Nismo gladni, već nervozni: Kako ishrana "s nogu" deluje na nas, objašnjava nutricionista Aleksandra Petrović

Velike količine najukusnijih jela česta su asocijacija na praznično raspoloženje u našoj kulturi. Nova godina je nezamisliva bez ruske salate, Božić bez pečenice, često probamo od svega po malo, a da nismo skoro seli za sto da jedemo. Pomislimo da nismo ništa jeli, opteretimo organe za varenje, posle čega dođe do neprijatne nadutosti,  gorušice, konstipacije, dijareje. Ovaj način jela "sa nogu" često je i posledica dubokog unutrašnjeg nemira nervoze, ali i navika koja stvara na kraju zavisnost.

Mi se odmaramo, a neki organi prekovremeno rade

Često grickanje, naročito ako je nekontrolisano i bez jasne strukture obroka, predstavlja opterećenje za ceo digestivni sistem, navode dijetetičari. Svaki unos hrane pokreće složen hormonski i enzimski odgovor, pa kada se to dešava gotovo neprekidno, organizam nema vremena za fazu odmora i regeneracije. Prekovremeno rade želudac, pankreas, creva, jetra.

Preporučujemo

- Želudac dosta trpi češći su gorušica, nadimanje, osećaj težine u stomaku. Pankreas konstantno luči insulin i povećava rizik od insulinske rezistencije. Grickanje deluje na creva, može doći do konstipacije ili dijareje zbog poremećenog ritma varenja. Jetra je izložena dodatnom metaboličkom opterećenju, kod čestog unosa masne i slatke hrane - kaže za portal eKlinika dipl. nutircionista-dijeteticar Aleksandra Petrović.

Umor, gorušica, nadimanje, metabolički poremećaji

Loša navika čestog grickanja, posebno industrijskih namirnica, dovodi do oscilacija šećera u krvi, povišenog krvnog pritiska, pojačanog apetita i loše kontrole sitosti

- Najčešće komplikacije su gorušica, nadimanje, umor nakon jela i dugoročno – metabolički poremećaji - navodi Petrović.

Jelo "s nogu", tokom kuvanja, ili u stanju stresa

Grickanje je slično pušenju, često navika kojom nastojimo da ublažimo svakodnevni stres, neko će zapaliti cigaretu, neko pojesti nešto slatko. U ovakvoj situaciji unosimo značajan broj kalorija u telo, a niti smo doručkovali, ni ručali.

- Ne mora, ipak, da svaka osoba koja gricka ima višak kilograma, ali često grickanje značajno povećava taj rizik. Posebno je problem što se grickanje često dešava nesvesno “s nogu”, tokom posla, kuvanja ili stresa. Kuvari koji probaju tokom celog dana više različitih jela često ovaj unos namirnica i ne doživljavaju kao pravi obrok, iako kalorijski zbir može da bude vrlo visok. Zapaža se da je grickanje češće posledica navike i emocionalnih okidača, nego stvarne gladi. U tom smislu može se uporediti sa pušenjem - napominje Aleksandra Petrović.

U praksi se najčešće grickaju slatkiši, peciva, čokoladice, grickalice bogate mastima i solju, industrijski proizvodi. Ređe se gricka voće, iako je nutritivno bolja opcija, kaže Petrović.

Koliko je potrebno vremena da prođe između dva obroka?

Pojedini stručnjaci naglašavaju da je organima za varenje, slično kao i mozgu kada spavamo potrebno vreme za odmor i regeneraciju.

- Optimalno je da između glavnih obroka prođe 3 do 4 sata, kako bi šećer u krvi ostao stabilan, digestivni sistem imao pauzu, bio jasniji osećaj gladi i sitosti. Ako postoji potreba za užinom, ona treba da bude planirana i nutritivno vredna, a ne impulsivna - podvlači Aleksandra Petrović.

Kako grickanje utiče na redovnost obroka?

- Redovni obroci pomažu telu da uspostavi biološki ritam, da lučenje hormona gladi, sitosti i varenja postaje usklađeno. Često grickanje smanjuje apetit za glavni obrok, dovodi do preskakanja obroka i narušava osećaj prave gladi. Na kraju dana to često rezultira prejedanjem u večernjim satima - objašnjava nam Petrović.

Posledice čestog grickanja

Često grickanje može dovesti do pojačanog umora, malaksalosti, razdražljivosti, osećaja gubitka kontrole nad ishranom.

- Razlog su česte oscilacije šećera u krvi i stalna aktivacija digestivnog sistema. Posebno bih savetovala oprez osobama koje imaju insulinsku rezistenciju ili dijabetes, pate od problema sa želucem ili crevima, imaju povišen krvni pritisak, ili su pod hroničnim stresom. Kod njih često grickanje ne samo da ne donosi zadovoljstvo, već može dodatno pogoršati zdravstveno stanje. Grickanje samo po sebi nije "zabranjeno", ali kada postane nesvesna i učestala navika, može imati ozbiljne posledice po zdravlje. Ključ je u strukturi, svesnosti i kvalitetu unosa hrane - zaključuje dijetetičar Aleksandra Petrović.

(eKlinika)