Obilni obroci posle perioda posta najčešće uzrokuju neprijatne stomačne tegobe, kako da se zaštitimo?

Nadutost, neprijatni gasovi, gorušica, promene u načinu pražnjenja creva neke su od najčešćih tegoba pri prelasku sa posne na mrsnu ishranu. Iako je ukusnim jelima i hrskavom pečenju teško odoleti, stručnjaci nas upozoravaju da sve promene u načinu ishrane moraju da budu postepene. Posna hrana bez masnoća životinjskog porekla predstavlja znatno manje opterećenje za jetru i žučne puteve. To znači i da božićni ručak, ako smo postili, mora da bude umeren, sa manje masnoća, sastavljen od lako svarljivih namirnica koje će nam obezbediti dovoljno proteina, zdravih masti, vitamina i minerala.

Zašto dolazi do tegoba?

Stručnjaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ napominju da neumerenost u hrani i piću posle perioda posta može da izazove mučninu, nadutost i bol u stomaku.

Preporučujemo

Sa prelaskom na mrsni način ishrane voće, povrće, žitarice i riba zamenjuju se mesom, pečenjem, salatama sa majonezom, pavlakom, kolačima i tortama sa dosta jaja. Kada se svemu doda i neka čaša alkohola, dobija se prilično kaloričan i težak obrok posle posta.

Kako bi trebalo da izgleda ishrana posle posta?

Lekari savetuju manje obilne obroke, 3 do 5 puta u toku dana. Preporuka je da se prednost da kuvanoj i dinstanoj hrani sa manjom količinom ulja, kao i namirnicama lakšim za varenje u odnosu na pohovanu i prženu hranu. Uvođenje mesa u ishranu treba započeti piletinom ili ćuretinom, uz zadržavanje ribe u jelovniku barem dva puta nedeljno.

Kada je reč o mleku i mlečnim proizvodima, u ishranu prvo treba uvesti mladi sir, jogurt, kiselo mleko, odnosno mlečne proizvode sa nižim sadržajem mlečne masti. Ne treba zaboraviti ni na redovan unos voća, svežih salata, orašastih plodova i žitarica, preciziraju stručnjaci „Batuta“.

Primer jelovnika

Savet je da dan započnemo sa jogurtom, parčetom hleba, mladim sirom ili sa malo ovsenih pahuljica. Ručak može da bude sastavljen od pileće supe, kuvanog ili pečenog belog pilećeg mesa ili ribe. Povrće i svežu salatu uz omlet ili manji sendvič možemo pojesti i za večeru. Posle nekoliko dana možemo da se vratimo na uobičajeni način ishrane, ali ne smemo zaboraviti na umerenost i pravilno raspoređene obroke.

Završetkom božićnog posta nemamo mnogo vremena da pripremimo telo za izlazak iz perioda posta. Važno je da se ne preskače lagani doručak koji će pripremiti telo za ručak. Ukoliko se ipak odlučimo za svinjsko pečenje, neka bude u manjoj količini, preporuka je da izbegavamo teške priloge i salate sa majonezom. Osnovu mogu da čine sveže salate i lakši prilozi. Kolače ne treba jesti odmah posle ručka. Savet je da se obrok konzumira polako, da se sve proba u manjim količinama i da se prave pauze tokom jela. Pomoć i detaljnija uputstva mogu da nam obezbede i lekari savetovališta za ishranu Instituta za javno zdravlje Srbije.

(eKlnika)