Stres u detinjstvu, odnosno u adolescenciji i ranom odraslom dobu može doprineti razvoju kardiometaboličkih bolesti kasnije u životu, navodi se u studiji nedavno objavljenoj u Journal of the American Heart Association.
Kako je sprovedena studija stresa u detinjstvu
Da bi došli do svojih nalaza, istraživači su razmotrili zdravstvene informacije 276 učesnika iz Studije o zdravlju dece Južne Kalifornije od 2003. do 2014. i procenu praćenja od 2018. do 2021.
Stres koji su učesnici osećali meren je pomoću skale za procenu nivoa stresa, sa pitanjima o mislima i osećanjima tokom prethodnog meseca. Procene su vršene u tri životne etape: detinjstvo (prosečna starost 6 godina), adolescencija (prosečna starost 13 godina) i mladost (prosečna starost 24 godine).
U ranom detinjstvu, roditelji su davali informacije o nivou stresa svog deteta. Tokom adolescencije i odraslog doba, odgovore su davali sami učesnici.
Istraživači su učesnike podelili u četiri grupe:
- stalno visok nivo stresa
- smanjenje stresa
- povećanje stresa
- konstantno nizak nivo stresa
Naučnici su koristili šest različitih markera za određivanje kardiometaboličkog rizika u mladoj odrasloj dobi:
- debljina vratne arterije
- sistolni i dijastolni krvni pritisak
- indeks telesne mase (BMI)
- procenat telesne masti
- odnos android/ginoid
- hemoglobin A1C
Detalji iz studije stresa kod dece
Istraživači su otkrili da odrasli sa visokim percipiranim stresom, posebno oni koji ukazuju na visok nivo stresa počevši od adolescencije, mogu imati veću verovatnoću da razviju kardiometaboličke faktore rizika kao mlade odrasle osobe. Na primer, veći uočeni stres je povezan sa većom debljinom vratne arterije, povredom krvnih sudova i markerom hipertrofije koji može ukazivati na aterosklerozu.
– Ova studija naglašava ideju da smanjenje stresa treba da bude komponenta naše strategije javnog zdravlja – kaže dr Sameer Amin, kardiolog i glavni medicinski službenik u LA Care Health Plan koji nije bio uključen u studiju.
– Kao što smo svi sumnjali, visoko percipirani stres može dovesti do životnih izbora koji pogoršavaju kardiometaboličko zdravlje. Kada se ne borimo sa stresom, zdrava ishrana i redovna vežba često nemaju efekta – dodaje dr Amin.
Stručnjaci kažu da nalazi ukazuju na to da bi unapređivanje strategija za suočavanje sa stresom u ranom životnom dobu moglo smanjiti rizik od razvoja kardiometaboličkih bolesti u odrasloj dobi.
– Već neko vreme znamo da stres može povećati rizik od kardiovaskularnih posledica kao što su visok krvni pritisak, srčani udar i kongestivna srčana insuficijencija – napominje dr Hosam Hmoud, kardiolog u Northwell Lenox Hill Hospital u Njujorku koji nije bio uključen u studiju.
– Ovaj rad nastojao je da kvantifikuje percipirani stres u detinjstvu, adolescentnom dobu i kod odraslih osoba u odnosu na kardiometaboličke faktore rizika kao što su krvni pritisak, gojaznost i sužavanje karotidne arterije, ključne arterije koja mozak snabdeva krvlju. Zanimljivo je da je povećan percipirani stres adolescenata doveo do veće stope gojaznosti, dok su odrasli imali viši nivo krvnog pritiska i debljine karotidne intime. Da li ovi kardiometabolički faktori rizika dovode do veće stope moždanog udara, srčanog udara i/ili kongestivne srčane insuficijencije tek treba da se razjasni – istakao je dr Hmoud.
Zašto stres može dovesti do bolesti
– Ova studija nije istraživala razloge zbog kojih bi stres u detinjstvu mogao da utiče na nečije zdravlje u 40. godini. Ako bih morao da pretpostavim, to je verovatno zato što ako neko ima istoriju hroničnog stresa – koji seže u detinjstvo – mogao bi da ima neprilagođene načine suočavanja sa stresom. Moglo bi da postoji milion razloga zašto 40-godišnjak ima određena zdravstvena stanja, ali navike i dalje postoje, a neko ko je imao problema da se nosi sa stresom kao dete verovatno da ima problema da se nosi sa stresom i kao odrasla osoba – primetio je dr Andrew Freeman, kardiolog iz National Jewish Health koji nije bio uključen u studiju.
– Mozak i telo još se razvijaju tokom detinjstva i adolescencije, a stres može da poremeti ove procese – ističe dr Daniel Ganjian, pedijatar u Providence Saint John’s Health Center u Kaliforniji, koji nije bio uključen u studiju.
– Hronični stres može dovesti do promena u nivou hormona stresa, upale i drugih bioloških faktora koji povećavaju rizik od bolesti. Deca i adolescenti možda imaju manje veština i resursa da efikasno upravljaju stresom. Takođe je važno napomenuti da, iako ovo istraživanje naglašava potencijalne negativne efekte hroničnog stresa, nije sve tako strašno. Otpornost je ključni faktor u tome kako se ljudi nose sa stresom i postoji mnogo stvari koje se mogu učiniti da se izgradi otpornost kod dece i adolescenata– dodao je dr Ganjian.
Razvijanje zdravih strategija suočavanja sa stresom
– Na nama je da prihvatimo da živimo u stresnom svetu. Dužnost je roditelja da pomognu detetu da razvije strategije za oslobađanje od stresa – ističe dr Freeman.
Dr Ganjian nudi neke zdrave strategije:
- redovna fizička aktivnost: vežbanje oslobađa endorfine, koji utiču na podizanje raspoloženja
- tehnike opuštanja: meditacija, joga i duboko disanje mogu pomoći da se smire um i telo
- zdrave navike spavanja: dovoljno sna od suštinskog je značaja za fizičko i mentalno zdravlje
- društvena povezanost: provođenje vremena sa voljenim osobama može pružiti podršku i utehu
- traženje stručne pomoći: ako je stres ogroman, razgovor sa terapeutom ili savetnikom može biti od pomoći
– Zdrava ishrana je neophodna. Dalje, svako ima neki oblik oslobađanja od stresa koji mu odgovara. Zato je važno da svako identifikuje šta za njega funkcioniše i da se na osnovu toga nadograđuje. Mnogi ljudi smatraju da meditacija i joga pomažu – dodao je dr Freeman.
Gledanje, čitanje, slušanje vesti i skrolovanje na društvenim medijima mogu da izazovu stres, navode u Centers for Disease Control and Prevention (CDC).
Decu mogu da preplave traumatski događaji, čak i onima koje sami ne doživljavaju, ali vide na televiziji ili čuju za njih. Ona možda ne razumeju šta gledaju, ali i dalje osećaju stres.
CDC nudi sledeće savete za roditelje:
- održavajte normalnu rutinu
- razgovarajte, slušajte i podstičite izražavanje
- pazite na promene u ponašanju
- uverite svoje dete da je bezbedno
- sarađujte sa školom i drugim roditeljima kako biste razvili načine na koje vaše dete može da se poveže i razgovara sa drugima
– Roditelji treba da se zalažu za životno okruženje koje unapređuje i podstiče otvorenu komunikaciju sa njihovom decom. U doba društvenih medija, važno je da roditelji edukuju svoju decu o tome kako da pravilno koriste navedene platforme kako bi izbegli pogoršanje ionako stresnog okruženja – savetuje i upozorava dr Hmoud.
