Studija švedskih naučnika objavljena u The Lancet časopisu predstavlja najopsežnije istraživanje koje je pokazalo da je infekcija covid 19 potpuno nezavisni faktor rizika za nastanak akutnog infarkta miokarda i ishemijskog moždanog udara. Istraživači su zaključili i da bi akutne kardiovaskularne komplikacije mogle da predstavljaju bitnu kliničku manifestaciju zaražavanja korona virusom, a da će istraživanje dugoročnih efekata sigurno biti veliki izazov u budućnosti za medicinu.
Metode procene povezanosti covid 19, infarkta i moždanog udara
Korišćene su dve metode za procenu povezanosti covid 19 sa rizikom od pojave akutnog infarkta miokarda i moždanog udara. Prva je bila metoda samokontrolisane serije slučajeva, koja je korišćena za upoređivanje odnosa stope incidencije za prvi akutni infarkt miokarda i moždani udar pre i nakon što je za pacijente utvrđeno da imaju covid 19. Druga je podrazumevala praćenje podudarne studije koja je utvrdila izglede za akutni MI ili moždani udar u prvih 14 dana nakon početka infekcije, u poređenju sa kontrolnom grupom pacijenata kojima nije dijagnostikovana infekcija korona virusom.
Nulti dan – datum izlaganja infekciji
Budući da za mnoge tačan datum infekcije nije bio poznat, istraživači su identifikovali najbliži mogući datum i označili ga kao dan 0 (nulti dan – mogući datum izlaganja infekciji). Ovaj datum je bio i najveći „kamen spoticanja“, odnosno podatak koji je mogao da izazove nedoumice. „Nulti dan“ je bio uzrok diskusije između kliničara i statističara. Pojedini kliničari tvrdili su da ga treba uključiti kao relevantan faktor zbog verovanja da predstavlja deo kliničke prezentacije bolesti. Drugi su, međutim, tvrdili da bi ga trebalo eliminisati, jer označava pristrasnost u smeru pružanja medicinske pomoći koja ubrzava testiranje na infekciju SARS-CoV-2, i da zbog toga efekti istraživanja mogu da budu potencijalno „naklonjeni“ pojačavanju rizika.
Covid 19 nezavisan faktor rizika za akutni infarkt miokarda
Bez obzira na razilaženje mišljenja o „nultom danu“svi izveštaji su pokazali da je došlo do velikog rasta, velikog broja potvrđenih slučajeva akutnog infarkta miokarda i ishemijskog moždanog udara, u svim periodima, od prve do četvrte nedelje infekcije. Čak i kada je „nulti dan“ isključen iz perioda rizika, mogućnost pojave akutnog moždanog udara i infarkta miokarda je bila povišena.
Prema mišljenju autora studije, zapažanje da rizik od akutnog MI i moždanog udara ostaje povišen i kada se isključi „nulti dan“, upravo pokazuje da je covid 19 potpuno nezavisan faktor rizika za akutni MI i ishemijski moždani udar.
Starije osobe sa komorbiditetima najrizičnije
Uz uključivanje različitih komorbiditeta, šanse za akutni infarkt miokarda i ishemijski moždani udar povećale su se u nekim delovima studije za približno 40 odsto. Stoga, kažu autori, nalazi potvrđuju važnost vakcinacije protiv covid 19, posebno za starije osobe sa komorbidnim stanjima, „kako bi se izbegli potencijalni akutni kardiovaskularni problemi“, uz podsećanje da akutni IM i moždani udar „mogu da budu i vanplućne manifestacije covid 19“. Autori studija podsećaju da je prolazno povećanje rizika od infarkta miokarda i moždanog udara povezano sa gripom, upalom pluća, akutnim bronhitisom i drugim infekcijama grudnog koša, da je to poznato i potvrđeno istraživanjima decenijama unazad, pa je, po njihovim rečima, logično postojanje rizika od trombo – okluzivnih bolesti u slučaju infekcije covid 19.
Sa ovim problemima ćemo se tek suočiti, hronični bolesnici prioritet za vakcinaciju
– Ovo je svakako značajan podatak za mene i moje kolege u smislu da u narednom periodu sigurno možemo da očekujemo porast broja slučajeva kardiovaskularnih bolesti, upravo kao posledicu preležane covid infekcije, prvenstveno šloga i infarkta miokarda. Mislim da su to problemi sa kojima ćemo se mi, internisti, dugo nositi u budućnosti, kao sa dugoročnim posledicama. Takođe, ove informacije pružaju značajan podstrek da nastavim da činim ono što sam i do sada, a to je da pacijentima koji dođu i kažu da im je „rečeno“ da ne smeju da se vakcinišu, jer, recimo, imaju dijabetes, srčano oboljenje ili neko drugo hronično stanje, kažem da bi oni, baš iz tih razloga, trebalo da budu pacijenti prvog prioriteta za vakcinaciju, i da se obavezno vakcinišu – naglasio je za eKlinika portal internista kardiolog dr Dejan Hristov.
Na kojim faktorima se zasniva studija
Prethodne studije, koje su nedvosmisleno sugerisale da je covid 19 „verovatni“ faktor rizika za akutne kardiovaskularne komplikacije, uključivale su relativno mali broj hospitalizovanih pacijenata. U ovoj, najvećoj studiji do sada, švedski istraživači su povezali podatke iz nacionalnih registara za ambulantne i stacionarne medicinske objekte, i uzrok smrti za 86.742 pacijenta srednje starosti od 48 godina, od kojih je bilo 43 odsto muškaraca obolelih od covid 19. Period istraživanja obuhvatio je razdoblje između 1. februara i 14. septembra 2020. godine, a ukupno je bilo 348.481 podudarnih kontrolnih pacijenata.
