Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) je posledica delimičnih suženja disajnih puteva usled stvaranja sekreta, otoka sluznice i spazma bronhija. Pacijent otežano diše, kašlje, čuje se šištanje pluća. Bolest je na početku praćena blagim simptomima, koji se nekada mogu pogoršati i postati veoma ozbiljni. Smatra se da je HOBP četvrti uzrok smrtnosti u svetu.
Hronična opstruktivna bolest pluća znaci i simptomi
HOBP u početnim stadijuma ne mora biti praćena simptomima, ipak ako se bolest ne leči na odgovarajući način dolazi do pogoršanja stanja. Pacijenti uporno kašlju, disanje je otežano praćeno zviždanjem ili piskanjem iz pluća, tokom fizičkih aktivnosti dolazi do pojave kratkog daha.
Kasnije se javlja veća osetljivost na infekcije, pacijenti koji pate od HOBP lakše dobijaju grip, prehladu i druge respiratorne bolesti. Mogući su i napadi tokom kojih se simptomi naglo pogoršavaju, u roku od nekoliko sati ili dana. Na primer, dolazi do pogoršanja simptoma kašlja, pacijent često veoma teško diše. Javlja se i umor, nesanica, glavobolje, puls je niži.
Šta učiniti ako se stanje pogorša?
Nema leka za hroničnu opstruktivnu bolest pluća, ako se stanje pogorša, potrebno je što pre obratiti se lekaru. Postoje neki tretmani koji mogu u bitnoj meri ublažiti simptome. Primenom bronhodilatatora otvaraju se disajni putevi. Dugodelujući bronhodilataori su lekovi sa produženim delovanjem i primenjuju se na svakih 12 ili 24 sata. Svi pacijenti koji pate od HOBP trebalo bi da imaju i brze pumpice, to jest bronhodilatatore za prvu pomoć, koji brzo deluju. Dejstvo ovih brzih bronhodilatator je kratkotrajno i oni se koriste samo po potrebi.
Nekada će biti potrebni i antiinflamatorni lekovi, steroidi i kortikosteroidi u obliku inhalatora ili pilula. Antibiotici se primenjuju ako dođe do bakterijskih infekcija koje mogu pogoršati simptome HOBP. Antibiotici pomažu u lečenju akutnih ili hroničnih infekcija kod pacijenta sa ponavljajućim simptomima pogoršanja bolesti, kažu doktori.
Lekar može propisati kombinovane lekove, koji uključuju kortikosteroide, beta – agoniste i antiholinergike. Pacijenti bi trebalo da se vakcinišu protiv gripa. Osobe koje pate od HOBP i astme leče se i injekcionom biološkom terapijom.
Kada je neophodna hitna pomoć?
Obim lečenja zavisi od težine napada. Savetuje se da se u saradnji sa lekarom, kreira plan lečenja u odnosu na težinu bolesti. Zeleni plan uključuje pacijente koji su u stanju da obavljaju obične dnevne i fizičke aktivnosti, ne kašlju previše, dobro spavaju, imaju dobar apetit. Ovim osobama se savetuje da redovno uzimaju propisanu terapiju, da su fizički aktivni, da se zdravo hrane i koriste kiseonik.
Žuti plan uključuje pacijente koji se često bore za dah, nemaju dovoljno energije, iskašljavaju gust sekret, češće im je potreban inhalator za brzo delovanje. Ove osobe imaju i otečene zglobove, učestaliji kašalj, pate od nesanice, imaju loš apetit i ne reaguju dobro na terapiju. Njima se savetuje da koriste svakodnevno terapiju, da uzmaju oralne kortikosteroide prema preporuci lekara, da koriste kiseonik, da se odmaraju i da pri disanju obavezno usne budu zatvorene.
Pacijenti u crvenoj zoni su osobe koje pate od ozbiljnog nedostatka daha, nisu u stanju da obavljaju svakodnevne aktivnosti, imaju visoku temperaturu, ne spavaju ili iskašljavaju krv. Ukoliko se primete neki od ovih simptoma potrebo je pozvati hitnu pomoć.
Faktori rizika
HOBP je progresivno stanje koje se vremenom pogoršava. Istraživanja pokazuju da česta pogoršanja bolesti mogu usloviti smanjenu plućnu funkciju. U slučaju da osoba i puši stanje je nekoliko puta teže. Pušenje ili izlaganje pasivnom pušenju su veliki faktori rizika, kao i izloženost zagađivačima iz vazduha, bolesti kao što su prehlada, grip ili alergije mogu dovesti do pogoršanja simptoma hronične opstruktivne bolesti pluća.
Hronična opstruktivna bolest pluća – prevencija
Nije uvek moguće zaštiti se od nekih faktora rizika i nije moguće izlečiti HOBP, ali nekim dobrim životnim navikama bolest se može uspešno kontrolisati. Potrebo je izbegavati i aktivno i pasivno pušenje, kontrakt sa prehlađenim ili osobama koje imaju grip. Pacijenti moraju da vode računa i o higijeni, i da redovno i temeljno peru ruke.
