Da li grip može da bude smrtonosan i kada običan sezonski virus postaje opasan po život?

Desetine miliona ljudi širom sveta svake godine oboli od gripa, a većina se potpuno oporavi u roku od jedne do tri nedelje. Međutim, to ne znači da ovaj sezonski virus treba potcenjivati. Razumevanje mehanizma zbog kojih grip postaje opasan, prepoznavanje simptoma na vreme i pravovremeno traženje medicinske pomoći ključni su za sprečavanje opasnih komplikacija.

Kako grip postaje opasan po život?

Na pitanje da li grip može da izazove smrtni ishod, dr Dhatri Kotekal, specijalista za infektivne bolesti iz Cleveland Clinic, daje kratak i jasan odgovor: da, virus gripa može da bude smrtonosan. Iako sam virus gripa može u teškim slučajevima direktno da ugrozi život, većina smrtnih ishoda zapravo je posledica sekundarnih infekcija ili naglog pogoršanja postojećih hroničnih oboljenja.

Preporučujemo

- Borba protiv infekcije stvara ogromno opterećenje i stres za čitav organizam, što može da dovede do niza ozbiljnih, pa i smrtonosnih komplikacija - objašnjava dr Kotekal.

Među najčešćim i najopasnijim komplikacijama izdvajaju se:

- Upala pluća (pneumonija): Predstavlja najčešću i vodeću komplikaciju gripa. Može nastati na dva načina: direktnim širenjem virusa gripa u pluća (virusna pneumonija) ili slabljenjem imunog sistema, čime se otvara prostor za nastanak sekundarne bakterijske upale pluća

- Sepsa: Životno ugrožavajući odgovor organizma na infekciju. Imunski sistem postaje toliko prekomerno aktivan da počinje da oštećuje sopstvena zdrava tkiva i organe

- Kardiovaskularne komplikacije: Kod osoba sa bolestima srca, teži oblik gripa može da poremeti puls, srčani ritam i krvni pritisak. U teškim slučajevima može izazvati srčani udar, moždani udar, zapaljenje srčanog mišića (miokarditis) ili naglo pogoršanje srčane insuficijencije.

- Respiratorne komplikacije: Grip može da izazove teške napade astme i akutno pogoršanje hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP). Posebno je opasan za pacijente koji se leče od karcinoma pluća, kada može da dovede do respiratorne insuficijencije i potrebe za mehaničkom ventilacijom (respiratorom).

Influenca A ili Influenca B: Koji je tip opasniji?

Uopšteno govoreći, influenca A uzrokuje veći broj hospitalizacija i smrtnih slučajeva na globalnom nivou, ali dr Kotekal upozorava da se potencijalna opasnost od influence B nikada ne sme zanemariti.

Na nivou pojedinca komplikacije uzrokovane tipovima A i B često izgledaju identično i mogu biti podjednako teške.

Na populacionom nivou, influenca A stvara veće epidemije i pandemije (istorijske pandemije iz 1918. i 2009. godine, kao i pticji grip, pripadaju tipu A). Tip B cirkuliše svake godine, ali obično obuhvata manji deo populacije.

Prema podacima U.S. Centers for Disease Control and Prevention (CDC), samo u SAD od posledica gripa godišnje umre između 6.300 i 52.000 ljudi. Grip može biti fatalan bez obzira na to o kom se tipu virusa radi.

Ko je u najvećem riziku od teških komplikacija?

Rizik od teškog oblika bolesti i komplikacija znatno je viši kod osoba sa hroničnim oboljenjima kao što su:

• Astma i HOBP (COPD)
• Dijabetes
• Kardiološka oboljenja i bolesti bubrega
• Gojaznost i imunodeficijencija.

Takođe, najranjivije kategorije su deca mlađa od 5 godina, osobe starije od 65 godina i trudnice.

Da li i potpuno zdravi ljudi mogu da razviju tešku sliku?

- Apsolutno. I potpuno zdrave osobe mogu da dožive teške komplikacije od gripa. To se ređe dešava, ali je itekako moguće - ističe dr Kotekal. Ponekad se tek tokom hospitalizacije zbog komplikacija gripa dijagnostikuje dotad neotkriveno oboljenje, poput visokog krvnog pritiska ili poremećaja zgrušavanja krvi.

Alarmantni znaci: Kada treba potražiti hitnu medicinsku pomoć?

Jedan od najjasnijih crvenih alarma jeste scenario u kom pacijent prvo počne da se oseća bolje, a zatim se simptomi naglo i silovito vrate sa još većim intenzitetom. To najčešće ukazuje na razvoj sekundarne bakterijske infekcije (poput pneumonije).

Hitnu medicinsku pomoć treba potražiti ako odrasla osoba oseti:

• Otežano disanje ili kratak dah
• Bol, pritisak ili stezanje u grudima
• Modru boju usana, lica ili noktiju
• Izuzetno visoku temperaturu koja ne spada
• Znake dehidracije (izrazita slabost, suva usta, izostanak mokrenja)
• Uporno povraćanje, zbunjenost, vrtoglavicu ili nesvesticu.

Upozoravajući znaci kod dece mlađe od 5 godina:

• Pored navedenih simptoma, kod male dece i odojčadi treba obratiti pažnju na:
• Telesnu temperaturu iznad 38°C kod beba mlađih od 3 meseca
• Telesnu temperaturu iznad 38.9°C kod dece uzrasta od 3 meseca do 3 godine
• Osip po koži i ubrzano disanje
• Otežano buđenje, jaku uznemirenost i neutaživ plač.

Prevencija i lečenje

Kod osoba sa hroničnim bolestima, grip može dramatično da se pogorša u roku od svega 24 do 48 sati. Preventivne mere uključuju redovno pranje ruku, dezinfekciju površina i pravovremenu vakcinaciju u jesenjim mesecima (septembar/oktobar). Za osobe u visokom riziku preporučuje se obezbeđivanje kućnih brzih testova na grip kako bi se na vreme započela ciljana antiviralna terapija pod nadzorom lekara.

Kada grip izazove teške komplikacije poput sepse ili otkazivanja organa, neophodno je bolničko lečenje u jedinici intenzivne nege, uz primenu infuzije, antiviralnih lekova, antibiotika (za sekundarne bakterijske infekcije) i kiseoničke potpore.

(eKlinika.rs)