Kratki naleti besa negativno utiču na funkciju krvnih sudova, tvrdi najnovije istraživanje. Emocija besa u najtešnjoj je vezi sa ljutnjom. Stručnjaci objašnjavaju da je bes u nekim situacijama zdrava emocija, koja ipak može da se otme kontroli i da pređe u nezdravo psihičko stanje i ugrozi rad vitalnih ljudskih organa. Bes je u korelaciji sa gastrointestinalnim problemima, nesanicom, glavoboljom i poremećajima raspoloženja.
Kako mali naleti besa deluju na zdravlje?
Najnovija studija tvrdi da i čak „mali naleti besa“ mogu da imaju negativan efekat na zdravlje srca. Rad objavljen u časopisu Journal of the American Heart Association ispitivao je 208 osoba. Ispitanicima su izmerene vrednosti krvnog pritiska i uzeti uzroci krvi, pre nego što su izneli svoje viđenje situacije u kojoj su ispoljili bes, tugu ili anksioznost. Uočeno je da se kod ovih osoba, posle podsećanja na neprijatnu situaciju, krvni sudovi nisu mogli normalno da prošire.
– Ljutnja i nalet besa oštećuju funkcionisanje arterija i pojačavaju na taj način rizik od srčanog udara – kaže glavni autor studije kardiolog dr Daichi Shimbo sa Columbia University Irving Medical Center.
Napadi besa deluju na celokupno telo
Ova studija potvrđuje nalaze prethodnih sličnih istraživanja o lošem uticaju negativnih emocija na ljudsko zdravlje. Negativne emocije slabe i imuni sistem, izazivaju komplikacije kod artritisa.
Kada nismo u stanju da se odupremo naletu besa javljaju se problemi i sa stomakom, nesanica, promene raspoloženja, objašnjava psihijatar dr Jacques Ambrose sa Columbia University Irving Medical Center.
Šta je bes?
Bes je emocija koja se javlja vrlo rano između trećeg i šestog meseca života, bitna je za održanje bebe koja reaguje besom, ako joj je blokiran put ka zadovoljenju nekih osnovnih potreba.
– Bes i ljutnja su bitne emocije i imaju svoju funkciju, pomoću njih skrećemo pažnju na neku nepravdu, istupamo ako smatramo da neko prema nama loše postupa – objašnjava psiholog Ryan Martin University of Wisconsin-Green Bay.
Borimo se ili bežimo
U naletu besa se „borimo ili bežimo“, pokreće se simpatički nervni sistem, dolazi do ubrzanih otkucaja srca, napetosti mišića. Istraživanja tvrde da su osobe koje su bile u stanju besa ili ljutnje bile uspešnije u rešavanju zagonetki, zadataka.
I pored toga što je konstruktivan, bes može da bude u nekim okolnostima i nezdrava emocija, na primer kada na neku blagu neprijatnost burno reagujemo, ili kada emociju besa ispoljavamo u dužem vremenskom periodu. Stručnjaci naglašavaju da ovaj hronični bes izrazito loše deluje na mentalno i fizičko zdravlje.
Kako da savladamo nalete besa?
Kako bi se ublažili i zaustavili naleti produženog besa, stručnjaci predlažu tehnike relaksacije. Savet je da pronađemo ono što nam najviše odgovora – fizičku aktivnost, druženje s prijateljima, meditaciju, šetnju u prirodi, duboko disanje.
Vežbe opuštanja mišića oslobađaju od fizičke napetosti koja je povezana sa osećanjem besa, kaže Ambrose. Savetuju se vežbe za opuštanje mišića vrata koji najčešće strada pod naletom besa, ramena, ruku, prstiju.
Ukoliko ni jedna od ovih alternativnih načina kontrole naleta besa ne ponudi dobre rezultate, savetuje se da posetimo psihologa. Moguće je, objašnjavaju stručnjaci, da se iza hroničnog besa krije bipolarni afektivni poremećaj.
