Sepsa je opasna po život i zbog nje organi sve lošije funkcionišu

Sepsa je ozbiljno zdravstveno stanje uzrokovano odgovorom tela na infekciju tokom kojeg telo oštećuje sopstvena tkiva. Bakterijske infekcije najčešći su uzrok sepse. Stručnjaci navode da sepsa može da bude opasna po život, jer oko 30 odsto dijagnostikovanih pacijenata ne preživi. Zbog toga je septembar proglašen mesecom kada što više treba podizati svest ljudi o ovom zdravstvenom problemu.

Kako telo reaguje kada se pojavi sepsa?

Sepsa je posledica rasprostranjenog zapaljenja – infekcije u telu. Kada telo počne da reaguje na sepsu procesi borbe protiv infekcije uzrokuju da ljudski organi funkcionišu loše i nenormalno. Kako se sepsa pogoršava, oštećuje se dotok krvi u vitalne organe, kao što su mozak, srce i bubrezi. Sepsa može da izazove abnormalno zgrušavanje krvi koje rezultira stvaranjem malih ugrušaka ili pucanjem krvnih sudova koji oštećuju ili uništavaju tkiva. Ako sepsa napreduje i pretvori se u septički šok, krvni pritisak dramatično opada, što može da dovede do smrti.

Ko je sve u opasnosti da dobije sepsu?

Sepsu može da dobije svako od nas, ali, u posebnom riziku su:

Veoma stare osobe (starije od 65 godina) ili veoma mlade ili trudne žene
Ljudi sa već postojećim infekcijama ili zdravstvenim stanjima kao što su dijabetes, bolest pluća, rak i bolest bubrega
Ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom
Pacijenti koji leže u bolnici
Ljudi sa teškim povredama, kao što su velike opekotine ili rane
Pacijenti sa kateterima (intravenozni i urinarni kateteri) ili cevčicom za disanje.

Zašto nastaje sepsa?

Bakterijske infekcije su najčešći uzrok sepse. Sepsu takođe mogu da izazovu gljivične, parazitske ili virusne infekcije. Izvor infekcije može da bude bilo koje od brojnih mesta u telu. Uobičajena mesta i vrste infekcije koje mogu da dovedu do sepse uključuju:

Abdomen – Infekcija slepog creva (apendicitis), problemi sa crevima, infekcija trbušne duplje (peritonitis) i infekcije žučne kese ili jetre
Centralni nervni sistem – infekcije mozga ili kičmene moždine
Pluća – infekcije kao što je pneumonija
Koža – Bakterije mogu da uđu u kožu kroz rane ili upaljenu kožu, ili kroz otvore napravljene intravenskim (IV) kateterima (infuzija)
Celulitis – upala vezivnog tkiva kože
Urinarni trakt (bubrezi ili bešika) – Infekcije urinarnog trakta su posebno verovatne ako pacijent ima urinarni kateter za dreniranje urina.

Po kojim simptomima se prepoznaje sepsa?

Zbog brojnih mesta na telu na kojima sepsa može da nastane, postoji niz simptoma, a najupečatljiviji su:

Ubrzan rad srca
Temperatura ili hipotermija (veoma niska telesna temperatura)
Drhtavica ili jeza
Topla ili vlažna/znojna koža
Konfuzija ili dezorijentacija
Hiperventilacija (brzo disanje) ili kratak dah
Promena mentalnog statusa
Sistolni krvni pritisak—najviši broj u očitavanju krvnog pritiska—manji ili jednak 100 Hg
Ubrzano disanje, brzina disanja je veća ili jednaka 22 udisaja u minuti.

Kako se dijagnostikuje ovo stanje?

Moguće je da neka osoba ima sepsu ako ima:

Visok ili nizak broj belih krvnih zrnaca
Nizak broj trombocita
Acidozu (previše kiseline u krvi)
Hemokulturu koja je pozitivna na infekciju
Abnormalnu funkciju bubrega ili jetre.

Kako se leči sepsa?

Najvažnija briga kod sepse je brza dijagnoza i pravovremeni tretman. Pacijenti kojima je dijagnostikovana teška sepsa obično se smeštaju u intenzivnu negu bolnice na poseban tretman. Lekar će prvo pokušati da identifikuje izvor i vrstu infekcije, dobije testove krvi i urina i rendgenske snimke ili CT skeniranje i pacijentu prepiše antibiotike za lečenje infekcije.

Intravenozno se daju tečnosti kako bi se sprečio prenizak pad krvnog pritiska. U nekim slučajevima, pacijentu će možda biti potrebni vazopresorni lekovi (koji zatežu krvne sudove) kako bi se postigao adekvatan krvni pritisak. I konačno, ako dođe do otkazivanja organa, pacijent će dobiti odgovarajuću pomoćnu terapiju (na primer, dijalizu za otkazivanje bubrega, mehaničku ventilaciju za respiratornu insuficijenciju…).