Šta je benigna neoplazma ili benigna izraslina: Može li ovo tkivo da se pretvori u rak?

Benigna neoplazma, benigna izraslina ili dobroćudni tumor je abnormalno razmnožavanje ćelija koje ne napada okolna tkiva i ne metastazira - ne širi se na druge delove tela. Za razliku od kanceroznih tumora, benigni sporo rastu i ne šire se na druge delove tela, ne izazivaju primetne simptome osim kada su veliki i počnu da pritiskaju obližnje tkivo i organe.

Benigne neoplazme se ne šire na druge delove tela

Karakteristike benigne neoplazme su da sporo raste, jasno je ograničena od okolnog tkiva,

Preporučujemo

obično ne ugrožava život, osim ako svojim rastom ne pritiska važna tkiva ili organe, a

ćelije su slične normalnim ćelijama. Ipak, iako su benigne neoplazme nekancerogene, ponekad ih je potrebno odstraniti ako izazivaju tegobe ili postoji rizik da pređu u malignu formu (što je retko, ali moguće kod nekih tipova).

Benigna neoplazma možda ne izaziva simptome koji se primećuju, ali veliki benigni tumor može da pritisne obližnje tkivo i organe. Predstavlja skup abnormalnih ćelija, koje se, za razliku od normalnih ćelija, umnožavaju više nego što bi trebalo i ne umiru. Abnormalne ćelije formiraju tumore dok se množe. Rastu sporije od kancerogenog tumora, imaju čak i svoje granice i, za razliku od zloćudnog tumora - ne šire se na druge delove tela.

Polip debelog creva može da postane kancerogen

Ali, postoje specifične vrste benignih tumora koji mogu da se pretvore u rak. Na primer, neke vrste polipa debelog creva (mase abnormalnih ćelija u debelom crevu) mogu da postanu kancerogene. Zbog toga bi zdravstveni radnik uklonio sve polipe debelog creva koje pronađu tokom kolonoskopije da bi otkrili rak debelog creva.

Stručnjaci ipak napominju da ne postoji dobar tumor jer te mase mutiranih i disfunkcionalnih ćelija mogu da uzrokuju bol, zahvate određene organe i potencijalno se prošire po celom telu. Tako i benigni, dobroćudni tumori ponekad mogu da budu poprilično veliki i izazovu ozbiljne simptome. Mogu da budu i opasni po život poput benignih tumora u mozgu. Takve vrste tumora obično se hirurški uklanjanju i nakon toga većina njih više ne raste.

Vrste benignih neoplazmi

Uobičajene vrste benignih tumora su:

- Adenomi: ove izrasline obično nastaju na sluznici probavnog trakta

- Fibromi: reč je o tumorima vezivnog tkiva koji mogu da se nađu u bilo kojem organu. Fibroidni tumori su nazvani prema tome gde nastaju u telu, kao što su miomi maternice, na primer

- Desmoidni tumori: često su agresivniji od većine benignih tumora i mogu da zahvate obližnja tkiva i organe, ali ne metastaziraju

- Hamartomi: ovi tumori mogu da se razviju u plućima, srcu, koži, mozgu ili dojkama

- Hemangiomi: ove izrasline predstavljaju skup ćelija krvnih sudova u koži ili unutrašnjim organima. Mogu da se pojave na koži kao promena boje nalik mladežu i često nestaju sami od sebe

- Lipomi: meki, okrugli tumori građeni od zrelog masnog tkiva, često se nalaze na vratu, leđima, trbuhu i ramenima

- Lejomiomi: vrlo česti ginekološki tumori koji obično nastaju u maternici, a za njihov rast zaslužni su hormoni

-Miomi: često nastaju u maternici, razvijajući se u glatkom tkivu sluznice

- Papilomi: rastu iz tkiva koje oblaže kožu i organe, obično rastu prema spolja i formiraju lezije.

Lekari savetuju da je sve ove vrste tumora potrebno kontinuirano pratiti, posebno ako se ćelije abnormalnog izgleda reprodukuju brže nego što je normalno, što se naziva displazija.

(eKlinika.rs)