Metabolički sindrom je skup zdravstvenih stanja koja zajedno povećavaju rizik od dijabetesa tipa 2, moždanog udara i kardiovaskularnih problema, uključujući i srčani udar. Karakteristike metaboličkog sindroma su hipertenzija (visok krvni pritisak), visok šećer u krvi, dislipidemija (nenormalni nivoi holesterola i masti u krvi) i višak masnoća u/na stomaku. Metabolički sindrom pogađa između 30 i 40 odsto odraslih do 65. godine, a simptomi se retko javljaju tako da dijagnoza zavisi od testova krvi i drugih kliničkih nalaza. Promene životnog stila su prvi izbor lečenja metaboličkog sindroma, iako je u nekim slučajevima neophodna i upotreba lekova.
Metabolički sindrom je tipično asimptomatski
Jedna od glavnih karakteristika metaboličkog sindroma je da je tipično asimptomatski. To je važno znati jer se pojedinačne komponente sindroma mogu pogoršati, a da čovek toga nije ni svestan. Međutim, nekoliko simptoma može da bude povezano sa ovim stanjem – možete ili ne morate da ih doživite ako imate metabolički sindrom. Najuočljiviji znak metaboličkog sindroma je povećanje telesne težine, a to stanje može da se očekuje ako je osoba gojazna i/ili ima veliki obim struka.
Klinički simptomi povezani sa metaboličkim sindromom su:
- Vrtoglavica
- Umor
- Znaci koji se obično povezuju sa dijabetesom, kao što su povećana žeđ i učestalo mokrenje
- Hrkanje
- Poteškoće sa spavanjem
- Glavobolje.
Simptomi koje obolela osoba može da oseti kada ima metabolički sindrom su posledica efekata svake pojedinačne komponente sindroma. Hipertenzija, na primer, može da izazove vrtoglavicu, umor i glavobolju. Visok nivo šećera u krvi može prouzrokovati probleme sa spavanjem, umor, vrtoglavicu, žeđ, suva usta i često mokrenje. Gojaznost može izazvati umor i hrkanje. Iako činjenica da je metabolički sindrom obično asimptomatski, to je za nekoga možda zastrašujuće, ali stručnjaci navode da je važno da se zna da dijagnoza nije neuhvatljiva, jer čak i rutinski pregledi mogu da identifikuju sindrom.
Šta uzrokuje metabolički sindrom?
Metabolički sindrom je uzrokovan mešavinom faktora životnog stila, genetske predispozicije i drugih faktora rizika po zdravlje koje ne možemo da kontrolišemo. Neki se preklapaju i pojačavaju jedan drugog. Na primer, gojaznost je povezana sa hipertenzijom i visokim nivoom triglicerida, a hipertenzija je povezana sa visokim nivoom glukoze u krvi.
Faktori rizika za metabolički sindrom au:
- Gojaznost
- Insulinska rezistencija
- Visokokalorična ili ishrana sa visokim sadržajem ugljenih hidrata
- Sedeći način života
- Nedostatak sna
- Porodična istorija dijabetesa ili metaboličkog sindroma
- Starenje
- Dijabetes
- Sindrom policističnih jajnika
- Uzimanje lekova koji izazivaju povećanje telesne težine ili povećanje krvnog pritiska, nivoa triglicerida i nivoa šećera u krvi.
Metabolički sindrom je povezan sa insulinskom rezistencijom
Iako poseban uzrok metaboličkog sindroma nije identifikovan, on je ipak veoma povezan sa insulinskom rezistencijom – stanjem u kojem telo nije u stanju da efikasno koristi insulin za prenos glukoze (šećera) iz krvi u ćelije kako bi koristila za energiju. Sa insulinskom rezistencijom, šećer se može nakupiti u krvi, što na kraju može da dovede do dijabetesa tipa 2. Prekomerna telesna težina je povezana sa visceralnim (abdominalnim) masnim tkivom (mašću) koje se naziva i masnoća na stomaku (salo). Viscelarna mast okružuje unutrašnje organe i povezana je sa insulinskom rezistencijom, koja doprinosi povećanju telesne težine, a povećanje telesne težine, zauzvrat, doprinosi insulinskoj rezistenciji. Pored toga, istraživanja pokazuju da je visceralna abdominalna mast proinflamatorna i da može da oslobađa toksine, koji mogu uticati na osetljivost na insulin.
Brojna zdravstvena stanja često koegzistiraju sa metaboličkim sindromom – dijabetes tipa 2, nealkoholna masna bolest jetre, sindrom policističnih jajnika i apneja. Ova stanja su takođe povezana sa izmenjenim metabolizmom insulina/glukoze i hroničnom upalom.
Kako se postavlja dijagnoza metaboličkog sindroma?
Dijagnoza metaboličkog sindroma je jednostavna i zasnovana je na specifičnim kriterijumima. Skrining za komponente metaboličkog sindroma je deo rutinskog medicinskog pregleda. Ako ljudi redovno kontrolišu zdravlje testovi će verovatno pokazati znake stanja u ranoj fazi.
Ako imate 3 ili više od ovih 5 kliničkih markera, dijagnostikovan vam je metabolički sindrom:
- Obim struka od 102 cm ili više za muškarce i 89 cm ili više za žene
- Nivo triglicerida od 150 miligrama po decilitru (mg/dL) ili više
- Nivoi lipoproteina visoke gustine HDL (dobrog holesterola) niži od 40 mg/dL za muškarce; manji od 50 mg/dL za žene
- Krvni pritisak od 130/85 mmHg ili više
- Glukoza natašte od 100 mg/dL ili više.
Trebalo bi imati na umu da čak i ako neko ima samo jedan ili dva od ovih kriterijuma, možda će biti izložen riziku od metaboličkog sindroma i njegovih komplikacija.
Bolest se pogoršava kada se ne leči
Često je metabolički sindrom reverzibilan, može da se vrati. Ako imate ovo stanje, važno je da počnete sa lečenjem, jer, metabolički sindrom se pogoršava kada se ne leči, a komplikacije mogu izazvati ozbiljno pogoršanje zdravlja. Gubitak težine se često preporučuje, ali ne ako nemate višak kilograma. Indeks telesne mase (BMI) ispod 25 je idealan. Za većinu ljudi, gubitak od 5 do 10 odsto ukupne telesne težine može da poboljša osetljivost na insulin i smanji efekte metaboličkog sindroma. Ponekad su ishrana i vežbanje dovoljni da se postigne ciljana težina, ali barijatrijska hirurgija (operacija mršavljenja) može biti opcija za ljude sa BMI od 40 ili više, ili BMI od 35 do 39 sa zdravstvenim stanjima koja su imaju veze sa težinom.
Ishrana za ljude sa metaboličkih sindromom
Modifikacija ishrane može mnogo da pomogne u preokretanju metaboličkog sindroma, posebno u ranoj fazi. Strategija ishrane podrazumeva:
- Konzumiranje dosta povrća, nemasnih proteina i biljnih masti (na primer, maslinovo ulje i avokado)
- Ograničavanje unosa šećera
- Vođenje računa o dovoljno vlakana u svakodnevnoj ishrani
- Vođenje računa o kalorijama i veličini porcija
- Unos visokokvalitetnih ugljenih hidrata koji sadrže mnogo vlakana i manje šećera i rafinisanog brašna.
Vežbanje štiti od efekata metaboličkog sindroma
Vežbanje može da pomogne da se skinu kilogrami, a takođe štiti od efekata metaboličkog sindroma nezavisno od težine. Redovno vežbanje snižava nivoe triglicerida, podiže HDL i može da snizi krvni pritisak kod nekih ljudi. Vežbanje nekoliko puta nedeljno je efikasan pristup za kontrolisanje metaboličkog sindroma – ključ je da osoba bude dosledna. Smernice za fizičku aktivnost obično zahtevaju 150 minuta nedeljno aktivnosti umerenog intenziteta ili 75 minuta aktivnosti snažnog intenziteta. Više je, naravno, bolje, ali svaka aktivnost može biti korisna.
Koji lekovi se koriste za regulisanje metaboličkog sindroma?
U mnogim slučajevima, samo promena načina života može da se suprotstavi metaboličkom sindromu, ali ponekad su potrebni lekovi. Zajedno sa doktorom možete da utvrdite da li su modifikacije životnog stila dovoljne ili je neophodno koristiti lekove regulisanje metaboličkog sindroma.
Lekar može da propiše:
- Lekove za snižavanje holesterola – statini pomažu u smanjenju nivoa triglicerida
- Antihipertenzive – Lekovi na recept koji smanjuju povišen krvni pritisak uključuju inhibitore enzima koji konvertuje angiotenzin (ACE), beta-blokatore ili diuretike
- Lekove za dijabetes – Oralni lekovi za dijabetes kao što su Glucophage (metformin), GLP-1 ili DPP-4, koji mogu da smanje šećer u krvi ako se ishranom to ne postiže.
Metabolički sindrom može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih posledica
Metabolički sindrom može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih posledica. Svaki od faktora sam po sebi povećava rizik od bolesti opasnih po život, poput srčanog i moždanog udara. I svaki od ovih faktora je međusobno povezan sa ostalima.
Komplikacije metaboličkog sindroma mogu da budu:
Dijabetes: Bolest u kojoj telo ne metaboliše na odgovarajucći način glukozu u krvi. Nastali visoki nivoi šećera u krvi mogu dovesti do oštećenja očiju, krvnih sudova, bubrega i nerava.
Ateroskleroza: Ukočenost krvnih sudova i nakupljanje plaka, holesterola, povećava rizik od blokada u srcu (srčani udar) ili mozgu (šlog).
Bolest bubrega: Hronična hipertenzija, povišen nivo glukoze u krvi i vaskularne bolesti mogu da oštete bubrege, što na kraju dovodi do otkazivanja bubrega i moguće potrebe za dijalizom.
Periferna vaskularna bolest: Protok krvi u nogama može da bude poremećen, što rezultira bolom, umorom i problemima sa zarastanjem rana.
Ako se ne leči, metabolički sindrom udvostručuje rizik od srčanih bolesti i povećava rizik od dijabetesa 5 puta u roku od 10 godina od postavljanja dijagnoze. Ali, budući da se komponente metaboličkog sindroma mogu meriti, zdravstveni radnik može da prati poboljšanje tokom vremena i da prilagodi tretman pacijenta po potrebi.
