Grip i prehlada mogu da se razlikju na osnovu 2 simptoma, od bolesti nas spasava vakcina, kaže dr Preveden

Grip je akutno virusno oboljenje respiratornog trakta, počinje naglo bolovima u grlu, mišićima i zglobovima, osećajem umora, visokom telesnom temperaturom. U pitanju je infekcija sezonskog karaktera koja se brzo širi. Većina zdravih osoba uspešno se oporavi od gripa, ali moguće je da dođe do dodatnih problema kod starijih, hroničnih pacijenata, ali i dece. Grip u težim slučajevima može da dovede i do upale pluća. Zdravstveni radnici nas zato pozivaju da se vakcinišemo, jer je to najbolji način da zaštitimo sebe, ali i osetljivije grupe od mogućih problema koji u najtežim situacijama mogu da se završe smrtnim ishodom.

Grip nekad zahteva i bolničko lečenje, kako da ga razlikujemo od prehlade?

Vakcinacija protiv gripa u Srbiji  počela je 6. novembra, a lekari kažu da je sada najbolje vreme da se vakcinišemo i pravovremeno razvijemo antitela koja će nas štititi od infekcije. U slučaju da ipak dođe do bolesti veoma je bitno da lečenje počne na vreme. Ipak, nekada se desi da ne možemo da razlikujemo simptome gripa, od simptoma obične prehlade - imamo na primer prehladu, a mislimo da je u pitanju grip.

Preporučujemo

- Grip je mnogo ozbiljnija bolest sa češćim komplikacijama nego prehlada. Grip može da zahteva i bolničko lečenje, dok je prehlada posledica delovanja respiratornih virusa koji obično putem vazduha ulaze u nos ili grlo i daju blaže simptome kao što su kijavica, kašalj, temperatura. Ipak, kod prehlade nema tako izražene slabosti i malaksalosti kao kod gripa, i prehlada ne traje dugo. Kod gripa retko curi nos i retko kijamo, a kod nazeba (prehlade) nam curi nos - kaže za portal eKlinika infektolog prof. dr Tomislav Preveden.

Najveća greška kod lečenja gripa

Kao i kod svih bolesti i lečenje gripa je potrebno početi na vreme, kako bi se izbegle dodatne tegobe i omogućio što bolji oporavak organizma od infekcije.

- Najveća greška kod lečenja gripa je to što kasno započnemo da koristimo pravu proverenu terapiju. Postoji antivirusni lek, koji mora da se primenu tokom prvih 5 dana bolesti. Velika greška je i lečenje virusnih bolestima antibioticima - napominje profesor Preveden.

Grip spada u red ozbiljnih virusnih bolesti

Profesor dr Preveden kaže da radi u bolnici i da se kao infektolog uglavnom sreće sa težim formama gripa.

- Pacijenti su uglavnom osobe koje se nisu vakcinisale ili imaju komorbiditete i faktore rizika. I vakcinisane osobe mogu da se razbole ali kod njih se razvija blaža klinička slika, nego kod nevakcinisanih. Vakcina je najefikasniji način da se spreči razvoj gripa, širenje infekcije na druge osobe i zaštiti stanovništvo. Grip ima značajno mesto zbog masovnosti i spada u red ozbiljnijih virusnih bolesti. Možda su od njega ozbiljniji samo hepatitisi B i C, HIV, hemoragijska groznica. Virus gripa može da se ispolji teškom formom bolesti i svake godine on je odgovoran za smrtne ishode - kaže prof. dr Preveden.

On dodaje da je dobro da se sama vakcinacija protiv gripa podrži primenom vitamina i oligominerala.

- Za uspešan oporavak od gripa i bolji imuni odgovor na vakcinu bitna je primena vitamina i oligominerala. Vakcinom se postiže puno, ali dobro je da se sve upotpuni i zdravim načinom života i fizičkom aktivnošću - savetuje dr Preveden.

Ove godine imamo Torlakovu vakcinu

Preporuka lekara jeste da se vakcinišu sve osobe u rizičnim kategorijama. Vakcina protiv gripa dostupna je u domovima zdravlja u Srbiji od 6. oktobra. Ove godine na raspolaganju je Torlakova "Torvaxflu" trovalentna vakcina i za pedijatrijsku populaciju četvorovalentna vakcina.

Doktori kažu da je generalno slabiji odziv na vakcinu protiv gripa u pedijatriji, naglašavaju da je vakcina posebno bitna za decu koja već imaju neke hronične bolesti, astmu ili druga oboljenja.

Slabiji odziv na vakcinaciju protiv gripa primećuje se u dečjoj populaciji, ali i kod zdravstvenih radnika. U Americi je obuhvat zdravstvenih radnika vakcinacijom 70 do 80 odsto, a kod nas svega oko 20 odsto, kaže dr Ivana Begović Lazarević, epidemiolog. U isto vreme zapaža se da je sve više mladih osoba zainteresovano za vakcinaciju, jer ne žele da prenesu infekciju starijim roditeljima ili deci, niti da zbog bolesti izostaju sa posla.

Lekari pojašnjavaju da samim aktom vakcinacije ne stičemo imunitet, već za dve nedelje,  dodaju da nas očekuje hladnije vreme i sigurno više oboljenja sličnih gripu i akutnih respiratornih infekcija.

(eKlinika)