Pušenje slađe od čokolade i bombona, deca više koriste duvan od odraslih, šta je razlog objašnjavaju stručnjaci SZO

Brojnim aditivima često se maskira oštrina duvana, što olakšava početak, a otežava prestanak upotrebe

Pušenje je bolest zavisnosti koja ima i šifru F17. Pušenje je, kako kažu lekari, jedan od najčešćih faktora rizika za nastanak hronične opstruktivne bolesti pluća, ali i niza drugih bolesti. Neće sve osobe koje puše dobiti karcinom pluća, ali lekari ističu da je pušenje i dalje jedna od najvećih pretnji za zdravlje pluća i celokupnog organizma. Međunarodni dan borbe protiv pušenja obeležava se danas, 31. maja, a stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) skreću pažnju na to da je među pušačima sve veći broj dece.

37 miliona dece, uzrasta od 13 do 15 godina, koristi duvan

Preporučujemo

Procenjuje se da 37 miliona dece na svetu, uzrasta od 13 do 15 godina, koristi duvan. Krivac su elektronske cigarete, često primamljivih ukusa i šarenog dizajna.

SZO tvrdi da u nekim zemljama sveta broj mladih korisnika elektronskih cigareta prevazilazi broj odraslih osoba koje puše klasične cigarete. Ova organizacija naglašava da je pušenje na globalnom nivou uzrok 8 miliona smrtnih slučajeva.

Elektronske cigarete ispred čokolade i bombona

Elektronske cigarete privlače decu, ponekad čak i više nego slatkiši, a kako kažu stručnjaci SZO, u pitanju je bestidna manipulacija decom zarad profita. Proizvođači klasičnih i elektronskih cigareta svakodnevno osmišljavaju nove i obmanjujuće taktike kako bi privukli nove i zadržali postojeće korisnike, navodi SZO.

Sadržaj koji promoviše elektronske cigarete, nikotinske kesice i klasične cigarete pregledan je više od 3,4 milijarde puta na društvenim mrežama. Postoji oko 16.000 različitih ukusa koji se dodaju u cigarete. Upravo te ukuse deca često navode kao razlog za upotrebu elektronskih cigareta i duvanskih proizvoda.

Nikotin izaziva jaku zavisnost

Stručnjaci upozoravaju da nikotin i duvanski proizvodi izazivaju snažnu psihičku i fizičku zavisnost. Brojnim aditivima često se maskira oštrina duvana, što olakšava početak, a otežava prestanak upotrebe, upozorava SZO.

Lekari koji se bave bolestima zavisnosti objašnjavaju da nikotin svoj adiktivni potencijal ostvaruje putem određenih delova centralnog nervnog sistema. Ima sličnu strukturu kao acetilholin, koji je važan neurotransmiter za funkcionisanje mozga.

Za razliku od acetilholina, nikotin prodire u nervne ćelije i remeti njihov rad. Redovna upotreba cigareta povećava broj holinergičkih receptora. Vremenom dolazi do promene u osetljivosti ovih receptora i razvoja tolerancije na nikotin. U takvoj situaciji pušač ima potrebu da redovno unosi nikotin kako bi normalno funkcionisao. Navika na kraju prerasta u zavisnost, upozoravaju stručnjaci.

Kako da prestanemo da pušimo?

Mnoge osobe koje puše nisu svesne, ili potcenjuju, opasnosti od pušenja. Pojedini stručnjaci navode da bi zato cigarete morale da budu izrazito skupe.

Stručnjaci zapažaju da neki pušači slede ustaljene obrasce ponašanja – puše uz kafu, posle obroka, na pauzi, kada im je dosadno. Savet je da pokušamo da zamenimo jutarnju cigaretu čajem, limunadom, pojačanim unosom vode i voća, fizičkom aktivnošću – nečim što će nam zauzeti ruke. Postoje i grupe podrške – često je lakše kada se ne odvikavamo sami, navode stručnjaci.