Metabolički sindrom izaziva vaskularne komplikacije i vodi nas u koronarnu bolest, objašnjava prof. dr Vesna Dimitrijević – Srećković

- Važno je da sagledamo koliki je značaj da preveniramo da pacijent ne dobije dijabetes jer samim tim kasnije neće dobiti ni makrovaskularne komplikacije na mozgu, karotidnim krvnim sudovima, na srcu, na arterijama donjih ekstremiteta - kaže prof. dr Vesna Dimitrijević - Srećković

Panel „Moje srce, moja priča“ koji je portal eKlinika organizovao u partnerstvu sa farmaceutskom kompanijom Novo Nordisk, bio je prilika da od eminentnih stručnjaka čujemo sve o kardiovaskularnom zdravlju, kako metabolički sindrom, odnosno gojanznost utiče na zdravlje srca, preventivi, rehabilitaciji nakon srčanog udara... Metabolički sindrom može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih posledica, ako se ne leči, jer svaki od faktora rizika, sam po sebi, povećava šansu za razvoj  bolesti opasnih po život, poput srčanog i moždanog udara.

Koji su faktori rizika za metabolički sindrom?

Preporučujemo

Prof. dr Vesna Dimitrijević – Srećković, endokrinolog sa Univerzitetskog kliničkog centra  Srbije govorila je o vezi metaboličkog sindroma i kardiovaskularnog zdravlja.

- Metabolički sindrom zapravo predstavlja skup faktora koji vode u dijabetes i u koronarnu bolest, uopšte vodi do vaskularnih komplikacija. Pomenuću dve definicije metaboličkog sindroma. Blaža  definicija ATP3 kaže "ako imamo obim struka veći od 102 cm za muškarce i veći od 88 cm za žene, to je prvi faktor rizika. Drugi faktor rizika je nivo šećera u krvi bilo kad u životu koji je bio veći od 6,1 jedinica, treći faktor su trigliceridi veći od 1,7 jedinica, a kao četvrti faktor je HDL holesterol manji od 1,0 za muškarcei manji od 1,3 za žene. Peti faktor metaboličkog sindroma je krvni pritisak bilo kad u životu veći od 130/85. Ako imamo tri ova faktora - mi već imamo metabolički sindrom - objašnjava profesorka Dimitrijević - Srećković podsećajući da je Svetska zdravstvena organizacija kasnije pooštrila te vrednosti pa se rizičan nivo glukoze u krvi smatra 5,6 a ne 6,1 jedinica, a smanjen je i obim struka - da ne bude 102 cm za muškarce, već 94cm, a za žene umesto 88cm da bude 80 cm.

Osobe sa BMI većim od 30 u 38 odsto slučajeva imaju metabolički sindrom

Duže od 30 godina profesorka dr Vesna Dimitrijević - Srećković vodi Kabinet za ishranu i prevenciju metaboličkih poremećaja, bavi se istraživačkim radom, a poslednjih godina je na čelu Odeljenja za lečenje hroničnih komplikacija u dijabetesu.

- Sada gledamo i sve one najteže komplikacije na krvnim sudovima, i to na najvišem nivou, kod  pacijenata sa gangrenama, sa dijabetesnim stopalom, kod koronarnih bolesnika, bolesnika koji imaju mikro i makrovaskularne komplikacije. Onda sagledavamo koliki je značaj da mi u stvari preveniramo nekome da ne dobije dijabetes jer samim tim kasnije neće dobiti ni te  makrovaskularne komplikacije na mozgu, karotidnim krvnim sudovima, na srcu, na arterijama donjih ekstremiteta - kaže dr Dimitrijević - Srećković.

Kada radi sa gojaznim pacijentima, koji imaju indeks telesne mase BMI veći od 30, oko 38 procenata njih ima metabolički sindrom. Osobe koje imaju predijabetes, običnu glikemiju, oštećenu toleranciju na glukozu kao dve varijante predijabetesa i koji imaju dijabetes - imaju najčešće svih pet faktora rizika metaboličkog sindroma, a samim tim i sve veći faktor rizika za sve ove pridružene komplikacije.

Ko sve ima premetabolički sindrom?

– Ono što želim da istaknem, što je možda malo poznato, to je nešto što zovemo premetabolički sindrom. U svom radu poslednje dve decenije, u žiži interesovanja su mi bila deca i omladina i na toj populaciji sam pokazala da već dece sa stomačićem imamo sve pridružene faktore metaboličkog sindroma, a ti pridruženi faktori metaboličkog sindroma vode u aterosklerozu. Znači, svako od nas, odnosno ako žena ima obim struka preko 80 cm, a muškarac obim struka preko 94 cm – mi već imamo nešto što je dokazano, imamo hiperinsulinizam, reda veličine 50 jedinica – navela je rezulate svog istraživanja profesorka Dimitrijević - Srećković naglašavajući da to znači da svaka osoba sa stomačićem već ima hiperinsulinizam i zadržavanje, retenciju vode i rizik za hipertenziju.

Mikroalbumini i homocistein kao predrizici za kardiovaskularne bolesti

Dr Vesna Dimitrijević - Srećković navodi da se kod gojazne dece javljaju mikroalbumini - parametar endotelne disfunkcije i predrizika za sve kardiovaskularne bolesti.

- Imamo insulinsku rezistenciju vrlo često. Imamo masnu jetru kao pridružen znak metaboličkog sindroma. Jedan parametar, koji merimo poslednjih 10 godina, a koji je u stvari marker ateroskleroze je homocistein. Ja poslednjih godina na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje uključena u program prevencije ateroskleroze i tamo redovno radimo pacijentima,  tražimo da se donese homocistein, pogotovo kada se radi o sekundarnoj prevenciji kada se vodi računa o obimu struka  lipidnom statusu i krvnom pritisku kako se srčani udar ne bi ponovo desio. E zato je važno da merimo homocistein. Nekoliko ću reči samo reći o homocisteinu kao markeru ateroskleroze. Vidite, na njega može da utiče genetika jednim delom. Ali, može da utiče velikim delom i ishrana. Ako smo mi gurmani, ako volimo da jedemo životinjske masnoće iz mesnih i mlečnih proizvoda mi ćemo imati visok homocistein. I tu korekcijom ishrane možemo mnogo da uradimo - tvrdi profesorka Dimitrijević - Srećković.

Trenutno radi, kako kaže, jedno istraživanje kod ljudi koji imaju hiperhomocisteinemiju, što znači da su te osobe gurmani. Na drugoj strani, kao paralela, su ljudi koji poste jer doktorka dost leči sveštenstvo i monaštvo.

- Zapazila sam da je kod homocisteina normalno da bude recimo 10, 11, to je neka sredina, već 14, 15 to su visoke vrednosti. Gurmani, na primer, imaju 17, 18 jedinica. A ljudi koji poste imaju homocistein 6, 7. Tako da je to ipak faktor koji je jako važan. Bitna dakle ishrana gde su proteini, ali biljni proteini iz pasulja, iz graška, iz pečuraka. I tu dolazimo do značaja posta - naglašava dr Vesna Dimitrijević - Srećković.

Za prevenciju gojaznosti i metaboličkih komplikacija preporučuje se mediteranska ishrana

Profesorka Dimitrijević - Srećković naglašava da je mediteranska ishrana, koja ima ograničen unos životinjskih masnoća, najbolja za prevenciju gojaznosti, metaboličkih komplikacija i svih pridruženih komorbiditeta. Tako je i počela da kreira jelovnike po principu mediteranskog načina ishrane. U ishrani bi trebalo da budu zastupljene zasićene masnoće - maslinovo ulje od 11 do 15 odsto, dok bi polinezasićene masne kiseline, kao što suncokretovo ulje, trebalo da bude na niskom nivou od 3 do 7 odsto.

- Ono što je važno su dijetna vlakna iz voća, povrća, žitarica... jer ta dijetna vlakna će nam pomoći da smanjimo stomačnu gojaznost, pre svega. A s druge strane, ako unesemo omega 3 kiseline iz ribe, plave ribe morske, mi ćemo na taj način imati povoljan efekat na insulinsku rezistenciju, na stabilizaciju lipidnog statusa, smanjenje holesterola, triglicerida... jer za maslinovo ulje znamo da direktno ima efekat i na lipidni status i na hipertenziju. Dakle, to je jedan usklađen sistem koji je  proveren kroz dugogodišnju praksu - podseća dr Vesna Dimitrijević - Srećković, jedna od učesnica panela „Moje srce, moja priča“.