Gojaznost povećava rizik od hospitalizacije i smrti zbog infekcija za čak 70 odsto

Gojaznost se najčešće povezuje sa dijabetesom, bolestima srca i povišenim krvnim pritiskom. Međutim, novo veliko istraživanje pokazuje da višak kilograma ima veoma velik uticaj i na sposobnost organizma da se izbori sa infekcijama.

Prema podacima objavljenim u uglednom medicinskom časopisu The Lancet, osobe sa gojaznošću imaju 70 odsto veći rizik da budu hospitalizovane ili da preminu zbog infektivnih bolesti u poređenju sa osobama normalne telesne mase.

Jedna od deset smrti zbog infekcija povezana je i sa gojaznošću

Istraživači procenjuju da je gojaznost danas povezana sa oko 600.000 od ukupno 5,4 miliona smrtnih ishoda od infektivnih bolesti godišnje u svetu. To znači da je približno 11 odsto svih smrti od infekcija povezano sa viškom telesne mase.

Studija je obuhvatila više od 500.000 ljudi iz Finske i Velike Britanije, koji su praćeni u proseku 13 do 14 godina. Na početku istraživanja procenjen im je indeks telesne mase (BMI), a zatim su praćeni zdravstveni ishodi, uključujući hospitalizacije i smrt zbog infekcija.

Gojaznost je definisana kao BMI 30 ili više, dok se normalnom telesnom masom smatra BMI između 18,5 i 24,9.

Rezultati su pokazali da rizik raste proporcionalno telesnoj težini. Što je BMI viši, veća je verovatnoća teškog toka infekcije.

Ne radi se samo o kovidu

Tokom pandemije kovida bilo je jasno da su osobe sa gojaznošću pod većim rizikom od teških komplikacija. Međutim, do sada nije bilo dovoljno dokaza da li ta povezanost postoji i kod drugih infektivnih bolesti.

Ova studija pokazuje da je rizik povećan kod velikog broja infekcija, uključujući:

• grip
• upalu pluća
• gastrointestinalne infekcije
• infekcije urinarnog trakta

Prema rečima autora istraživanja, gojaznost je verovatno povezana sa širim biološkim mehanizmima koji utiču na imuni sistem.

Kako višak kilograma utiče na imunitet

Stručnjaci pretpostavljaju da gojaznost može oslabiti sposobnost imunog sistema da efikasno reaguje na bakterije, viruse, gljivice i parazite.

Masno tkivo nije samo „skladište energije“. Ono luči različite supstance koje podstiču hroničnu upalu u organizmu. Dugotrajna upala može narušiti normalno funkcionisanje imunog sistema, pa organizam teže kontroliše infekciju kada do nje dođe.

Zanimljivo je da su klinička ispitivanja lekova za mršavljenje iz grupe GLP-1 agonista pokazala da smanjenje telesne mase može da smanji i rizik od teških infekcija, uz druge poznate koristi po zdravlje. Ipak, autori naglašavaju da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se tačno razjasnili mehanizmi ove povezanosti.

Razlike među zemljama

Udeo smrti od infekcija povezanih sa gojaznošću razlikuje se među državama. U Velikoj Britaniji svaka šesta smrt od infektivnih bolesti ima vezu sa gojaznošću, dok je u Sjedinjenim Američkim Državama taj udeo još veći. U pojedinim azijskim zemljama, poput Vijetnama, taj procenat je znatno niži.

Stručnjaci upozoravaju da, kako globalne stope gojaznosti rastu, možemo očekivati i porast broja teških infekcija i smrtnih ishoda povezanih sa njima.

Šta možemo da uradimo

Autori studije naglašavaju potrebu za javnozdravstvenim merama koje bi olakšale ljudima održavanje zdrave telesne mase, poput dostupnosti kvalitetne hrane i podsticanja fizičke aktivnosti.

Istovremeno, posebno je važno da osobe sa gojaznošću redovno primaju preporučene vakcine, jer im to može pružiti dodatni nivo zaštite od teških infekcija.

Iako je reč o opservacionoj studiji, koja ne može definitivno da dokaže uzročno-posledičnu vezu, rezultati jasno ukazuju na to da gojaznost nije samo metabolički problem. Ona može značajno uticati i na otpornost organizma prema infektivnim bolestima.

Briga o telesnoj težini zato nije samo pitanje estetike ili dugoročnog rizika od hroničnih bolesti, već i važan deo zaštite od ozbiljnih infekcija koje mogu imati teške posledice.

(eKlinika.rs)