Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Gojaznost i 5 najčešćih neistina o ovom zdravstvenom problemu

Priredio/la: I. V.
14:30 - 22. 05. 2022.

Reći gojaznoj osobi da manje jede i više se kreće isto je kao kada biste depresivnom čoveku rekli da se „malo razveseli“

gojaznost Gojaznost je jedan od vodećih zdravstvenih problema današnjice Foto: Shutterstock

Gojaznost je jedan od vodećih zdravstvenih problema današnjice, složena bolest koju karakteriše prekomerna količina telesne masti. Iako je za mnoge to isključivo stvar estetike, gojaznost spada u medicinski problem, koji povećava rizik od drugih bolesti i zdravstvenih problema – bolesti srca, dijabetesa, visokog krvnog pritiska i određenih karcinoma.

Gojaznost je rezultat nasleđenih i fizioloških faktora

Postoji mnogo razloga zašto neki ljudi imaju poteškoća da smanje telesnu težinu. Gojaznost je obično rezultat nasleđenih, fizioloških faktora i faktora životne sredine, u kombinaciji sa ishranom, fizičkom aktivnošću i izborom vežbi. Dobra vest je da čak i skroman gubitak težine može da poboljša ili spreči zdravstvene probleme koji se dovode u vezu sa gojaznošću. Zdravija ishrana, povećana fizička aktivnost i promene životnih navika svakome mogu da pomognu da skine po koji kilogram. Nažalost, stope gojaznosti su porasle tokom godina, kao i mitovi i zablude o ovoj bolesti, a sledećih 5 su najčešći.

Neistina broj 1 – Sve kalorije su iste

Kalorija je mera energije. Sve kalorije imaju isti energetski sadržaj. Međutim, to ne znači da svi izvori kalorija imaju iste efekte na našu težinu. Različite namirnice prolaze kroz različite metaboličke puteve i mogu da imaju veoma različite efekte na glad i hormone koji regulišu telesnu težinu. Na primer, kalorija proteina nije ista kao kalorija masti ili ugljenih hidrata. Zamena ugljenih hidrata i masti proteinima može da poboljša naš metabolizam i smanji apetit i žudnju za nekom hranom. Takođe, kalorije iz voća, na primer, mnogo više će da zasite čoveka nego kalorija iz rafinisane hrane, poput slatkiša.

Neistina broj 2 – Gubitak težine je ravnolinijski proces

Gubitak težine obično nije linearan proces, kao što neki ljudi misle. Nekih dana i nedelja možemo da izgubimo na težini, dok tokom drugih možemo malo i da dobijemo. Ali, to nije razlog za zabrinutost. Normalno je da se telesna težina kreće gore-dole, za nekoliko kilograma. Na primer, može da se desi da nosimo više hrane u svom digestivnom sistemu ili zadržavamo više vode nego obično. Ovo stanje je još izraženije kod žena, s obzirom na to da količina vode može značajno da varira tokom menstrualnog ciklusa.

Neistina broj 3 – Suplementi mogu da pomognu da smršamo i eliminišemo problem zvani gojaznost

Industrija suplemenata za mršavljenje je ogromna. Razne kompanije tvrde da njihovi suplementi imaju dramatične efekte, ali, kada se podvrgnu proučavanju, pokaže se da su retko veoma efikasni i da imaju skroman efekat na gubitak težine. Glavni razlog zašto suplementi zaista deluju kod nekih osoba je placebo efekat. Ljudi često „padaju“ na marketinške taktike i žele da im suplementi pomognu kako bi izgubili težinu, tako da postaju svesniji onoga što jedu, što je generalno dobro za sam proces skidanja kilograma.

Neistina broj 4 – Gojaznost je povezana sa snagom volje, a ne sa biologijom

Netačno je reći da bilo čija težina zavisi od snage volje. Gojaznost je, kako navode stručnjaci, veoma složen poremećaj sa desetinama, ako ne i stotinama faktora koji doprinose da se ovo stanje razvija. Brojne genetske varijable povezane su sa gojaznošću, a različita medicinska stanja, kao što su hipotireoza, PCOS i depresija, mogu da povećaju rizik od povećanja telesne težine.

Naše telo funkcioniše uz pomoć brojnih hormona i bioloških puteva koji bi trebalo da regulišu telesnu težinu, i često se dešava da su nefunkcionalni kod gojaznih ljudi, što otežava gubitak kilograma. Na primer, otpornost na hormon leptin glavni je uzrok gojaznosti. Leptin bi trebalo da pošalje signal našem mozgu da ima dovoljno uskladištene masti. Ali, ako je neko rezistentan, otporan na leptin, i ta informacija ne stigne do mozga, on će misliti da osoba gladuje. Tada čovek počinje svesno da jede i upada u vrlo tešku borbu sa snagom volje koja mu govori „prestani da jedeš, nisi gladna, jela si pre sat vremena“. Naravno, sve navedeno ne znači da ljudi treba da odustanu od pokušaja da zarad zdravlja skinu kilograme i da prihvate svoju genetsku sudbinu. Gubitak težine je i dalje moguć – samo je nekim ljudima taj proces mnogi naporniji i teži nego drugima.

Neistina broj 5 – Jedite manje, više se krećite

Telesna mast je uskladištena energija. Kako biste izgubili višak masnoće, potrebno je da sagorite  više kalorija nego što ste ih uneli. Iz te perspektive izgleda da bi manje unete hrane, a više kretanja pomoglo da se izgubi neki kilogram. Iako ovaj savet funkcioniše u teoriji, posebno ako neko trajno promeni način života, stručnjaci ističu da je ovo loša preporuka za sve one koji imaju ozbiljan problem sa težinom. Kako navode, većina ljudi koji slede ovaj savet na kraju ipak povrati izgubljenu težinu zbog fizioloških i biohemijskih faktora. Potrebna je velika i trajna promena u perspektivi i ponašanju kako bi gojazne osobe smršali uz pomoć određene dijete i uz primenu preporučenih vežbi. Ograničavanje unosa hrane i povećanje fizičke aktivnosti nije dovoljno. Reći gojaznoj osobi da manje jede i više se kreće je isto kao kad biste depresivnoj osobi rekli da se „malo raveseli“.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend