Sepsa je životno ugrožavajuće stanje koje češće nastaje u kućnim uslovima, kaže prof. dr Dejan Marković

Sepsa predstavlja živtotno ugržavajuće i jedno od najtežih stanja u savremenoj medicini. O uzrocima, dijagnostičkim izazovima, prepoznavanju simptoma, lečenju i prevenciji, za eKlinika portal govori prof. dr Dejan Marković, specijalista anesteziologije, reanimatologije i intenzivne medicine, supspecijalista kardiovaskularne i torakalne anestezije iz Centra za anesteziologiju i reanimatologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS).

Šta je sepsa? 

O kakvom procesu je reč u našem telu kada se razvije sepsa i zašto je to još uvek stanje od koga strahujemo, a za to i te kako ima razloga?

Preporučujemo

- Sepsa je životno ugrožavajuće stanje koje nastaje usled neadekvatnog odgovora našeg imunog sistema na prisustvo infekcije. Najčešće je izazivaju bakterije ali je mogu uzrokovati i gljivice, virusi i drugi mikroorganizmi. Važno je naglasiti da se sepsa ne dešava samo u bolnicama. Naime, preko 50, pa i do 80 odsto slučajeva sepse razvija se van bolnice, u kućnim uslovima. Vanbolnički izvori mogu da budu upala pluća, meningitis, infekcije kože i mekih tkiva (poput celulitisa), urinarni trakt, ali i stomačne infekcije kao što je upala slepog creva sa perforacijom ili upale žučne kese. Sa druge strane, u bolničkim uslovima najčešći izvori su intrahospitalne pneumonije, infekcije urinarnog trakta, infekcije hirurških rana, katetera u krvnim sudovima i gastrointestinalne infekcije uzrokovane bakterijom Clostridioides difficile - objašnjava sagovornik našeg portala.

Ko je izložen najvećem riziku

Kada krene infekcija, naš organizam ulazi u borbu koja u nekim trenucima prelazi granice lokalnog i pretvara se u opšti sistemski poremećaj. Kako izgleda taj proces unutar našeg tela, koje grupe pacijenata su u najvećem riziku i koje alarme nam telo šalje?

- U normalnim okolnostima, naš imuni sistem pokušava da lokalizuje infekciju bez obzira na mesto njenog nastanka. Međutim, kod sepse on reaguje neadekvatno na jedan od dva načina: ili isuviše burno, pa umesto da lokalizuje infekciju počinje da napada i oštećuje sopstvene organe, ili je oslabljen pa ne može da zaustavi razmnožavanje bakterija i njihovih toksina. Riziku su izložene sve uzrastne kategorije - od novorođenčadi i dece mlađe od pet godina, do gerijatrijske populacije starije od 65 i 70 godina. Posebno su ugrožene imunokompromitovane osobe i hronični bolesnici. Onkološki pacijenti imaju čak 10 puta veći rizik od nastanka sepse i 43 odsto veću smrtnost. Takođe, pod povećanim rizikom su osobe sa dijabetesom sa loše regulisanim šećerom, pacijenti koji su iz nekog razloga ostali bez slezine i osobe sa HIV infekcijom - naglašava prof. dr Marković.

Na koje rane simptome moramo da obratimo pažnju?

Prema rečima specijaliste anesteziologije sa reanimatologijom, rani simptomi na koje se mora obratiti pažnja u kućnim uslovima obuhvataju:

• promene u ponašanju i konfuziju (dezorijentisanost)
• ekstremni osećaj hladnoće i drhtavicu koja ne prolazi
• prestanak mokrenja (ukoliko osoba ne mokri od ujutru do uveče ili 24 sata)
• osećaj kratkog daha i otežano disanje
• ubrzan rad srca (tahikardiju)
• promene u boji kože (bledilo, tamno crvene mrlje...)

Ukoliko se jave ovi simptomi neophodno je hitno se javiti u najbližu zdravstvenu ustanovu - upozorava sagovornik eKlinika portala.

Zašto nije lako prepoznati i lečiti sepsu?

U kliničkoj praksi, posebno u jedinicama intenzivnog lečenja, prof. se Dejan Marković sa svojim timovima susreće se sa najtežim pacijentima kod kojih su pravovremena dijagnostika i adekvatna terapija ozbiljna trka sa vremenom.

Zbog čega je prepoznavanje sepse toliko kompleksno, šta je to septički šok i sa kakvim se posledicama bolesnici bore i nakon što prežive?

- Dijagnostika sepse je izuzetno izazovna i teška jer ne postoji jedan apsolutno siguran biomarker. Povišeni leukociti ili povišen CRP ne znače automatski sepsu. Na primer, nakon velikih hirurških operacija povišeni leukociti i CRP predstavljaju normalan odgovor organizma na traumu. Tek ako ti parametri posle trećeg dana ne krenu da opadaju, pali se alarm za infekciju. Standardni mikrobiološki nalazi stiže do nas tek nakon 48 sati, a najbolje rezultate u preživljavanju imamo ako sa terapijom krenemo unutar prva tri do šest sati od nastanka infekcije. Zato moramo na osnovu kliničke slike i iskustva odmah uključiti empirijsku terapiju sa više antibiotika kako bismo pokrili najverovatnije uzročnike, pa tek po pristizanju nalaza preći na ciljanu terapiju - detaljno pojašnjava prof. dr Dejan Marković.

Lečenje, oporavak i prevencija: Šta je post sepsa sindrom?

Čak i kada pacijent preživi sepsu i napusti bolnicu, to nije kraj lečenja, kaže doktor i dodaje da pacijenti često mesecima, pa i duže od godinu dana, pate od takozvanog 'post-sepsa sindroma'.

- To podrazumeva mišićnu slabost, opadanje kose, promene na noktima, hroničan umor, anksioznost, poremećaje spavanja, pad koncentracije i pamćenja (takozvanu moždanu maglu). Tih pacijentima je neophodna psihološka i medicinska podrška. Kada govorimo o prevenciji, iako se do skoro nije pričalo o tome, ključne mere za opštu populaciju su pre svega obavezna vakcinacija, redovna higijena ruku i održavanje higijene životnog prostora. Što se tiče pripreme za elektivne operacije, pacijenti moraju doći potpuno spremni, bez žarišta infekcija (sređeni zubi, izlečene urološke infekcije, regulisan šećer u krvi). Apelujem na pušače da ostave cigarete najmanje četiri nedelje pre neke velike operacije. Ostavljanje cigareta dan ili dva pre operacije nije dobro jer pokreće hipersekreciju pušačkog sekreta u disajnim putevima, što povećava rizik od plućnih infekcija i sepse. I vrlo važno: ako simptomi infekcije ne prolaze nakon dva do tri dana, obavezno potražite medicinsku pomoć. Dakle, prevencija je nešto u čemu možemo uraditi najviše kako do ovog teškog stanja uopšte ne bi ni došlo - jasan je prof. dr Marković.

Zašto je sepsa i dalje veliki javno-zdravstveni problem? 

Uprkos svim dostignućima savremene medicine, sepsa ostaje jedan od najvećih javno- zdravstvenih problema. Kakve nam brojke i statistički podaci govore o njenom globalnom uticaju na zdravstvene sisteme i svetsku populaciju?

- Sepsa je i dalje izuzetno potcenjena u odnosu na druge bolesti. Podaci pokazuju da na svakih 2,8 sekundi u svetu jedna osoba umre od sepse. Godišnje u svetu oboli između 47 i 50 miliona ljudi, a oko 11 miliona premine. Sepsa je uzročnik broj jedan bolničke smrtnosti hospitalizovanih pacijenata, uzročnik broj jedan ponovnog vraćanja u bolnicu nakon otpusta i uzročnik broj jedan po visini troškova lečenja. Samo u SAD se na lečenje sepse godišnje potroši preko 60 milijardi dolara - prenosi naš sagovornik.

Zbog toga je, kaže prof. de Marković, organizacija Global Sepsis Alliance (GSA) usvojila globalnu agendu sa ciljevima do 2030. godine:

• smanjenje incidence sepse na svetskom nivou za 25 odsto (što je oko 50 miliona slučajeva manje)
• smanjenje smrtnosti za najmanje 20 odsto (sa 11 na oko 8 miliona žrtava)
• smanjenje ukupne cene lečenja po pacijentu za 20 odsto.

Ipak, prema njegovim rečima, analize pokazuju da se ti ciljevi za sada ne ostvaruju željenom dinamikom i da se mora raditi još mnogo više. 

U susret Svetskom danu sepse: Prevencija i stručni skup 11. septembra

Obeležavanje Svetskog dana sepse (11. septembra) prilika je da se skrene pažnja javnosti i struke na značaj prevencije. Koje ključne mere prevencije možemo da primenimo i kako će naše Udruženje anesteziologa i intenzivista Srbije obeležiti ovaj datum?

- Udruženje anesteziologa i intenzivista Srbije od 2018. godine redovno obeležava ovaj datum. Ove godine stručni tematski sastanak održaće se u petak, 11. septembra jer je 13. septembar nedelja. Očekujemo između 100 i 150 učesnika: anesteziologa, mikrobiologa, intenzivista, infektologa, epidemiologa, lekara opšte prakse, studenata i medicinskih sestara, koji će podeliti međusobna znanja i time dati posebnu ulogu prevenciji sepse, uz razmenu iskustava u procesu koji do skoro nismo razumeli u potpunosti  - najavio je za eKlinika portal prof. dr Dejan Marković.

(eKlinika.rs)