Ako osećamo da je stres naša nova svakodnevica, nismo sami. Prema istraživanju koje je u martu 2022. objavila American Psychological Association (APA), 87 odsto odraslih složilo se da su protekle dve godine obeležile krize, jedna za drugom. Učesnici su naveli rat u Ukrajini, inflaciju i ekonomske probleme kao nove stresore, a tekuću pandemiju kao ponavljajuću. Iako se ove vrste stresora ljudi verovatno osećaju kao ogromne, važno je zapamtiti da nije sav stres sa kojim se suočavamo loš. National Institutes of Health navode da je stres „način na koji telo i mozak reaguju” na pritiske i zahteve. Kada su zahtevi veći od onoga s čim možemo da se nosimo, počinjemo da osećamo stres, navodi se u komentaru o psihološkom stresu i bolesti objavljenom u JAMA.
Na primer, anksioznost zbog posete lekaru ili izveštaja o radu na poslu, ili čak i nešto zastrašujuće, kao što je automobil koji ide pravo na nas, primeri su kratkoročnih stresora. Reakcija našeg tela na ove vrste stresora ponekad može biti od pomoći – dajući nam nalet energije da se izvučemo iz opasnosti ili da se dobro ponašamo pod pritiskom, objašnjava dr Michelle Dossett, internista i specijalista za integrativnu medicinu na University of California u Dejvisu.
Dugotrajni stresori imaju drugačiji efekat. „Stres koji traje godinama ili dugo obično je najgora vrsta stresa,” kaže dr Bert Uchino, profesor psihologije na University of Utah u Solt Lejk Sitiju, koji proučava stres kod populacije koja stari. Ako, recimo, radimo posao koji ne volimo ili se brinemo o članu porodice sa Alchajmerovom bolešću, dr Uchino kaže da možda patimo od visokog nivoa hroničnog stresa. To je situacija u kojoj naše telo „nikada ne dobija jasan signal da se vrati u normalu”. Ova vrsta hroničnog stresa izaziva promene u telu koje mogu da nanesu štetu i u nekim slučajevima doprinesu nastanku bolesti, kaže dr Uchino. Analize krvi mogu otkriti upale, promene krvnog pritiska i povišene nivoe hormona stresa kortizola, što sve može biti znak hroničnog stresa.
Bolesti koje stres može da izazove ili da pogorša
Hronični stres generalno niti pomaže niti podstiče izlečenje kod gotovo bilo koje bolesti ili zdravstvenog problema. Navešćemo neke od najčešćih bolesti koje stres može izazvati i pogoršati:
1. Depresija i druga stanja mentalnog zdravlja
Tačan uzrok zbog koga neki ljudi doživljavaju depresiju i anksioznost kao kliničke poremećaje raspoloženja, dok druge ne pogađa tako ozbiljno kada se pojave povezane emocije, još je nepoznat, navode u Centres for Disease Control and Prevention. Postoji mnogo toga što može da ima uticaja, uključujući genetske, ekološke i psihološke faktore, kao i velike stresne ili traumatske događaje u prošlosti. Prema podacima objavljenim u JAMA, kod oko 20 do 25 odsto osoba koje dožive velike stresne događaje razviće se depresija.
2. Nesanica
Neformalno istraživanje APA iz 2013. o stresu i snu pronašlo je veze u oba smera. Četrdeset tri procenta od skoro 2.000 ispitanih odraslih izjavilo je da je stres doveo do toga da noću leže budni barem jednom u poslednjih mesec dana. Kada ne spavaju dobro, 21 odsto je prijavilo da se oseća pod stresom. A među odraslima sa višim nivoima stresa koji su sami prijavili (8 ili više na skali od 10 tačaka), 45 procenata je reklo da se osećaju pod stresom kada ne spavaju dovoljno. Konačno, odrasli sa nižim nivoom stresa koji su sami prijavili tvrdili su da u proseku noću spavaju više sati nego što je to slučaj sa odraslima sa višim nivoima stresa koji su sami prijavili – skoro sat vremena manje (6,2 naspram 7,1 sata noću).
3. Kardiovaskularne bolesti
Hronični stres dugo se dovodio u vezu sa pogoršanjem zdravlja srca. Dok postoje ograničeni ubedljivi dokazi koji govore da stres sam po sebi može da izazove srčane bolesti, postoji nekoliko načina na koje tome može da doprinese, navodi se u pregledu JAMA. Deo odgovora na stres je ubrzanje otkucaja srca i suženje krvnih sudova (ili vazodilatacija za neke skeletne mišiće kako bi se telo pomerilo u borbi ili bežanju), zahvaljujući signalu hormona stresa adrenalinu, noradrenalinu i kortizolu. Ako telo ostane u ovom stanju duže vreme, kao što to može biti slučaj sa hroničnim stresom, može doći do oštećenja srca i kardiovaskularnog sistema, navodi APA. Takođe se dodaje da postoji i drugi način na koji stres može doprineti srčanim oboljenjima, a to je situacija u kojoj se sa stresom borimo konzumiranjem previše hrane ili pića, što zauzvrat može doprineti kardiovaskularnim bolestima.
– Negativne emocije i stres mogu doprineti srčanom udaru – kaže dr Dossett. Jedna meta-analiza objavljena u Scandinavian Journal of Work, Environment & Health otkrila je da postoji 50 odsto veći rizik od kardiovaskularnih bolesti povezanih sa visokim nivoom stresa na poslu.
4. Obična prehlada
Stres takođe može oslabiti imunološku funkciju, što n čini podložnijim zaraznim bolestima poput prehlade, objašnjava dr Uchino. Istraživači su sproveli eksperimente za koje su izložili grupu od 420 dobrovoljaca virusu obične prehlade, a zatim ih stavili u karantin da vide da li su se razboleli. Podaci, predstavljeni u glavnom obraćanju na International Congress of Behavioral Medicine 2004. i objavljeni u The New England Journal of Medicine, otkrili su da su učesnici koji su patili od većeg ukupnog stresa (mereno putem anketa o stresnim životnim događajima, percipiranom stresu i raspoloženju) zaista imali veću verovatnoću da se nakon izlaganja zaraze virusom.
5. HIV i AIDS
Stres ne izaziva HIV (virus koji izaziva AIDS, koji se prenosi seksualno ili putem krvi, što se može desiti kada se koriste iste igle), ali postoje neki dokazi da može pogoršati ozbiljnost bolesti. Studija 96 HIV pozitivnih pacijenata objavljena u Psychological Medicine pokazala je da stres povećava rizik od prelaska sa HIV-a na AIDS za 50 procenata i više nego udvostručuje rizik od razvoja kliničkog stanja povezanog sa AIDS-om.
U drugom pregledu, objavljenom 2016. godine, zaključuje se da, iako su veze između stresa i kliničkih ishoda različite, veći stres povezan je sa nižim brojem belih krvnih zrnaca koja se bore protiv bolesti, većim virusnim opterećenjem i pogoršanjem bolesti. Studije su takođe povezivale stres sa lošijim pridržavanjem lečenju, navodi se u pregledu.
6. Gastrointestinalne bolesti
„Stres može uticati na pokretljivost gastrointestinalnog trakta”, kaže dr Dossett, odnosno, na način na koji se hrana kreće kroz naš sistem za varenje, povećavajući naše šanse za nastanak sindroma iritabilnog creva, zapaljenskih stanja creva, gastroezofagealnog refluksa, zatvora, dijareje i nelagodnosti. Ona dodaje da na sve ovo stres može da utiče, što podržava i objavljeno istraživanje.
7. Hronični bol
Neka stanja hroničnog bola, kao što su migrena i bol u donjem delu leđa, mogu biti uzrokovana, pokrenuta ili pogoršana naprezanjem mišića tela. Mnogo hroničnih bolova u donjem delu leđa povezano je sa stresom, kaže dr Dossett.
U pregledu objavljenom 2017. godine ispitivana su preklapanja između hroničnog stresa i hroničnog bola, otkrivajući da oba stanja mogu izazvati slične odgovore u mozgu, posebno u hipokampusu i amigdali. Istraživači su, međutim, primetili i da se zbog širokog spektra načina na koji ljudi doživljavaju hronični bol i stres, ova dva stanja ne preklapaju uvek.
8. Rak
Šta uzrokuje rak posebno je izazovno pitanje na koje je veoma teško dati odgovor, kaže dr Uchino. Pošto se većini pacijenata dijagnostikuje tek nakon godina rasta ćelija raka, teško je, ako ne i nemoguće, odrediti specifičan uzrok. I verovatno je da tome doprinosi nekoliko faktora (nečiji geni, plus ekološki okidač kao što je pušenje, zagađenje vazduha ili stres, na primer). Međutim, postoje neki dokazi u studijama na ljudima koji ukazuju na to da stres može imati ulogu u nastanku raka, kaže dr Uchino. (Takođe treba napomenuti da neke studije ne nalaze vezu.)
Jedan od mogućih razloga zašto stres može da doprinese nekim vrstama raka jeste taj da stres može da aktivira upalni odgovor mozga i tela, kao i da stimuliše nadbubrežne žlezde da oslobađaju određene hormone, među mnogim drugim efektima koji se dešavaju kao posledica nečega što se ranije dogodilo. Neka istraživanja sugerišu da je prevelika količina ove vrste upale kao rezultat hroničnog stresa u telu razlog zašto stres može imati vezu sa rakom (kao i nekim autoimunim bolestima), objašnjava dr Dossett.
9. Autoimuna stanja
– Mnoga upalna stanja pogoršavaju se stresom, a to uključuje autoimuna stanja kao što su multipla skleroza, reumatoidni artritis, lupus, psorijatični artritis i psorijaza – kaže dr Dossett. Švedska studija populacije objavljena u izdanju časopisa JAMA iz juna 2018. pokazala je da pacijenti sa stresnim poremećajem imaju veću verovatnoću od nastanka autoimunog poremećaja (9 na 1.000 pacijenata godišnje u poređenju sa 6 na 1.000 među onima bez stresnih poremećaja).
Ono što je najvažnije jeste da postoji mnogo efikasnih načina za upravljanje stresom, kaže dr Dossett, uključujući jogu i svesnost. Ovo, međutim, ne poništava niti menja bilo koju situaciju koja izaziva stres (finansijske nevolje, porodične svađe ili zauzet raspored), ali može pomoći da se ponovo obuči odgovor centralnog nervnog sistema tela i pomogne da se taj odgovor smanji ako je pokrenut.
Međutim, neka stanja poput kardiovaskularnih bolesti razvijaju se godinama pre nego što se dijagnostikuju, tako da je više nego potrebno da se obave dalja istraživanja o tome kako može da se interveniše, kaže dr Uchino.
