Papilomi su nekancerozne izrasline koje rastu na koži (ka spolja), ali se mogu pojaviti i na drugim delovima tela. Ne šire se i nisu agresivni. Lečenje papiloma nije uvek potrebno, ali je važno da svaku izraslinu ili promenu na koži pregleda lekar. Ako se ispostavi da je izraslina ozbiljnija, rana intervencija može biti od najvećeg značaja da se izbegnu komplikacije.
Šta je papilom i da li su papilomi uvek benigni
Papilomi su benigne (dobroćudne) izrasline. Na koži su često vidljive kao bradavice ili kurje oči. Takođe se mogu pojaviti na vlažnim tkivima unutar tela, poput sluzokože creva ili disajnih puteva.
Papilomi se razvijaju na epitelima – površinskim slojevima kože i sluzokože. Na primer, epitel kože je gornji sloj ravnih ćelija. Papilom formira izraslinu u obliku bradavice ili slične izrasline. Svaka izraslina ili promena na koži može izazvati zabrinutost. Međutim, ako lekar potvrdi da je papilom benignog porekla što je najčešće slučaj, nema razloga za brigu. Ipak, neki ljudi žele da uklone papilom zbog bola, iritacije ili estetskih razloga i to se može bezbedno uraditi uz podršku stručnjaka, nikako priučenog lica.
Zašto papilomi nastaju i koje razlike ih opisuju
Najčešći uzrok papiloma je humani papiloma virus (HPV). Neke vrste HPV-a mogu izazvati rak (grlića materice, penisa, usne duplje), ali većina spoljnih papiloma ostaje benigna. Nevirusni papilomi su ređi, ali postoje. Primer su invertovani papilomi urinarnog trakta, koji mogu biti povezani sa pušenjem i drugim faktorima rizika. Kod papiloma na koži, koji su uzrokovani HPV-om, oštećenja kože mogu podstaći njihov razvoj. Grebanje ili čupanje bradavica može dovesti do infekcije, ali sama izraslina se ne širi na druge delove tela.
Kakve simptome daju papilomi u odnosu na vrstu
Papilomi na koži obično nemaju dodatne simptome, ali neki ljudi mogu biti nezadovoljni njihovim izgledom.
Drugi simptomi papiloma:
Papilomi u dojkama mogu izazvati prozirni ili krvavi iscedak iz bradavice. Iako jedan papilom ne povećava rizik od raka, može se ukloniti ako izaziva nelagodu.
Papilomi u nosu ili sinusima mogu vršiti pritisak na okolna tkiva, uključujući oči, i izazvati probleme. Uklanjanje može olakšati simptome.
Papilomi u disajnim putevima (larinks) mogu izazvati otežano disanje. Ova retka bolest, poznata kao rekurentna respiratorna papilomatoza, češća je kod dece i može se ponavljati nakon lečenja ili preći u maligni oblik.
Kako se leče ove izrasline
Papilomi su često bezopasni i ne zahtevaju tretman.
Lečenje papiloma na koži:
Ako osoba želi da ukloni papilom, lekar može koristiti sledeće metode:
Kauterizacija – spaljivanje tkiva i uklanjanje pomoću specijalnog instrumenta.
Ekscizija – hirurško uklanjanje papiloma.
Laserska operacija – korišćenje laserske svetlosti za uništavanje tkiva papiloma.
Krioterapija – zamrzavanje papiloma tečnim azotom.
Lokalni lekovi, poput 5-fluorouracila, kantharidina ili imikvimoda, mogu se nanositi na kožu kako bi uništili bradavice.
Lečenje papiloma u dojkama:
Lekar može ukloniti papilom dojke i poslati ga na biopsiju kako bi potvrdio da je benigni. Ponekad nije potrebno potpuno uklanjanje, već se uzima samo uzorak tkiva.
Lečenje genitalnih bradavica (genitalnih papiloma):
Metode uklanjanja su slične kao kod kožnih papiloma. Preporučuje se da dermatolog ili ginekolog obavi tretman, ali lečenje nije obavezno.
