdravlje, moguće je da dođe do smanjenja povišenih vrednosti masnoća u krvi, bolje kontrole šećera, usled čega je i manji rizik od kardiovaskularnih bolesti. Na ovaj način doprinosimo svojevrsnom "odmoru" sistema za varenje.

Kako da unesemo dovoljno kalcijuma i proteina bez mleka i mesa?

Iako mnoge osobe post doživljavaju kao zdraviji način ishrane, u toku posta treba voditi računa o unosu proteina i kalcijuma s obzirom da u ishrani nisu zastupljeni meso i mlečni proizvodi, navodi se u saopštenju "Batuta".

U postu izbor treba da budu namirnice koje su hranljive i koje daju dovoljno energije. U ovom periodu treba povećati unos biljnih proteina poput mahunarki kao što su pasulj, sočivo, leblebije, zatim orašastih plodova, semenki i proizvoda kao što su tofu sir, tofu namaz ili sojino mleko.

Unosom povrća, kao što su brokoli, kelj, zatim badema, susama obezbeđujemo određen unos kalcijuma. Raznovrsnom i planiranom ishranom, u toku posta, možemo izbeći i nedostatak gvožđa, cinka, vitamina B12. Važno je da, u određenoj količini, u toku dana unosimo mahunarke, orašaste plodove, semenke suncokreta, bundeve, laneno seme, čija semenke, zeleno lisnato povrće, orahe, bademe, sojino ili neko drugo biljno mleko obogaćeno kalcijumom.

Šta da izbegavamo?

Ne smemo zaboraviti ni zdrave masti kao što su maslinovo ulje, laneno ulje, avokado uz, već pomenute, orašaste plodove i semenke. Treba izbegavati zaslađene napitke i prednost dati vodi i biljnim čajevima.

Primer posnog doručka

Da bismo sprečili osećaj gladi ili umora, važno je planiranje obroka. To znači da dan treba započeti doručkom, sastavljenom na primer od ovsene kaše sa malo oraha i voća koja je spremljena na vodi ili biljnom mleku ili integralnom hlebu sa namazom od avokada uz salatu.

Posni ručak i večera

Ručak treba da bude izbalansiran i njega, pored pasulja ili sočiva, mogu da čine povrće uz šampinjone i salatu ili rižoto sa tikvicama, paprikom uz maslinovo ulje i biljne začine.

Lagana, hranljiva večera može da se sastoji od salate ili humusa, integralnog hleba i povrća. U toku dana poželjno je imati i užine koje, pored voća, mogu da čine šaka orašastih plodova, biljni jogurt kome možemo dodati malo voća ili energetska pločica koju čine ovsene pahuljice, urme i kakao.

Moguće nedoumice oko izbora namirnica, rasporeda obroka, o tome da li nam zdravstveno stanje ili godine dozvoljavaju način ishrane u postu, mogu da otklone lekari Savetovališta za ishranu Instituta za javno zdravlje Srbije.

(eKlinka.rs)