– Moždani udar najčešće daje dramatičnu kliničku sliku: pacijentu se oduzimaju delovi tela, dolazi do potpune konfuzije i nesvestice. Ali nije uvek tako. Ponekad pacijent samo otežano ili usporeno govori, ne može da nađe odgovarajuću reč, ne može da se seti nečega nekoliko minuta… Dešava se da pacijent kaže da mu je vid oslabio, a zapravo je došlo do ispada u polovini vidnog polja kao posledice moždanog udara. Na ove blage, netipične simptome pacijenti i njihova okolina često ne obraćaju pažnju – objašnjava za e-kliniku prof. dr Nadežda Čoviković Šternić, neurolog, dugogodišnja načelnica Odeljenja za cerebrovaskularne bolesti i glavobolju Klinike za neurologiju KCS, sa kojom smo razgovarali povodom Svetskog dana borbe protiv moždanog udara, koji se obeležava svakog 29. oktobra.
Terapija u prva četiri i po sata može da spreči sve posledice
Iako su opisani moždani udari blagi, prof. Šternić ističe da oni za kratko vreme mogu da se iskomplikuju.
– Šlog je bolest koja se ponavlja, a najveći rizik od povratnog moždanog udara je u toku prvih nekoliko sati ili dana od prvog simptoma – kaže neurolog.
Zato je od presudnog značaja da, kada neko prepozna prvi simptom blagog šloga, odmah pozove Hitnu pomoć.
U međuvremenu, do dolaska ekipe Hitne pomoći, pacijenta treba smestiti u udoban ležeći položaj.
– Vreme je glavni faktor u lečenju moždanog udara. Ako se reaguje u prva četiri i po sata od pojave prvog simptoma, pacijent može potpuno da se oporavi i da nema nikakvih posledica. Samo u tom intervalu se može primeniti specifična trombolitička terapija, nakon koje se pacijent potpuno ili skoro potpuno oporavlja. Nažalost, još uvek mali broj pacijenata stiže na vreme u bolnicu – ističe prof. dr Čoviković Šternić.
Pacijenti koji ne stignu na vreme, pa ne mogu da prime trombolitičku terapiju, leče se drugim lekovima, zavisno od uzroka moždanog udara.
Promene vremena povećavaju rizik od šloga
Rizici za razvoj moždanog udara, kaže prof. dr Čoviković Štrenić, jesu povišen krvni pritisak, neki oblici srčane aritmije, dijabetes, povišen nivo masnoće u krvi, nedovoljna fizička aktivnost, nasledni faktor.
Zaimljivo je da nagle temperaturne oscilacije povećavaju rizik od moždanog udara tako što izazivaju iznenadne skokove ili padove krvnog pritiska – navodi naša sagovornica.
Nezdrav način života poćevaća faktor rizika za moždani udar kod mladih Foto: Shutterstock
Sve češće stradaju mladi
Doskora je vladalo mišljenje da je ishemijski moždani udar bolest starije populacije.
– Poslednjih decenija, međutim, srećemo sve više ljudi mlađih od 40, pa čak i od 30 godina, koji su pogođeni moždanim ishemijskim udarom. Uzroci mogu da budu metabolički, imunološki, genetske „greške“ u koagulacionom sistemu. Međutim, nezdrav način života, brza hrana, manjak kretanja, mnogo šećera u ishrani – čine da ateroskleroza (suženje krvnih sudova) bude sve češći uzrok moždanog udara. Ovo je glavni faktor koji povećava rizik za moždani udar kod mladih – objašnjava prof. dr Čoviković Šternić.
Ljep pozdrav.
6 januara ove godine su mi ljekari utvrdili manji mozdani udar ali su mi rekli da sam imao i ranije isto mozdani koji nisam osjetio, ovaj sam osjetio jer su mi bili prsti leve ruke utrnuli a i donja usna, sada jos osecam jedan prsti usnu da su utnuli. Zanima me da li smijem primiti vakcinu Fajzer ? Hvala puno unaprijed