Tahikardija je ubrzani rad srca pri kome je broj otkucaja više od 100 u minutu. Najčešći razlog javljanja tahikardije su problem sa štitnom žlezdom, anemija, stres, upala srčane maramice, neke infekcije, temperatura ili lekovi.
Tahikardija može da nastane u komorama ili pretkomorama
Po mestu nastanka, ubrzani rad srca delimo na:
- supraventrikularne tahikardije (nastaju u pretkomorama)
- ventrikularne tahikardije (nastaju na nivou komora).
Koji tipovi tahikardija postoje
Takođe, postoji više vrsta i na osnovu ove podele. Atrijalna fibrilacija nastaje u pretkomorama, a prati je veliki broj otkucaja sa nepravilnim srčanim ritmom. Često se javlja kod osoba koje boluju od dijabetesa, srčane slabosti i agnine pektoris. Atrijalni flater se takođe javlja u pretkomorama sa izuzetno visokim brojem otkucaja, čak od 250 do 300. Sinusna tahikardija javlja se pri otkucajima srca većim od 100 u minutu. Kod ovog tipa tahikardije ritam je pravilan, ali je veći broj otkucaja. Volf /Parkison /Vajt sindrom (WPW) je preterana aktivnost srčanih komora.
Zašto je opasna ventrikularna tahikardija
Ventrikularne tahikardije nastaju u komorama tako što ne mogu da ispumpaju dovoljno krvi kako bi došla do svih organa. Kratkotrajne su, ali i veoma opasne. Ako se produže, mogu da dovedu do potencijalno smrtnog ishoda i stanja koje se zove ventikularna fibrilacija. Važno je znati da su pored ubrznog rada srca propratni simptomi još i:
- bol u grudima
- malaksalost
- plitak dah
- gubitak svesti (ponekad).
Javlja se često u porodicama u kojima postoji istorija iznenadnih, naprasnih smrti.
Šta je paroksizmalna supraventrikularna tahikardija i koji tipovi postoje
Kao paroksizmalna supraventrikularna tahikardija definiše se ubrzani srčani rad frekvence od 150 do 220 u minutu. Počinje od pretkomora, a opisuje je regularan ritam uz ubrzanje srčanog rada. Kreće i završava se naglo, a javlja se u dva oblika, kao nodalna i kao supraventrikularna tahikardija preko akcesornih puteva.
Nodalna tahikardija
Najčešće nastaje zbog postojanja dva funkcionalna puta u samom atrioventikularnom (AV) čvoru i dolazi do kretanja impulsa, ali kružno. Ovakvo kretanje može da nastane i u sinatrijalnom (SA) čvoru, kao i pretkomorama. Taj tip tahikardije se češće javlja kod žena, ako je srce već „načeto“, ali i kod potpuno zdravog. Razlozi mogu da budu stres ili prekomerna fizička aktivnost. Simptomi su iznenadno lupanje srca koje može da traje od nekoliko minuta do više sati, pa čak i dana, a moguća je i pojava nesvestice. Ponekad se javlja i nesvestica. Ako već bolujete od neke kardiovaskularne bolesti, mogu da se jave jaki bolovi u grudima, kao i srčana slabost, gušenje i voda u plućima.
Kako se leči nodalna tahikardija
Ponekad, ovakav napad može da se zaustavi stimulacijom parasimpatičkog nerva, takozvanim „Valsalva manevrom“. Izvodi se tako što se napnu stomačni mišići u trajanju od 3-4 sekunde. Postoji još jedan način: prstima se zatvore nozdrve, a zatim duva vazduh prema nosu, slično kao da hoćemo da ga izduvamo kada se zapuši. Ovaj tip aritmije nije potencijalno ugrožavajući ako imamo zdravo srce. Međutim, ako traje dugo, neophodno je dati antiaritmike, kao i uslučaju prevencije ponovljenih napada.
Supraventrikularna tahikardija
Ako nemamo nikakve kardiovaskularne bolesti, jedini ispravan put kojim se impulsi prenose je iz SA čvora u AV čvor, i preko takozvanog Hisovog snopa u srčane komore. U AV čvoru se impulsi onda usporavaju, a upravo to omogućava kontrakciju pretkomora pre kontrakcije komora. Tako se reguliše normalno prebacivanje krvi iz pretkomora u komore. Tahikardija započinje atrijskom ekstrasistolom (SVES), impuls prolazi preko Hissovog snopa u komore, a onda se akcesornim putem vraća u pretkomore. Može da se dogodi i obrnutim redom, najpre preko akcesornog puta, a zatim da se vrati preko Hisovog snopa.
Lečenje supraventrikularne tahikardije
Iako najveći broj osoba koji ima Volf /Parkison /Vajt (WPW) sindrom nema nikakve simptome, ovaj tip aritmije može da bude potencijalno letalan. Kao terapija, koriste se antiaritmici ako se radi o akutnom napadu, i za prevenciju ponovljenih. Ako pacijent ne reaguje na ovu terapiju, pristupa se električnoj konverziji ritma. Ako se napadi i dalje ponavljaju, koristi se metoda oznata kao radiofrekventna ablacija. Radi se tako što se katetera uđe u srce i plasira lokalno određena količina radiofrekventne energije kako bi se stabilizovao normalni električni put.
Čitam i saznajem dosta jer imam nekih problema. Možete li pojasniti šta je ritam junkcije.