Kortizol se tokom protekle decenije suočio sa nemilosrdnim ispitivanjem zbog toga što je hormon koji stoji iza stresa i brige. Prema brojnim onlajn člancima i knjigama, niži kortizol je cilj onih koji žele da dožive istinski spokoj.
Potreba za kortizolom
Kortizol je hormon koji kontroliše hipotalamus mozga i izlučuje se iz nadbubrežne žlezde. Najpoznatiji je po regulisanju odgovora na stres. Pored toga, kortizol igra ključnu ulogu u moderiranju snažnog imunološkog sistema pomažući antiinflamatornom odgovoru.
– Kada je stresor bol usled povrede ili loše ishrane, luči se kortizol da bi smanjio nastalu upalu – objašnjava dr Angela Sadlon, lekar funkcionalne medicine specijalizovana za zdravlje hormona.
– Učili smo da delovanje kortizola na imunološki sistem predstavlja potiskivanje. Izgleda, međutim, da postoji mnogo složeniji odnos. Kortizol takođe može pomoći u programiranju i razvoju imunološkog sistema – dodala je dr Sadlon.
Osim što podržava imuni sistem, kortizol olakšava homeostazu proteina i glukoze, koji su biohemijski procesi neophodni za zdravlje i dobrobit.
Šta se dešava kada je nivo kortizola prenizak
Pošto kortizol igra centralnu ulogu u našem ukupnom zdravlju, njegovo odsustvo – najčešće zbog disfunkcije nadbubrežne žlezde – može dovesti do mnogih štetnih zdravstvenih posledica. Na primer, nizak nivo kortizola onemogućava imuni sistem da pokrene pravilno zarastanje kroz antiinflamatorni odgovor. Ovo može produžiti simptome bolesti poput gripa ili COVID-19 i zaustaviti proces oporavka od povreda.
– Uobičajeno je da neko ima niži nivo kortizola. Imala sam mnogo, mnogo takvih pacijenata kaže dr Sadlon.
Adisonova bolest, autoimuni poremećaj koji oštećuje nadbubrežne žlezde, inhibira kortizol toliko značajno da može izazvati znatnu štetu, pa čak i smrt. Dr Sadlon objašnjava dalje i kaže da „napreduje i postaje opasan po život ako se ne preduzmu koraci u lečenju”. Ovo autoimuno stanje, iako ozbiljno, izuzetno je retko i pogađa samo 1 od 100.000 Amerikanaca. Obično je većina ljudi blago ili umereno izvan normalnog referentnog opsega onoga što se smatra optimalnim. Kada se to dogodi, simptomi pacijenata – iz različitih stanja – intenzivirani su, objasnila je dr Sadlon.
Nizak kortizol, sindrom hroničnog umora i slabljenje pamćenja
Istraživanje takođe pokazuje povezanost između sindroma hroničnog umora (CFS) i niskog nivoa kortizola. Kako navode u Američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), nizak nivo kortizola može dovesti do hronične aktivacije imunog sistema. Ova Agencija takođe navodi da neki pacijenti sa CFS-om imaju niže nivoe kortizola, iako su još u normalnom opsegu.
Drugi način na koji nizak kortizol utiče na naše zdravlje je njegova uloga u pamćenju. Prema nedavnim istraživanjima, starije osobe koje ne proizvode dovoljno kortizola bore se da održe oštro pamćenje.
Studija objavljena u Frontiers in Aging Neuroscience koja ispituje odnos između niskog lučenja kortizola i njegovog uticaja na pamćenje otkrila je da „nizak odgovor kortizola na stres može odražavati neispravan odgovor HPA ose na stresore koji je praćen lošijim performansama pamćenja”.
Iako je tačan mehanizam i dalje nejasan, istraživači su rekli da oblasti mozga ključne za performanse pamćenja takođe kontrolišu odgovor kortizola.
Šta je umereni nivo kortizola
Kao i kod svih hormona, upravljanje kortizolom je balansiranje – ni nizak ni visok nije zdrav. Ali ono što je drugačije kod kortizola jeste to što radi u skladu sa našim rasporedom spavanja.
– Kortizol bi trebalo da bude najviši ujutru, da prirodno opada kako dan odmiče, a da najniži bude noću – objasnila je dr Aarti Patel, doktor naturopata i specijalista za hormone u Red Fern Health.
– Očitavanje kortizola ujutru i u podne je posebno korisno da se vidi da li pacijent doživljava zamor nadbubrežne žlezde (nizak ili visok kortizol), i ako jeste, da li je blag, umeren ili ozbiljan i kako ga najbolje lečiti – rekla je dr Patel za Epoch Times.
Dr Patel je objasnila da se uobičajeni standard za merenje nivoa kortizola zasniva na testiranju pljuvačke, metodi koju koristi i njena klinika.
Kako održati zdrav nivo kortizola
Pošto kortizol funkcioniše u tandemu sa našim rasporedom spavanja, praktikovanje dobrih navika spavanja je od suštinskog značaja za upravljanje kortizolom. U idealnom slučaju, ovo znači da na spavanje treba otići mnogo pre ponoći, s obzirom na to da je ciklus kortizola najniži oko 4 sata ujutro.
Takođe bi trebalo da damo prioritet specifičnoj hrani bogatoj hranljivim materijama jer ona efikasno podržava zdravu proizvodnju kortizola, rekla je dr Sadlon.
– Trebalo bi da zapamtimo delovanje kortizola i koje hranljive materije podržavaju nadbubrežnu žlezdu. Iz istraživanja znamo da nadbubrežna žlezda ima potrebu za cinkom, vitaminom A, magnezijumom, vitaminom C i natrijumom – rekla je ona.
Optimalno zdravlje nadbubrežne žlezde podržavaju sledeće namirnice:
- Hrana bogata cinkom: ostrige, riba, crveno meso, određene semenke
- Hrana bogata vitaminom A: džigerica, ulje jetre bakalara, sir
- Hrana bogata magnezijumom: pšenične mekinje, kuvani spanać, crni pasulj
- Hrana bogata vitaminom C: agrumi, paprike, bobičasto voće
- Hrana bogata natrijumom: so
Pored konzumiranja određene hrane bogate hranljivim sastojcima, dr Sadlon takođe je naglasila važnost izbegavanja zapaljenskih namirnica kao što su šećer, rafinisane žitarice, kukuruzni sirup sa visokim sadržajem fruktoze i ulja iz semena. Konzumiranje ove hrane, kaže ona, šteti zdravom nivou kortizola.
– Prirodno jačanje nadbubrežne žlezde (čime se poboljšava proizvodnja kortizola) dug je proces. To može potrajati najkraće tri meseca, ali obično više godina – kaže dr Sadlon.
Poštovanje imam nizak kortizol 10,8 je jutarnji koristila sam kortizol al trenutno ga ne koristim,a druga nadbubrežna žlezda mi je odstranjena da li sam u riziku