Neželjeni efekti statina: Vodič kroz sve tegobe i reakcije tela na ove lekove

Statini predstavljaju jednu od najvažnijih i najčešće propisivanih klasa lekova za snižavanje nivoa „lošeg" LDL holesterola i prevenciju srčanog i moždanog udara. Iako njihova korist višestruko prevazilazi potencijalne rizike, kod dela pacijenata mogu da se jave neželjene  reakcije.

Najčešći neželjeni efekti statina

Stručnjaci sa klinike Mayo naglašavaju da pojava tegoba nikada ne sme da bude razlog za samovoljno prekidanje terapije. Nagli prestanak uzimanja statina drastično povećava rizik od kardiovaskularnih komplikacija, dok većina nuspojava može uspešno da se reši  prilagođavanjem doze ili promenom samog leka u dogovoru sa lekarom.

Preporučujemo

Iako se na listi lekova nalaze atorvastatin, fluvastatin, lovastatin, pitavastatin, pravastatin, rosuvastatin i simvastatin, profil neželjenih reakcija je uglavnom sličan:

1. Bolovi u mišićima i mišićna slabost

Najčešća tegoba na koju se pacijenti žale jeste bol, blaga nelagodnost ili slabost u mišićima. Realan rizik od pojave pravog bola uzrokovanog lekom prisutan je kod oko 5 odsto pacijenata.

Značajan broj pacijenata doživljava bol usled takozvani nocebo efekta - psihološkog fenomena gde negativna očekivanja - čitanje uputstva o leku - izazivaju stvarne fizičke simptome.

Rabdomioliza je izuzetno retka komplikacija, po život opasno oštećenje mišića koje može da dovede do otkazivanja bubrega i jetre. Beleži se izuzetno retko,  svega nekoliko slučajeva na milion pacijenata, obično pri visokim dozama ili opasnim interakcijama sa drugim lekovima.

2. Povećanje nivoa jetrenih enzima

Upotreba statina može da izazove blag i prolazan skok jetrenih enzima, što obično ne zahteva prekid terapije. Ukoliko je skok značajan, lekar može da savetuje prelazak na drugi statin.

Hitno se javite lekaru ako primetite neobičan umor, gubitak apetita, bol pod desnim rebrnim lukom, tamnu mokraću ili žutilo kože i očiju (žuticu).

3. Blagi porast šećera u krvi

Statini mogu da izazovu neznatan porast glukoze u krvi, što je navelo Američku agenciju za hranu i lekove da izda zvanično upozorenje. Rizik je izraženiji kod osoba sa predijabetesom ili dijabetesom tipa 2, ali kardiolozi ističu da je zaštita koju lek pruža od infarkta daleko značajnija od ovog blagog skoka šećera.

4. Neurološki efekti - kratkotrajna konfuzija i zaboravnost

Manji broj pacijenata prijavljuje blag gubitak pamćenja ili moždanu „maglu“. Ovi simptomi su potpuno reverzibilni i nestaju sa korekcijom terapije, pri čemu naučne studije nisu potvrdile trajnu uzročno-posledičnu vezu.

Ko je u većem riziku od razvoja nuspojava?

Rizik od neprijatnih reakcija veći je kod sledećih grupa pacijenata:

• Žene i osoba sitnije telesne građe
• Pacijenata starijih od 80 godina
• Osobe koje piju više različitih lekova za holesterol
• Pacijenata sa oboljenjima bubrega, jetre, hipotireozom ili neuromišićnim bolestima 
• Osobe koje konzumiraju veće količine alkohola ili soka od grejpfruta.

(eKlinika.rs)