Kad se antibiotici „okrenu“ protiv nas: Dr Obradović objašnjava zašto se upala pluća i urinarne infekcije često komplikuju

- Neselektivna i nekontrolisana upotreba antibiotika može dovesti do toga da neke bolesti postanu teško izlečive, a u najtežem slučaju to bi značilo da buduće generacije ne bi imale čime da leče jake upale sinusa, bakterijsku upalu grla ili urinarne infekcije - upozoravaju lekari

Iz regiona stižu vesti da je povećan broj pacijenata sa pneumonijama, i to mlađih, kod kojih nijedan antibiotski protokol lečenja ne daje rezultate. Jedan od najozbiljnijih razloga za to je animikrobna rezistencija ili rezistentnost na antibiotike. I nije samo Balkan podložan neadekvatnoj upotrebi, koja smanjuje efekte njihovog dejstva: brojke kažu da će zbog infekcija otpornih na antibiotike do 2050. godine preminuti više od 39 miliona ljudi.

Rezistencija na antibiotike: Mračna predviđanja o budućnosti u smislu lečenja ako se svest ne promeni

Preporučujemo

Lekari u primarnoj zdravstvenoj zaštiti potvrđuju da se primećuje veća rezistentnost na antibiotike, ali da u isto vreme kod jednog dela pacijenata jača i svest o antimikrobnoj rezistenciji. Prema iskustvima iz ordinacija, pojedini pacijenti su veoma pažljivi kada je u pitanju upotreba antibiotika, dok s druge strane, ima i onih koji piju antibiotike dva puta u toku jednog meseca.

Stručnjaci objašnjavaju da nekontrolisana primena antibiotika vodi u rezistenciju. Antibiotik ne može da leči virusne infekcije, virusnu upalu grla, curenje nosa, kašalj, običnu prehladu. Neselektivna i nekontrolisana upotreba antibiotika može dovesti do toga da neke bolesti postanu teško izlečive, kažu stručnjaci. U najtežem slučaju to bi značilo da buduće generacije ne bi imale čime da leče jake upale sinusa, bakterijsku upalu grla ili urinarne infekcije.

Kakva je situacija u Srbiji: Pneumonije, upotreba antibiotika i rezistencija na antibiotike

U razgovoru za eKlinika portal, prim. dr Biserka Obradović, specijalista opšte medicine kaže da je kod nas pre mesec dana bilo više pacijenata sa upalom pluća, ali i naglašava da je situacija sada uobičajena: ima i dalje pneumonija, ali ne u porastu. Ona podseća:

- Antibiotik se može uzeti samo kada se uradi analiza krvne slike. Na osnovu rezultata krvne slike utvrđuje se da li je u pitanju bakterijska ili virusna infekcija i u skladu sa tim planira dalje lečenje. Virusna infekcija nikada se ne leči antibioticima. Dešava se, ipak, da se virusna infekcija iskomplikuje i preraste u bakterijsku. Problem je nekada što pacijenti piju antibiotik od prijatelja ili poznanika, a taj antibiotik ako je u pitanju virusna infekcija neće biti od pomoći. Antibiotik, takođe, ne može da bude preventiva, može samo da stvara rezistentne sojeve bakterija.

I urinarne infekcije su uporne ako postoji rezistencija na antibiotike

Doktorka ističe da je rezistencija na antibiotike veliki problem, posebno kod lečenja urinarnih infekcija, kada se javlja veliki broj rezistentnih sojeva.

- Bakterije imaju sposobnost da se modifikuju i prave druge sojeve koji će biti rezistentni na antibiotik koji smo koristili. Ne smemo da uzimamo napamet antibiotike. Moramo da se javimo lekaru. Jako sam zadovoljna kad pacijent kaže da je poslednjih 6 meseci pio dva puta antibiotik i pita da li može da ga ponovo koristi, ali ima s druge strane i osoba koje će da uzimaju antibiotik dva puta u toku jednog meseca. Dodatni problem je i to što je jedan broj pacijenata alergičan na antibiotike i kod njih je sužen izbor leka – kaže dr Obradović.

Upozoravajuće brojke: Godišnje umre oko milion ljudi zbog infekcija otpornih na antibiotike

Zbog infekcija otpornih na antibiotike od danas do 2050. godine preminuće više od 39 miliona ljudi, navodi nova studija Global Research on Antimicrobial Resistance (GRAM), objavljena u medicinskom časopisu The Lancet. GRAM studija je prva globalna analiza trendova antimikrobne rezistencije tokom vremena.

Istraživanje je pokazalo da je više od milion ljudi umrlo svake godine od posledica antimikrobne rezistencije, odnosno zbog infekcija otpornih na antibiotike između 1990. i 2021. godine. Studija takođe procenjuje da bi 1,91 miliona ljudi moglo potencijalno da umre od direktnih posledica antimikrobne rezistencije 2050. godine, što je povećanje od skoro 70 odsto godišnje u poređenju sa 2022. U istom periodu, broj smrtnih slučajeva u kojima AMR bakterije igraju ulogu povećaće se za skoro 75 procenata – sa 4,71 miliona na 8,22 miliona godišnje.

Između 1990. i 2021. godine, smrtnost kod dece mlađe od pet godina od antimikrobne rezistencije opala je za 50 odsto, dok je smrtnost među osobama starijim od 70 godina porasla za više od 80 procenata. Naučnici predviđaju da će se ovi trendovi nastaviti u narednim decenijama, pri čemu se predviđa da će se smrtni slučajevi kod dece mlađe od pet godina prepoloviti do 2050. godine na globalnom nivou, a smrtnost među ljudima starijim od 70 godina više nego udvostruči.

Prevencija infekcija, vakcinacija, sprečavanje nepravilne upotrebe antibiotika… neki su od načina da se smanji smrtnost zbog infekcija otpornih na antibiotike

Nalazi naglašavaju vitalnu potrebu za intervencijama koje uključuju prevenciju infekcija, vakcinaciju, minimiziranje neodgovarajuće upotrebe antibiotika i istraživanje novih kako bi se ublažio broj smrtnih slučajeva od antimikrobne rezistencije koji se predviđaju za 2050.

– Antimikrobni lekovi jedan su od kamena temeljaca moderne zdravstvene zaštite, a povećanje otpornosti na njih je glavni razlog za zabrinutost. Ovi nalazi naglašavaju da je antimikrobna rezistencija već decenijama značajna globalna zdravstvena pretnja i da ova pretnja raste. Shvatanje kako su se trendovi smrtnih slučajeva zbog infekcija otpornih na antibiotike vremenom promenili, kao i način na koji će se verovatno promeniti u budućnosti je od vitalnog značaja za donošenje odluka kako bi se spasili životi – istakao je autor studije dr Mohsen Naghavi, vođa istraživačkog tima na University of Washington.

Zbog antimikrobne rezistencije preminulo više ljudi nego od HIV ili malarije

Očekuje se da će se ovaj već široko prepoznat veliki globalni zdravstveni izazov pogoršati u narednim decenijama. Međutim, do sada, nijedna studija nije procenila istorijske trendove antimikrobne rezistencije i pružila detaljne prognoze budućih globalnih uticaja.

Prva GRAM studija, objavljena 2022. godine, po prvi put je otkrila prave razmere antimikrobne rezistencije. Utvrđeno je da su globalni smrtni slučajevi zbog infekcija otpornih na antibiotike u 2019. bili veći od onih od HIV/AIDS ili malarije, što je direktno dovelo do 1,2 miliona smrtnih slučajeva i imalo značajnu ulogu u dodatnih 4,95 miliona preminulih.

Procene za novu GRAM studiju napravljene su za 22 patogena, 84 kombinacije patogena i leka i 11 infektivnih sindroma (uključujući meningitis, infekcije krvotoka i druge infekcije) među ljudima svih uzrasta u 204 zemlje i teritorije. Predviđanja su zasnovana na 520 miliona pojedinačnih zapisa iz širokog spektra izvora, uključujući bolničke podatke, podatke o smrti i podatke o upotrebi antibiotika. Izvođene su procene smrtnih slučajeva direktno od antimikrobne rezistencije i onih u kojima je rezistencija imala značajnu ulogu. Na osnovu izračunatih istorijskih trendova, autori su procenili najverovatnije globalne i regionalne uticaje antimikrobne rezistencije na zdravlje od 2022. do 2050. godine.

Nepravilno korišćenje antibiotika doprinosi razvoju i širenju superbakterija

Evropski ogranak Svetske Zdravstvene Organizacije sproveo je studiju koja je pokazala da se antibiotici propisuju za stvari kao što su prehlada (u 24 odsto slučajeva), za simptome slične gripu (16 procenata), zbog grlobolje (21 odsto) i kašlja (18 proceneta). Istraživanje je sprovedeno u 14 zemalja, uglavnom u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji.

– Dok je otpornost na antimikrobne lekove prirodan fenomen, razvoj i širenje superbakterija se ubrzava zloupotrebom antimikrobnih sredstava, što čini infekcije težim za efikasno lečenje – navodi se u saopštenju Evropskog ogranka SZO.

U regionu Evrope više od 40 odsto antibiotika "napamet" korišćeno, bez znanja lekara. Inače, evropski region SZO sastoji se od 53 zemlje, uključujući i nekoliko u centralnoj Aziji.

– Sve zemlje u našem regionu imaju propise koji štite antibiotike od zloupotrebe. Primena ovih propisa rešila bi većinu zloupotreba ovih lekova – istakao je Robb Butler, direktor Odeljenja za zarazne bolesti SZO za Evropu.

SZO je upozorila da bi bez hitne intervencije, otpornost na antimikrobne lekove, što uključuje i antibiotike, mogla da dovede do 10 miliona smrtnih slučajeva godišnje do 2050. Kao "razlog za zabrinutost" navodi se netačan recept, dodajući da je u svih 14 zemalja trećina od otprilike 8.200 ispitanih ljudi uzimala antibiotike bez lekarskog recepta. Takođe, u nekim zemljama, više od 40 odsto antibiotika je korišćeno bez lekarskog saveta.

Ljudi nedovoljno informisani o antibioticima

Nasuprot tome, ekvivalentno istraživanje sprovedeno u Evropskoj uniji 2022. godine pokazalo je da je samo 8 odsto ispitanika uzimalo antibiotike bez recepta. SZO je takođe primetila da postoje ozbiljne praznine u znanju, informisanosti ljudi o antibioticima. To znači da bi mogli da uzimaju antibiotike iz pogrešnog razloga, a da toga nisu svesni.