U svakodnevnom životu koristimo brojne psihološke pojmove o čijem značenju nemamo dovoljno informacija. Skloni smo da za ljude oko sebe kažemo „čist psihopata„, „ova/ovaj mora da je težak sociopata“, „vidi ovog ludaka“… Ovakav pristup je pogrešan i dvojako opasan: može da relativizuje osobu i problem koji ima, ali i da nekog neosnovano etiketira.
Antisocijalni poremećaj ličnosti: psihopatija, sociopatija, asocijalnost…
Kako se definiše psihopatija, pitamo specijalistu psihijatrije dr Aleksandra Makevića?
– Antisocijalni poremećaj ličnosti uključuje psihopatsku, sociopatsku strukturu, ili asocijalne i antisocijalne osobe. Osnovna karakteristika ovog poremećaja jeste ponovljeno patološko ponašanje odnosno abnormalan obrazac ponašanja koje se češće javlja nego pojava klasičnih psihijatrijskih simptoma. Ovo nefleksibilno, maladaptivno ponašanje značajno odstupa od očekivanog ponašanja u određenoj kulturnoj sredini. U pitanju su trajni, duboko ukorenjeni nefleksibilni subjektivno-doživljajni obrasci ponašanja. To ponašanje uključuje poremećaje afektiviteta, kontrole impulsa, načina percepiranja, mišljenja, stila komuniciranja sa drugima, kao i načina interpretacije sebe i drugih ljudi. Poremećaj ponašanja je dugotrajan i proteže se kroz ceo život. Često se zapaža još u detinstvu, gotovo uvek u adolescenciji, naročito je izraženo u odraslom dobu, a često potencirano u starosti – odgovara sagovornik eKlinika portala.
Psihopata u našem okruženju: Kako ga vidi okolina, a kako on sebe („Takav sam kakav sam“)
Kako prepoznati osobu sa psihopatskom strukturom ličnosti? Koje bi bile karakteristike njenog ponašanja?
– Od svoje okoline često su označeni kao čudaci, neobični, nastrani, egocentrični, hladni, agresivni, eksplozivni i razdražljivi. Ovakvo ponašanje ove ljude vodi u probleme i slabosti radnog i socijalnog funkcionisanja, kao i probleme u drugim oblastima svakodnevnog življenja. Psihodinamika ovog poremećaja ogleda se u psihopatskom trijasu (nemogućnost podnošenja unutrašnje tenzije, slab ego sa nefleksibilnim ponašanjem u raznim socijalnim situacijama i davanje primata trenutnom zadovoljstvima nad trajnima) – kaže dr Makević.
Psihijatar ističe kao važno i to da priličan broj pacijenata nema uvid u svoje stanje, odnosno specifične crte ličnosti. Međutim, naglašava i da su mnogi svesni svojih ličnih problema, ali smatraju da ih je nemoguće menjati (takav sam kakav sam) a, kako kaže, treba napomenuti da psihopata nikada ne pati, već pati njegova okolina.
Koliko je pojava psihopata česta i ima li više žena ili muškaraca sa ovim poremećajem
Prema rečima dr Makevića, ovaj poremećaj ličnosti zastupljen je u 3 odsto opšte populacije i to kod muškog pola 7 odsto, a 1 procenat kod žena. Ali, ističe da 75 odsto zatvorske populacije može da se svrsta u ovaj poremećaj.
Specijalista psihijatrije objašnjava u razgovoru za naš portal da je nukleus poremećaja u karakteru ovih osoba odsustvo osećanja morala i savesti, dok njihovo ponašanje ne determinišu etički principi. Egoistično-hedonistička orijentacija u moralnom rasuđivanju je oblik poremećenog moralnog rasuđivanja po tipu nezrele forme moralnog rasuđivanja.
Bezosećajno moralno rasuđivanje, objašnjava naš sagovornik, podrazumeva da nije došlo do razvoja skale emocija vezane za razvoj moralnosti, praštanja, saosećanja, altruizma, a naročito nije došlo do razvoja osećanja krivice odnosno griže savesti.
Psihopata i simptomi koje na njemu možemo da primetimo: Grandioznost, egocentričnost, impulsivnost, bez empatije i krivice
Šta je zapravo u samom shvatanju ovog pojma važno za okolinu, ako nam je u bliskom okruženju neko takav, neko za koga sumnjamo da bi mogao biti psihopata?
– Psihopatiju je moguće razlikovati od ostalih poremećaja ličnosti na osnovu karakterističnih interpersonalnih, afektivnih i bihejvioralnih simptoma. Na interpersonalnom nivou psihopate karakteriše grandiozan osećaj vlastite vrednosti, egocentričnost, manipulativnost, dominantnost, energičnost, hladnokrvnost (ravnodušnost, neosetljivost). Na nivou afekta oni ispoljavaju plitke i labilne emocije, nisu sposobni da se vežu za druge na duži period, nemaju čvrste principe niti dalekosežne ciljeve, nedostaje im empatija, lišeni su anksioznosti i istinskog osećanja krivice i kajanja – kaže dr Makević i dodaje:
Nemaju saosećanja, emocionalna praznina se brzo otkrije
– Na nivou ponašanja psihopate su impulsivne osobe, u stalnoj potrazi za uzbuđenjima i lako krše društvene norme. Psihopate ne osećaju saosećanje prema drugima. Dok mogu delovati brižno, njihova emocionalna praznina ubrzo postaje očigledna. Oni su hladni i nesposobni da razumeju tuđe emocije, koristeći tu slabost da bi kontrolisali i povređivali druge..
Laži, manipulacije i veštačke emocije uz masku šarma i harizme, bez prihvatanja krivice
Kako kaže sagovornik eKlinika portala, psihopate vešto manipulišu ljudima u svom okruženju, bilo kroz laži, obmane ili iskorišćavanje osećanja. Obično uveravaju da je neko drugi kriv (naročito partner) za sve loše što se dešava, iako su oni pravi izvor problema.U početku, opisuje specijalista psihijatrije, psihopate mogu delovati veoma šarmantno i harizmatično, ostavljajući snažan prvi utisak. Koriste ovaj šarm kako bi druge uvukli u svoj svet pre nego što pokažu svoje pravo lice. Lako mogu pokazivati emocije kada im to odgovara, te emocije su često plitke i veštačke.
Takođe, nastavlja naš sagovornik, psihopate ne osećaju istinsku povezanost s drugima, a njihovi emocionalni izrazi su obično lažni ili preterani. Lažu bez griže savesti i koriste laži kao sredstvo za postizanje ciljeva. Često mogu zbunjivati lažnim informacijama, tako da se više ne zna šta je istina. Nikada neće preuzeti odgovornost za svoje postupke. Kriviće druge za sve što pođe po zlu i nikada neće priznati svoje greške, detaljno navodi dr Makević.
Agresivnost, labilnost, destruktivnost… Šta je sa grižom savesti?
Budući da je pomajkanje griže savesti jedno od suštinskih obeležja psihopata potrebno je još malo analizirati ovaj fenomen.
– Često su abnormalno agresivni, emocionalno labilni i destruktivni. Sastavni delovi griže savesti su gnev na samoga sebe, strepnja i strah. U griži savesti ima i elemenata povređenih socijalnih nagona, a i tendencije ka samomučenju i samokažnjavanju. Stvaranje griže savesti unutar same ličnosti društvo podiže branu agresivnim impulsima unutar ličnosti. Tom pojavom ličnost je najefikasnije onemogućava da manifestuje agresivne nagone jer se od spoljašnjeg autoriteta lako može pobeći, ali od osećanja krivice ne može. Elementarne odlike psihopatije su duboko povezane sa urođenom emocionalnom deficitom kao i u genetskoj predispoziciji – precizira psihijatar.
Da li je koren u nekim procesima u mozgu?
Dr Makević prenosi nam da se navedeni defekti psihopata dovode u vezu sa smanjenom reaktivnošću amigdale i disfunkcijom aktivnosti desne hemisfere, posebno pri zadacima koji su u vezi sa odgovorom na averzivni stimulus ili obradu moralnih emocija. Psihopatama je, kaže, oštećena spontana emocionalna reaktivnost na averzivne stimuluse, što može da se tumači i kao poremećaj usmeravanja pažnje prema dražima koje imaju emocionalni signal.
Stoga su, pretpostavka je stručnjaka, verovatno dominantno vođeni levom hemisferom (fokusiranom na motivaciju i težnju cilju) bez upliva socio-emocionalne svesti o posledicama.
Zašto se psihopatija teško leči
Međutim, ove neurobiološke promene kao i emocionalni nedostaci dovode do antisocijalnog ponašanja u zavisnosti od drugih bioloških i sredinskih faktora, konstatuje sagovornik eKlinika portala, koji o lečenju kaže:
– Lečenje ovog poremećaja je u osnovi teško, jer ove osobe smatraju da nisu bolesne i da im pomoć nije potrebna. Međutim, istina je sasvim drugačija jer osobama sa ovakvom strukturom je potrebno praćenje od strane stručnjaka čak i u dužem vremenskom periodu. Akcenat je na psihoterapijskim procedurama, dok se od medikamenata primenjuju najviše antipsihotici, antidepresivi i psihostabilizatori.
Koja je razlika između psihopate i sociopate
Psihopatija i sociopatija se često pogrešno identifikuju, pa smo doktora pitali kako da ih razlikujemo?
– Sociopate su često nervozni i veoma lako se iznerviraju. Oni su nasilni i skloni emotivnim pražnjenjima, uključujući i napade besa. Češće su neobrazovani ili manje obrazovani, a žive na rubovima društva. Oni nekada nisu u stanju da zadrže stalan posao ili da se dugo zadrže na jednom mestu. Često je za sociopate teško da formiraju privrženost prema nekom drugom. Kao pravilo, oni će imati probleme u odnosima. U očima drugih, sociopate će izgledati uzbuđeno i poremećeno. Svako kriminalno delo koje počine, imaće tendenciju da bude slučajno i spontano, a ne planirano. Zbog ovog naizgled nepostojanog ponašanja, lakše je prepoznati sociopatu od psihopate – odgovara dr Makević.
Psihopate su perfidnije, a sociopate sposobne za empatiju
Prema rečima sagovornika eKlinika portala, sociopate će „upasti“ u svačije oko zbog neobičnog ponašanja, dok su psihopate „perfidnije“ i kriju se iza maske i nekada ih je jako teško prepoznati, a samim tim i dijagnostikovati.
– Sa dijagnostičke strane, uzrok sociopatije rezultat je sredinskih faktora. Sociopatija je više proizvod traume u detinjstvu ili fizičkog, odnosno emocionalnog zlostavljanja. Budući da se sociopatija pre uči nego što je urođena, sociopate su sposobne za empatiju u određenim okolnostima, i sa određenim osobama, ali ne sa nekim drugim – objasnio je dr Aleksandar Makević, specijalista psihijatrije.
