Tanji novčanik, boji prste u žuto, svi razlozi da prestanemo da pušimo, koju ćemo prednost prvo osetiti?

Pušenje je bolest zavisnosti i faktor rizika za razvoj određenih malignih i kardiovaskularnih bolesti. Pušenje izaziva i pogoršava bolesti poput astme i drugih iscrpljujućih hroničnih stanja. Lekari kažu da su osobe koje puše sklonije problemima sa plućima, kao što su bronhitis i hronična opstruktivna bolest pluća.

Otežano ispravljanje prstiju, pojava bora

Smatra se da pušenje ubrzava starenje kože jer utiče na protok kiseonika, dovodi do pojave bora, naročito oko usana, i boji nokte i prste u žuto. Stručnjaci navode da postoji veza između pušenja i stanja koje se naziva Dipitrenova kontraktura, koje nastaje kada tkiva postanu deblja, usled čega je otežano ispravljanje prstiju.

Kosa i pasivni dim

Čestice dima cigareta mogu da se zadrže u kosi i odeći, koja poprima težak i neprijatan miris. Bela odeća, nameštaj i zidovi mogu da požute zbog nikotina, iza kojeg često zaostaju čestice pasivnog dima koje udišu i nepušači.

Nikotin može da ošteti kosu. Zbog pomenutog smanjenja količine kiseonika koji dopire do ćelija, kosa postaje suva i lomljiva.

Usna duplja i grlo

Usled dugogodišnjeg pušenja može da dođe do oštećenja grkljana (larinksa) i glasnih žica, kao i do promuklosti. Bolesti desni, loš zadah (halitoza) i fleke na zubima samo su neki od načina na koje pušenje utiče na oralno zdravlje. U najtežim slučajevima, pušenje povećava rizik od oralnih karcinoma, kao što su orofaringealni karcinom, karcinom jednjaka i karcinom larinksa.

Šta se dešava kada prestanemo da pušimo?

Sa prestankom pušenja počinje oporavak tela od već nastale štete. Brzo možemo da primetimo da se brže oporavljamo od prehlada i drugih bolesti. Jača se kapacitet pluća, koja se oporavljaju od nataložene sluzi i toksina. Lakše nam je da se popnemo uz stepenice i da se ne zadišemo. Ne kašljemo niti otežano dišemo kada malo brže hodamo, trčimo ili vežbamo. Manje šištimo dok dišemo, a zbog svega toga poboljšava se i kvalitet sna.

Pušenje je i veliki ekonomski izdatak. Porazni su podaci prema kojima je prosečan pušač u Srbiji spremniji da kupi cigarete nego voće ili povrće. Prosečan pušač u Srbiji koji puši jednu paklicu cigareta dnevno troši oko 13.500 dinara mesečno.

Stvaranje zavisnosti

Odvikavanje od pušenja, zbog jake zavisnosti, može da bude težak proces. Prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti, pušenje spada u bolesti zavisnosti i ima šifru F17.

Ipak, postoje savetovališta i grupe podrške. Stručnjaci napominju da se u grupi lakše prevazilazi apstinencijalna kriza. Najčešći motiv za prestanak pušenja je zdravstvene prirode.

Postoje i preparati za odvikavanje od pušenja, kao što su nikotinske žvakaće gume, transdermalni flasteri, nazalni sprejevi, tablete i inhalatori, koji se primenjuju sa većim ili manjim uspehom. Lekari navode da je u upotrebi i lek bupropion, koji spada u grupu antidepresiva, ali se u praksi pokazao kao efikasan medikament u lečenju nikotinske zavisnosti. Savet je da se svi preparati koriste isključivo u konsultaciji sa lekarom.

Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, najmanje 15.000 ljudi svake godine prevremeno umre u našoj zemlji zbog štetnih efekata duvanskog dima.

(eKlinika)