Provetravanje ili pušenje uz prozor, nisu dovoljni da zaštitimo decu, ne stradaju samo pluća, kaže dr Piljić

Pušenje je više od loše navike, ono je bolest zavisnosti i jak faktor rizika za razvoj nekih od najtežih bolesti, nekad i sa fatalnim posledicama. Iako su cene cigareta sve veće, prosečan pušač u Srbiji spremniji je da kupi cigarete nego voće ili povrće. Puše i pacijenti koji se leče od hroničnih bolesti pluća, nesmotreno se puši i sa detetom u naručju, veruje se da ćemo decu zaštititi ako otvorimo prozor. Lekari upozoravaju da ne postoji bezbedan nivo izloženosti pasivnom pušenju.

Aerosoli iz elektronskih cigareta sadrže toksične i kancerogene materije

Pored klasičnih cigareta, sve veći problem su i novi proizvodi duvnaske indsutrije. Na osetljivo dečje telo u razvoju i kratkotrajna izloženost pasivnom pušenju može da dovede do oštećenja ne samo pluća, već i kardiovaskularnog, nervnog i imunog sistema.

Srbija se, nažalost, nalazi u grupi zemalja sa najvišom prevalencijom pušenja u Evropi i svetu. Pored činjenice da i dalje nismo adekvatno rešili problem upotrebe tradicionalnih duvanskih proizvoda, poslednjih godina beleži se porast upotrebe novih duvanskih, nikotinskih i srodnih proizvoda, kao što su elektronske cigarete (vejpovi), uređaji za grejanje duvana, nikotinske kesice i drugo. Posebno zabrinjava porast upotrebe ovih proizvoda među najmlađom populacijom, koja najčešće preko ovih novih proizvoda duvanske industrije ulazi u svet nikotinske zavisnosti, kaže za portal eKlinika dr med. Nikola Piljić, predsednik Nacionalne inicijative nepušača Srbije (NINS).

- Aerosoli koji nastaju upotrebom elektronskih cigareta i uređaja za grejanje duvana sadrže brojne toksične, ali i kancerogene supstance. Nakon udisanja, ove čestice najpre dospevaju u respiratorni sistem, gde izazivaju zapaljenske procese, oštećenje epitela disajnih puteva i remete lokalne zaštitne mehanizme. Ovaj efekat je posebno izražen kod dece, čiji je respiratorni sistem još uvek u razvoju. Zbog toga deca izložena duvanskom dimu i aerosolima imaju značajno povećan rizik od razvoja respiratornih oboljenja, uključujući bronhitis, upalu pluća, pogoršanje astme i alergijske bolesti. Istovremeno, kod ove dece se češće javljaju infekcije srednjeg uha i druge posledice izloženosti pasivnom pušenju - objašnjava dr Piljić.

Pušenje u maminom stomaku

Pušenje često počinje još u majčinom stomaku. Dr Piljić napominje da pušenje tokom trudnoće ima ozbiljne posledice.

- Nikotin, ugljen-monoksid i druge toksične i kancerogene supstance iz proizvoda duvanske industrije dovode do suženja krvnih sudova placente, čime se smanjuje dotok kiseonika i hranljivih materija do fetusa. Istovremeno, ove supstance prolaze kroz placentu i direktno deluju na plod. Sve ovo može dovesti do usporenog rasta, prevremenog porođaja, niske porođajne težine, poremećaja razvoja vitalnih organa, ali i povećanog rizika od iznenadne smrti odojčeta. Široko je rasprostranjen mit da trudnice ne bi trebalo naglo da prestanu sa pušenjem, jer se pogrešno veruje da je to „stres za organizam“. Prestanak pušenja u trudnoći nije rizik, već naprotiv - svaka popušena cigareta predstavlja stres i rizik i za majku i za fetus - ističe dr Piljić.

Možemo da se razbolimo iako ne pušimo

Na zdravlje ne deluje samo aktivno, već i pasivno pušenje - moguće je da se razbolimo iako uopšte ne pušimo. Dr Piljić kaže da je pasivno pušenje nevoljno udisanje mešavine toksičnih i kancerogenih supstanci koje se oslobađaju u vazduh kada druge osobe puše u okolini.

- Zato se u stručnoj literaturi često naziva i „prinudno pušenje“, jer izložena osoba nije donela odluku da unosi te štetne materije u svoj organizam. Ne postoji bezbedan nivo izloženosti pasivnom pušenju. Benzen, toluen i kadmijum imaju dokazano toksično i kancerogeno dejstvo čak i u nižim koncentracijama. I kratkotrajna izloženost pasivnom pušenju može dovesti do oštećenja, jer čestice iz duvanskog dima i aerosola brzo dospevaju u pluća i krvotok, gde pokreću zapaljenske procese, oštećuju tkiva i remete normalne fiziološke funkcije. Štetni efekti nisu ograničeni samo na pluća. Toksini deluju i na kardiovaskularni sistem, nervni sistem, imuni sistem i druge organe - napominje dr Piljić i dodaje da zato deca izložena pasivnom pušenju imaju veći rizik od hroničnih respiratornih bolesti kao što su astma, hronični bronhitis i učestale infekcije pluća.

Ne postoji bezbedan nivo izloženosti pasivnom pušenju

Doktor upozorava da i pasivna izloženost pušenju može da ostavi trajne posledice na razvoj pluća i poveća dugoročni rizik od kardiovaskularnih bolesti. Dr Piljić precizira da su pasivni pušači, uključujući i decu, izloženi velikom broju toksičnih i kancerogenih materija iz duvanskog dima, često u sličnom sastavu kao i aktivni pušači.

- Pasivno pušenje može dovesti do trajnog oštećenja pluća i drugih vitalnih organa. Posebno je zabrinjavajuće što takozvani sporedni dim (dim koji nastaje sa kraja cigarete) sadrži i veće koncentracije pojedinih štetnih supstanci. Ne postoji bezbedan nivo izloženosti pasivnom pušenju. Čak i kratkotrajna izloženost može imati štetne efekte, dok dugotrajna izloženost značajno povećava rizik od razvoja brojnih bolesti. Pasivno pušenje je naučno dokazan faktor rizika za nastanak hronične opstruktivne bolesti pluća, raka pluća, ali i čitavog niza drugih oboljenja, uključujući druge respiratorne, ali i kardiovaskularne, maligne i druge bolesti. Deca su posebno osetljiva, jer su njihova pluća u razvoju, a imunološki sistem nezreo, što dodatno povećava štetne posledice izloženosti duvanskom dimu i aerosolima. Zbog svega navedenog, zaštita od pasivnog pušenja predstavlja jednu od ključnih mera očuvanja javnog zdravlja - podvlači dr Nikola Piljić.

Zašto su deca posebno ranjiva?

Deca su posebno ranjiva kategorija kada je u pitanju ovaj problem pušenja. Dr Piljić naglašava da deca brže dišu nego odrasli i u odnosu na telesnu masu unose veću količinu vazduha, a samim tim mogu da unesu i veću količinu štetnih materija iz okruženja u pluća.

- Posebno zabrinjava činjenica da je prema najnovijim podacima tek u svakom petom domaćinstvu u Srbiji potpuno zabranjeno pušenje u svim prostorijama. To znači da je većina dece izložena štetnim efektima pasivnog pušenja, jer unutrašnji prostori u kojima provode veći deo vremena nisu zaštićeni od dima i aerosola. Zbog svega navedenog, zaštita dece od pasivnog pušenja treba da bude prioritet javnog zdravlja, jer detinjstvo provedeno u bezbednom okruženju bez duvanskog dima i aerosola doprinosi pravilnom razvoju i smanjuje rizike po zdravlje tokom celog života - ističe dr Piljić.

Provetravanje nije dovoljno

Zamolili smo dr Piljića da nam objasni i šta je dim iz treće ruke. Mogu li ostaci štetnih aerosola, i pored provetravanja prostorija, da opstanu na zidovima, nameštaju i igračkama?

- Dim iz treće ruke ili tercijarni dim odnosi se na toksične i kancerogene čestice koje ostaju u zatvorenom prostoru u kome se puši. Ove čestice talože se na površinama kao što su zidovi, podovi, nameštaj, igračke i druge površine unutar prostorije. Čak i nakon provetravanja, ove materije ne nestaju, već ostaju u prostoru i predstavljaju rizik po zdravlje. Deca su najugroženija jer su u direktnom kontaktu sa ovim površinama, posebno u najranijem uzrastu. Toksične čestice mogu unositi udisanjem, preko kože i preko usta, štopovećava rizik od razvoja respiratornih bolesti i drugih dugoročnih zdravstvenih posledica. Važno je naglasiti da provetravanje, pušenje pored prozora i izbegavanje pušenja pred detetom u prostoru u kome dete kasnije boravi nisu dovoljni da ih zaštite. Ovaj dim ostaje na površinama dugo nakon što se ugasi cigareta. Dakle, iako se duvanski dim više ne vidi, on ne nestaje već ostaje u okruženju, na predmetima sa kojima su deca u kontaktu - objašnjava doktor.

(eKlinika)