Mitovi o zimskim bolestima: Hladnoća i niske temperature ne izazivaju infekcije, ko je kriv što smo bolesni?

Mitovi o zimskim bolestima postoje u različitim kulturama gde ljudi odrastaju slušajući priče da hladno vreme izaziva bolesti. Izlazak napolje bez kaputa, udisanje hladnog vazduha, spavanje u hladnoj sobi, boravak na hladnoj kiši ili snegu ili jednostavno osećaj hladnoće često se krive za izazivanje prehlade ili gripa. Ovo verovanje mnogim ljudima čini se istinitim jer bolest često sledi izlaganju hladnoći.

Preporučujemo

Prehlade i grip uzrokuju virusi, a ne hladan vazduh

Međutim, savremena istraživanja pokazuju da je veza između hladnog vremena i bolesti složenija i nijansiranija od shvatanja da hladnoća sama po sebi direktno izaziva oboljenja. Sama hladnoća i niske temperature ne izazivaju infekcije. Umesto toga, one utiču na kombinaciju bioloških, ekoloških i društvenih faktora koji ljude čine ranjivijim na respiratorne bolesti, posebno tokom zimskih meseci.

Prehlade i grip uzrokuju virusi, a ne hladan vazduh. Virusi poput rinovirusa, koji izazivaju običnu prehladu, i virusa gripa - šire se sa osobe na osobu putem respiratornih kapljica ili fizičkog kontakta, bez obzira na spoljašnju temperaturu. Uz to, stope respiratornih infekcija konstantno rastu tokom hladnijih sezona u mnogim delovima sveta i to je obrazac koji je primećen širom sveta. Ovaj sezonski obrazac je delimično posledica načina na koji niske temperature i niska vlažnost utiču na viruse u okruženju.

Istraživanja pokazuju da mnogi respiratorni virusi, uključujući viruse gripa i korona viruse, duže preživljavaju i ostaju zarazni duže vreme u hladnim, suvim uslovima. Suv vazduh takođe uzrokuje da sitne kapljice, koje se oslobađaju kada ljudi dišu, govore, kašlju ili kijaju brzo ispare. To stvara manje čestice koje duže ostaju suspendovane u vazduhu, povećavajući šansu da ih drugi udahnu. Kao rezultat toga, hladan, suv vazduh pomaže virusima da opstanu u okruženju i poboljšava njihove šanse da dođu do respiratornog sistema druge osobe.

Uobičajeni mitovi o zimskim bolestima

MIT 1: Razbolimo se zbog hladnog vremena

Hladno vreme ne izaziva direktno bolesti, ali može da nas učini podložnijim infekcijama. Niske temperature i suv vazduh mogu da isuše sluzokožu nosa, smanjujući sposobnost tela da zadrži viruse. Pored toga, ljudi zimi češće borave u zatvorenom prostoru, što povećava izloženost bakterijama koje se prenose vazduhom.

MIT 2: Vitamin C sprečava običnu prehladu

Stručnjaci ističu da vitamin ne može da spreči bolesti. Njegovo dejstvo je dugo proučavano. Neka ispitivanja su pokazala da može da skrati trajanje prehlade, ali ima i mnogo onih istraživanja koja nisu pokazala nikakvu korist vitamina C. Dakle, postoje podaci koji kažu da ako uzimate vitamin C svaki dan, možete da smanjite ukupno trajanje prehlade tokom godine za oko dan ili dva. Ali, posezanje za vitaminom C baš kada počnemo da osećamo da smo se prehladili, na primer, verovatno neće mnogo pomoći.

MIT 3: Zimske alergije su zimske bolesti

Zimske alergije su imunološki odgovori na okidače poput grinja, buđi ili peruti kućnih ljubimaca, dok zimske bolesti izazivaju virusi ili bakterije. Obe pojave mogu da izazovu  kašalj ili zapušen nos, ali alergije ne uzrokuju povišenu temperaturu niti bolove u telu, što su tipični znaci infekcije.

MIT 4: Svi češće obolevamo zimi

Nemamo svi podjednako snažan imuni sistem, što zavisi od faktora kao što su ishrana, količina sna, nivo stresa, kao i određena zdravstvena stanja. Osobe sa oslabljenim imunim sistemom ili hroničnim bolestima mogu da budu sklonije zimskim bolestima ili im može biti potreban duži oporavak.

MIT 5: Nošenje maski bilo je korisno samo tokom korone

Maske mogu da smanje širenje svih respiratornih kapljičnih infekcija, poput gripa, respiratorni sincicijalni virus RSV i obične prehlade. Iako nije uvek neophodno, nošenje maske u prepunim zatvorenim prostorima ili tokom vrhunca sezone gripa zaista može da nas zaštiti.

(eKlinika.rs)