Hijaluronska kiselina, uprkos imenu, je nežan sastojak koji se obično koristi u proizvodima za negu kože. Reč je o glikozaminoglikanu – molekulu na bazi šećera koji se prirodno nalazi u koži, očima, zglobnoj tečnosti i vezivnom tkivu. On igra ključnu ulogu u hidrataciji kože i tkiva, podmazuje zglobove i podstiče regeneraciju tkiva.
Hijaluronska kiselina se ne koristi u svom kiselom obliku
Osim u kozmetici, hijaluronska kiselina se koristi za proizvodnju lekova, regenerativnu medicinu, regeneraciju rana i lečenje stanja kao što su ateroskleroza (kada zidovi arterija otvrdnu i sužavaju se) i osteoartritis (degenerativna bolest zglobova). Takođe je ključni sastojak mnogih kapi za oči i rešenja za negu kontaktnih sočiva.
Iako bi reč „kiselina“ mogla da ukazuje da je oštra i potencijalno štetna za kožu, hijaluronska kiselina se ne koristi u svom kiselom obliku u proizvodima za negu kože već u obliku soli, natrijum hijaluronata.
U procesu nege kože, aktivne kiseline kao što je salicilna obično snižavaju pH kože i pilinguju je tako što razbijaju veze između mrtvih ćelija kože. Nasuprot tome, hijaluronska kiselina se koristi za hidrataciju kože. To je humektant, sastojak koji privlači i zadržava molekule vode.
Zašto je hijaluronska kiselina pogodna za negu kože?
Hijaluronska kiselina ima tri kvaliteta koja je čine pogodnom za negu kože: rastvorljiva je (može da se rastvori u vodi), biokompatibilna je što znači da nije štetna za telo i biorazgradiva je, prirodno se raspada na netoksične, jednostavnije supstance. Obično je bezbedna i dobro se toleriše, što znači da ima vrlo malo neželjenih efekata.
U proizvodima za negu kože hijaluronska kiselina se koristi u različitim oblicima. Manji hijaluronski molekuli mogu da prodru dublje u kožu i tako je hidriraju. Zbog ovog svojstva hijaluronska kiselina u proizvodima se ovo često reklamira kao „protiv starenja“, jer stimuliše proizvodnju kolagena (strukturnog proteina u koži) i pomaže u poboljšanju elastičnosti i smanjenju pojave finih bora. Veći molekuli hijaluronske kiseline ostaju na površini kože i imaju trenutni hidratantni efekat, sprečavajući isparavanje vode iz kože.
Da li postoji rizik od korišćenja ove kiseline?
Hijaluronska kiselina je generalno siguran sastojak, čak i za osetljivu kožu. Ali, proizvodi koji se reklamiraju kao „nega kože hijaluronskom kiselinom“ mogu da sadrže i druge sastojke koji potencijalno mogu da izazovu iritaciju. Konkretno, mirisi, konzervansi i surfaktanti (sastojci koji stvaraju penu i pomažu u ispiranju ulja i prljavštine) su bezbedni za kožu, ali mogu da iritiraju opekotine ili oči. To je zato što su rožnjača i konjuktiva (tanka membrana koja pokriva oko) mnogo osetljiviji od kože.
Da li je hijaluronska kiselina prikladna za decu?
Većina naučnih istraživanja o aktivnim sastojcima – uključujući hijaluronsku kiselinu – je procenjena kod starijih populacija što ostavlja prazninu u shvatanju kako utiču na kožu dece i tinejdžera. Mnogi proizvodi, koji su kreirani za proces usporavanja starenja i/ili specifične tipove kože uglavnom nisu ni potrebni deci i tinejdžerima. U nekim slučajevima, oni potencijalno mogu da budu štetni za njihovu kožu. Na primer, osim ako to ne prepiše dermatolog, mladima je preporučljivo da izbegavaju retinoidne proizvode (koji sadrže retinol ili retinal) jer mogu da izazovu crvenilo, ljuštenje i isušivanje kože. Slično je i sa proizvodima sa alfa hidroksi kiselinama koji mogu da izazovu iritaciju, svrab, crvenilo i pogoršaju stanje akni na mladoj koži.
Šta najviše odgovara koži mladih?
Predtinejdžeri i tinejdžeri treba da izbegavaju proizvode koji sadrže aktivne sastojke kao što su retinol, vitamin C, alfa i beta-hidroksi kiseline i peptide, kao i preparate na kojima je naznačeno da su protiv starenja kože, smanjenje bora, posvetljivanje ili učvršćivanje kože.
Kako bi koža bila čista i zaštićena, tinejdžeri mogu da koriste dobro sredstvo za čišćenje, jednostavnu hidratantnu kremu i kremu za sunčanje širokog spektra SPF 30 ili 50. Za njih su najbolja nežna sredstva za čišćenje i hidrataciju bez mirisa, pogodna za sve tipove kože. Konsultacije sa dermatologom ili farmaceutom oko personalizovane preporuke na osnovu stanja kože takođe mogu dosta da pomognu pri izboru preparata za negu kože.
