Infekcija covid 19 već 5 godina je prisutna u svetu. Pre pet godina, grupa ljudi u kineskom gradu Wuhanu razbolela se od virusa koji nikada ranije nije viđen u svetu. Virus nije imao ime, kao ni bolest koju je izazivao. To je dovelo do pokretanja pandemije koja je razotkrila duboke nejednakosti u globalnom zdravstvenom sistemu i preoblikovala javno mnjenje o tome kako kontrolisati smrtonosne viruse u nastajanju.
Covid 19 pojavio se pre 5 godina, a virus se i dalje razvija
Virus, danas poznat kao SARS-CoV-2, i dalje sa nama, iako je čovečanstvo izgradilo imunitet kroz vakcinacije i preležane infekcije. Manje je smrtonosan nego što je bio u početnim danima pandemije i više nije na vrhu liste vodećih uzroka smrti. Ali, virus se i dalje razvija, što znači da naučnici moraju pažljivo da ga prate.
5 činjenica o infekciji koje do sada znamo ili nemamo odgovor
Odakle je došao virus SARS-CoV-2?
To je podatak koji svet ni danas ne zna. Naučnici smatraju da je najverovatniji scenario da je virus cirkulisao među slepim miševima, kao i mnogi korona virusi. Misle da je tada virus zarazio druge vrste – rakunske pse, mačke civetke ili bambus pacove, što je zauzvrat zarazilo ljude koji su se trgovali tim životinjama ili ih klali na pijaci u Wuhanu, gde su se prvi slučajevi infekcije ljudi pojavili krajem novembra 2019.
Naučnici podsećaju da je to poznat put za prenos bolesti i verovatno je pokrenuo prvu epidemiju sličnog virusa, poznatog kao SARS. Ali, ova teorija nije dokazana za virus koji izaziva covid 19. Wuhan je sedište nekoliko istraživačkih laboratorija koje se bave prikupljanjem i proučavanjem korona virusa, što je podstaklo debatu o tome da li je virus možda „procurio“ iz jedne od njih. Zbog toga stručnjaci ističu da je poreklo SARS-CoV-2 virusa teška naučna zagonetka koju treba rešiti u najboljim okolnostima. Taj napor je postao još izazovniji političkim „snajperisanjem“ po pitanju porekla virusa i, kako međunarodni istraživači kažu, potezima Kine da uskrati dokaze koji bi mogli da pomognu. Takođe, navode da pravo poreklo virusa možda neće biti poznato još mnogo godina – ako se uopšte ikada otkrije.
Koliko je ljudi umrlo od covid 19?
Smatra se da je od covid 19 umrlo više od 20 miliona. Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da su zemlje članice prijavile više od 7 miliona smrtnih slučajeva od covid 19, ali se procenjuje da je pravi broj preminulih najmanje tri puta veći.
Korona virus nastavlja da najviše pogađa starije odrasle osobe. Prošle zime u Sjedinjenim Američkim Državama, ljudi stariji od 75 godina činili su oko polovinu hospitalizacija i smrtnih slučajeva u bolnici zbog covid 19, saopštio je CDC. Direktor SZO Tedros Adhanom Ghebreyesus naglašava da „ne možemo da pričamo o covid 19 u prošlosti, jer je još uvek sa nama“.
Koje vakcine su bile dostupne?
Naučnici i proizvođači vakcina oborili su rekorde brzine razvijajući vakcine za covid 19 koje su spasile desetine miliona života širom sveta i bile su ključni korak za vraćanje života u normalu. Manje od godinu dana nakon što je u Kini identifikovan virus, zdravstvene vlasti u SAD i Velikoj Britaniji odobrile su vakcine proizvođača Pfizer i Moderna. Godine ranijih istraživanja — uključujući otkrića dobitnika Nobelove nagrade, koja su bila ključna za funkcionisanje nove tehnologije — dala su prednost takozvanim mRNA vakcinama.
Postoji i tradicionalnija vakcina koju proizvodi Novavax, a neke zemlje su isprobale i dodatne opcije (ruske, kineske vakcine). Uvođenje vakcina u siromašnije zemlje bilo je sporo, ali SZO procenjuje da je od 2021. godine dato više od 13 milijardi doza vakcina za covid 19.
Naučnici od samog početka primene navode da vakcine nisu savršene. One „rade dobar posao“ u sprečavanju teških bolesti, hospitalizacije i smrti, i pokazali su se veoma bezbednim, sa samo retkim ozbiljnim neželjenim efektima. Ali, zaštita od blaže infekcije počinje da slabi nakon nekoliko meseci. Kao i vakcine protiv gripa, vakcine protiv covid 19 moraju redovno da se unapređuju kako bi odgovarale virusu koji se stalno razvija – što doprinosi frustraciji javnosti zbog potrebe za ponovnim vakcinacijama. U toku su napori da se razviju vakcine sledeće generacije, kao što su nazalne, za koje se istraživači nadaju da bi mogle bolje da blokiraju infekciju.
Koja varijanta virusa sada dominira?
Genetske promene ili mutacije dešavaju se dok virusi prave svoje „kopije“. I pokazalo se da i SARS-CoV-2 virus nije ništa drugačiji. Naučnici su ove varijante nazvali po grčkim slovima: Alfa, Beta, Gama, Delta i Omikron. Delta, koja je postala dominantna u SAD u junu 2021, izazvala je mnogo zabrinutosti jer je bila dvostruko veća verovatnoća da će dovesti do hospitalizacije nego prva verzija virusa. Zatim je krajem novembra 2021. na scenu stupila nova varijanta – Omikron.
– Širio se veoma brzo, preuzevši dominaciju u roku od nekoliko nedelja. To je dovelo do velikog porasta slučajeva u poređenju sa svime što smo ranije videli – podseća dr Wesley Long, patolog u Houston Methodist.
Ali, prema navodima SZO, izaziva manje teške bolesti od Delta soja. Naučnici veruju da je to delimično zbog toga što se imunitet stvarao usled vakcinacije i infekcija.
– Od tada, nastavljamo da pratimo pojavu različitih podvarijanti Omikron soja kako akumuliraju više različitih mutacija. Trenutno izgleda da je sve „zaključano“ na ovoj „omikronskoj grani drveta.“ Trenutno dominantan Omikron soj korona virusa je XEC. Postojeći lekovi za covid 19 i najnoviji pojačivač vakcine trebalo bi da budu efikasni protiv njega, smatraju stručnjaci, budući da je „to zaista neka vrsta mešanja varijanti koje već kruže“.
Šta znamo o fenomenu produženi covid 19?
Milioni ljudi suočava sa problemom zvani dugi ili produženi covid 19. Ovo onesposobljavajuće, često nevidljivo nasleđe pandemije može da potraje nekoliko nedelja da se oporavi nakon covid 19 infekcije, ali – ima i ljudi koji razvijaju trajnije probleme. Simptomi koji traju najmanje tri meseca, ponekad i godinama, uključuju umor, kognitivne probleme poznate kao „moždana magla“, bol i kardiovaskularne probleme, između ostalog.
Doktori za sada ne znaju zašto samo neki ljudi imaju dugi covid 19 koji može da se desi čak i nakon blagog slučaja bolesti i u bilo kom uzrastu. Studije su pokazale da vakcinacija može da smanji rizik. Takođe nije jasno šta uzrokuje dugi covid 19, što otežava potragu za tretmanima. Jedan, ali važan trag na putu za dobijanje ovog odgovora je da istraživači sve više otkrivaju da ostaci korona virusa mogu da opstanu u telu nekih pacijenata dugo nakon početne infekcije, iako se to ne dešava u svim slučajevima.
