Peživeli smo sepsu, hoćemo li moći da samostalno hodamo, vozimo auto, kako izgleda oporavak?

Sepsa je životno ugrožavajuće, hitno medicinsko stanje koje bez brzog i dobrog lečenja može da dovede do septičkog šoka i smrtnog ishoda. Nastaje kao ekstremna reakcija imunog sistema na infekciju, zbog čega se javlja sistemska upala i dalje oštećenje i otkazivanje tkiva i organa. Pacijenti sa sepsom leče se u bolnici i na jedinicama intenzivne nege. Oporavak je moguć, ali nije ni brz niti lak. Neki pacijenti se suočavaju i sa mentalnim problemima i sindromom postintenzivne nege.

Od čega zavisi oporavak?

Sepsa je najčešće bakterijska infekcija, ali mogu da je izazovu i gljivice i virusi.

Oporavak zavisi od težine sepse, njenog trajanja i propratnih bolesti. Kod pacijenata koji su bili na respiratoru, prvi koraci biće ustajanje iz kreveta, sedenje na stolici i dovoljan stepen budnosti koji omogućava komunikaciju, kaže hirurg dr Majkl Ditilo iz Banner University Medicine.

- Ne preporučuje se da pacijenti dugo leže u krevetu. Činjenica da pacijent može da sedne na stolicu nekada je veliki korak u procesu oporavka - napominje dr Ditilo.

Šta može da poveća rizik od smrtnog ishoda?

Stručnjaci nastoje da sedacija, to jest upotreba sedativa radi smanjenja bola, straha i uznemirenosti, bude što blaža, jer se na taj način bolesnik brže skida sa respiratora i smanjuje se delirijum.

- Kada nema delirijuma, komunikacija je bolja i pacijent je spremniji na saradnju sa fizikalnim terapeutom - kaže dr Ditilo i dodaje da stanje delirijuma povećava rizik od smrtnog ishoda u sledećih 6 do 12 meseci.

Delirijum je iznenadni poremećaj svesti i mišljenja koji se javlja kod teških bolesnika. To je stanje nagle zbunjenosti koje se razvija u roku od nekoliko sati ili dana. Pacijent sa delirijumom ne zna gde se nalazi, dezorijentisan je, govor je nepovezan i usporen, javljaju se teškoće sa pažnjom i koncentracijom, kao i promene u ponašanju. Bolesnik može biti uznemiren ili pospan. Moguće su vizuelne i slušne halucinacije.

Većina pacijenata započinje fizikalnu terapiju još tokom boravka u bolnici. Dr Ditilo ponavlja da je u ranijim periodima bilo uobičajeno da pacijenti leže u krevetu, "ali sada znamo da hodanje, pa čak i samo stajanje, može da ubrza oporavak".

Koliko dugo pacijenti sa sepsom borave u bolnici?

Sve zavisi od drugih hroničnih bolesti i stanja organizma pre bolesti. Pojedini pacijenti ostaju u bolnici tri ili četiri dana, ali neki i tri ili četiri meseca. Sve u velikoj meri zavisi od fizičke slabosti, a ne toliko od starosti pacijenta.

- Godine pacijenta nisu toliko važne kao što smo nekada mislili. Fizička slabost utiče na sposobnost organizma da se izbori sa teškom bolešću - kaže dr Ditilo.

Nekoliko mogućnosti rehabilitacije

Mnoge osobe se posle preležane sepse vraćaju kući i nastavljaju ambulantnu rehabilitaciju. To su najčešće pacijenti koji nemaju hronične bolesti. Pacijenti koji nisu dovoljno spremni za ambulantnu rehabilitaciju upućuju se na stacionarnu rehabilitaciju, odnosno prelazak u rehabilitacionu bolnicu. Terapija u stacionaru traje četiri do šest sati dnevno i dobra je opcija za osobe koje su u boljem opštem stanju i mogu da podnesu takav nivo aktivnosti.

- Osmišljena je kao vrlo intenzivan, ali kratak boravak - navodi dr Ditilo.

Druga opcija je boravak u domu za negu, gde pacijenti imaju jedan do tri sata terapije dnevno. Boravak u domu za negu obično traje duže nego u stacionarnim rehabilitacionim centrima. U slučaju težih oblika bolesti, moguće je da će pacijent morati da provede duži period u domu za negu.

Oporavak u kućnim uslovima

Oporavak kod kuće zavisiće od količine snage i izdržljivosti koju je pacijent imao pre sepse, kao i od reakcije organizma na infekciju i lečenje. Gubitak mišićne mase može da utiče na oporavak. Moguće je da prođe više nedelja pre nego što uspemo da hodamo istim tempom kao pre bolesti ili da se popnemo uz stepenice bez zastajanja.

Bolesnici koji su preležali teži oblik sepse možda neće biti dovoljno snažni da bez pomoći druge osobe odu do toaleta, kaže dr Ditilo.

Može li se očekivati potpuni oporavak nakon sepse?

Ukoliko je pacijent pre sepse bio zdraviji, lakše i brže će se oporaviti. Ipak, pacijentima sa pridruženim bolestima biće potrebno više vremena.

Stručnjaci napominju da postoji specifična i dugoročna posledica koja pogađa do 50 odsto bolesnika koji su preživeli sepsu, a to je postsepsni sindrom. Starije osobe i pacijenti koji su dugo bili hospitalizovani imaju najveći rizik od postsepsnog sindroma, koji može da izazove dugotrajna fizička i kognitivna oštećenja.

Postsepsni sindrom obuhvata dugoročne fizičke, kognitivne i psihološke probleme. Simptomi kao što su hronični umor, slabost mišića, smetnje sna, anksioznost, depresija i otežana koncentracija nekada traju mesecima ili godinama posle sepse.

Suočavanje sa problemima mentalnog zdravlja

Sindrom postintenzivne nege odnosi se na telesna, kognitivna i mentalna oštećenja koja se javljaju tokom boravka na odeljenju intenzivne nege i nakon otpusta. Od organskih oštećenja najčešće se javlja polineuropatija. Kognitivne tegobe odnose se na otežano pamćenje, teškoće u izvršnim funkcijama, jeziku, pažnji i vizuelno-prostornim sposobnostima. Depresija, anksioznost i posttraumatski stresni poremećaj najčešća su mentalna oboljenja u sindromu postintenzivne nege, koji može da se javi posle preživljene sepse.

Lekari navode da lečenje na intenzivnoj nezi može da bude traumatično.

- Nalazite se u nepoznatom krevetu, možda ste vezani, ne jedete kada želite, možda imate cev u ustima i ne možete da govorite. Potrebno je prilagođavanje na fizičkom, mentalnom i psihološkom nivou - navodi dr Ditilo.

Socijalni radnik ili stručnjak za mentalno zdravlje mogu da pomognu pacijentu u oporavku. Moguće je da će posle sepse biti potreban štap ili hodalica. Možda više nećete moći da vozite.

- Sve ovo ima veliki uticaj na kvalitet života pacijenta i izrazito stresno deluje na nekoga ko je ranije živeo bez većih ograničenja - objašnjava dr Ditilo.

Značaj podrške porodice i prijatelja

Pacijenti koji imaju podršku porodice i prijatelja uglavnom se bolje oporavljaju od sepse. Porodica može da obezbedi psihološku, ali i terapeutsku pomoć.

- Članovi porodice mogu pomoći i tokom terapije. Na primer, mogu da nauče osnovne vežbe istezanja i pokrete ruku i nogu pacijenta - navodi dr Ditilo.

Porodica može pomoći i u vođenju dnevnika. Teško bolesni pacijenti često „izgube“ delove vremena, mogu nečega da se sećaju, ali ne znaju da li je to što se dogodilo bilo stvarno, kažu stručnjaci.

Rizik od ponovne infekcije

Važno je znati da osobe koje su preživele sepsu imaju veći rizik od ponovne infekcije. Ukoliko primetimo da se stanje pogoršava, ključno je da odmah potražimo medicinsku pomoć, javimo se u ambulantu ili hitnu službu i obavestimo zdravstvenog radnika da smo imali sepsu. Sepsa je hitno medicinsko stanje i može biti životno ugrožavajuća. Brzo prepoznavanje infekcije i pravovremeno lečenje u velikoj meri povećavaju šanse za potpuni oporavak, naglašavaju lekari.

(eKlinika)