Kada upala pluća može biti životno ugrožavajuća

Upalu pluća često doživljavamo kao „jaču prehladu“ koja se leči antibioticima i mirovanjem. Međutim, ova infekcija pluća može, kod pojedinih ljudi, da se razvije u ozbiljno i po život opasno stanje. Ponekad se sve promeni u samo nekoliko dana.

Upala pluća nastaje kada virusi, bakterije ili ređe gljivice zahvate jedno ili oba plućna krila. Sitni vazdušni mehurići (alveole) u kojima se kiseonik prenosi u krv postaju upaljeni i puni tečnosti ili gnoja. To može dovesti do neprijatnih simptoma poput kašlja sa ili bez sluzi, groznice i problema sa disanjem. Upala pluća može biti teška, a ponekad čak i fatalna.

Kada su alveole ispunjene tečnošću, disanje postaje napor, a organizam ostaje bez dovoljno kiseonika. Kod zdravih i mlađih osoba bolest često prolazi bez težih posledica. Ali kod onih čiji je imunitet oslabljen, posledice mogu biti dramatične.

Ko je posebno ugrožen?

Najveći rizik od teškog toka bolesti imaju:

• deca mlađa od dve godine
• stariji od 65 godina
• hronični bolesnici, posebno oni sa bolestima srca i pluća
• osobe sa dijabetesom
• pacijenti na hemoterapiji ili posle transplantacije
• ljudi sa oslabljenim imunitetom
• pušači

Kod starijih osoba simptomi ponekad nisu „školski“. Umesto visoke temperature, mogu se javiti zbunjenost, nagla slabost ili pad. Često porodica prva primeti da „nešto nije u redu“.

Kod hroničnih bolesnika upala pluća može da pogorša osnovnu bolest. Srce radi pod većim opterećenjem, disanje postaje teže, a oporavak sporiji.

Zašto dolazi do naglog pogoršanja?

Kod rizičnih grupa organizam nema dovoljno snage da se izbori sa infekcijom. Bakterije mogu dospeti u krv, može doći do sepse, a pluća ponekad više ne mogu da obezbede dovoljno kiseonika bez bolničke pomoći.

Statistika pokazuje da deo hospitalizovanih pacijenata ne preživi ovu bolest. Iza tih brojeva stoje stvarni ljudi i porodice koje su mislile da je u pitanju „samo prehlada“.

Upala pluća može postati smrtonosna zbog komplikacija koje izaziva

Najčešća komplikacija je pleuralni izliv, odnosno nakupljanje tečnosti između pluća i grudnog koša, što otežava disanje i izaziva bol. Infekcija se može proširiti na krvotok, izazvati sepsu i septički šok. Može doći i do stvaranja gnoja i oštećenja tkiva u plućima, do zapaljenja moždanih ovojnica i do respiratorne insuficijencije. U težim slučajevima, infekcija može izazvati otkazivanje unutrašnjih organa kao što su bubrezi, jetra ili srce. Sve ove komplikacije zahtevaju hitno bolničko lečenje, kiseoničku potporu, a često i respiratornu podršku.

Koji simptomi zahtevaju hitnu reakciju?

Ne smemo čekati da „prođe samo od sebe“ ako primetimo:

• visoku telesnu temperaturu praćenu drhtavicom
• otežano disanje ili kratak dah
• bol u grudima pri disanju
• kašalj sa gustim, zelenim ili krvavim ispljuvkom
• izraženu slabost
• zbunjenost, posebno kod starijih
• plavičastu boju usana ili noktiju

Ako se osoba bori za vazduh, deluje iscrpljeno ili ne reaguje uobičajeno, potrebna je hitna medicinska pomoć.

Da li su sve upale pluća iste?

Nisu. Virusna upala pluća često počinje postepeno, ali se može zakomplikovati bakterijskom infekcijom. Bakterijska forma ume da nastupi naglo, sa visokom temperaturom i jakim bolom u grudima. Gljivična je ređa, ali kod osoba sa ozbiljno oslabljenim imunitetom može biti veoma teška.

Poseban oprez potreban je kod bolničkih infekcija, jer su uzročnici često otporniji na antibiotike.

Šta možemo da uradimo da se zaštitimo?

Ne možemo uvek sprečiti infekciju, ali možemo smanjiti rizik od teškog ishoda.

Vakcine protiv pneumokoka i gripa dokazano smanjuju rizik od ozbiljne upale pluća. Redovno pranje ruku, izbegavanje kontakta sa obolelima i prestanak pušenja dodatno štite pluća. Ako imamo hroničnu bolest, važno je da je držimo pod kontrolom i da ne ignorišemo nove simptome, posebno posle prehlade ili gripa.

Najvažnije je da reagujemo na vreme

Upala pluća može početi neprimetno, ali kod osetljivih osoba brzo menja tok. Razlika između blaže infekcije i životne ugroženosti često je u brzini prepoznavanja simptoma i započinjanju terapije.

Zato ne umanjujmo simptome, ne čekajmo predugo i ne lečimo se sami. Kada je disanje ugroženo, svaki sat je važan.

(eKlinika.rs)