Kako demencija dovodi do smrti: pitanje koje svi izbegavamo, a mnoge muči

Nakon dijagnoze demencije, gotovo svaka porodica se suočava sa istim, teškim pitanjem, koje često ostaje neizgovoreno: šta nas čeka dalje? Iako je sasvim prirodno da o tome ne želimo da razmišljamo, razumevanje toka bolesti može pomoći da se strah zameni znanjem, a neizvesnost makar delimičnim mirom.

Demencija danas pogađa skoro milion ljudi samo u Velikoj Britaniji, a slični trendovi postoje i širom sveta. Prema procenama stručnjaka i udruženja, u Srbiji trenutno više od 140.000 ljudi živi sa nekom vrstom demencije, uključujući Alchajmerovu bolest i druge oblik. Uprkos napretku medicine, bolesti koje dovode do demencije još su neizlečive. Tok bolesti je nepredvidiv i razlikuje se od osobe do osobe, ali jedno je zajedničko: demencija ne utiče samo na pamćenje i ponašanje, već postepeno zahvata ceo organizam.

Zato ne iznenađuje podatak da su Alchajmerova bolest i druge vrste demencije danas vodeći uzrok smrti u Velikoj Britaniji. Ipak, samo šest od deset odraslih osoba svesno je da demencija može direktno da dovede do smrtnog ishoda.

Zašto demencija nije „samo bolest pamćenja“

Demencija nije jedna bolest, već skup simptoma koji nastaju usled oštećenja mozga. A mozak ne upravlja samo mišljenjem i sećanjem, već i osnovnim životnim funkcijama, poput disanja, gutanja, cirkulacije i refleksa kašlja.

Kako bolest napreduje, oštećenja se šire i zahvataju delove mozga koji kontrolišu rad celog tela. Kada ti sistemi počnu da otkazuju, organizam postaje sve slabiji i ranjiviji, što na kraju može dovesti do smrti.

Postoji nekoliko najčešćih uzroka zbog kojih se to dešava.

Upala pluća: najčešći uzrok smrti kod osoba sa demencijom

U kasnijim fazama demencije često dolazi do oštećenja moždanog stabla, dela mozga koji kontroliše disanje i gutanje. Gutanje postaje otežano, pa hrana ili tečnost mogu da „odu pogrešnim putem“, odnosno da dospeju u disajne puteve.

Kada osoba više ne može efikasno da kašlje i izbaci sadržaj iz dušnika, raste rizik od infekcije pluća. Ovakva aspiraciona upala pluća jedan je od najčešćih uzroka smrti kod ljudi sa uznapredovalom demencijom.

Glad i dehidratacija

Kod osoba sa demencijom prestanak uzimanja hrane i tečnosti može imati više uzroka. Oštećenja mozga mogu smanjiti osećaj gladi i žeđi, problemi sa žvakanjem i gutanjem dodatno otežavaju ishranu, a gubitak pamćenja može dovesti do toga da osoba jednostavno zaboravi da jede ili pije.

Važno je znati da u poslednjim nedeljama i mesecima života organizmu prirodno treba manje hrane i tečnosti. Iako je retko da neko umre direktno od gladi ili dehidratacije, loša ishrana i gubitak telesne mase znatno povećavaju rizik od teških infekcija i drugih komplikacija.

Teške infekcije mokraćnih puteva i sepsa

Osobe sa demencijom imaju povećan rizik od infekcija mokraćnih puteva. Razlozi su brojni: inkontinencija, otežana lična higijena, zaboravljanje presvlačenja ili pranja, ali i dehidratacija.

Problem je i to što osobe sa uznapredovalom demencijom često ne mogu jasno da saopšte simptome, pa infekcija ostaje neprepoznata i nelečena. U težim slučajevima, infekcija može da preraste u sepsu, stanje koje može biti smrtonosno.

Zanemarivanje drugih hroničnih bolesti

Demencija otežava i lečenje drugih stanja, poput dijabetesa ili visokog krvnog pritiska. Vremenom, osobe mogu zaboraviti da uzimaju terapiju ili da idu na redovne kontrole, što povećava rizik od ozbiljnih komplikacija, poput moždanog udara, infarkta ili oštećenja bubrega i drugih organa.

Infekcije i slab imuni sistem

Starenjem imuni sistem prirodno slabi, ali demencija taj proces dodatno ubrzava. Organizam teže prepoznaje i suzbija viruse i bakterije, pa i naizgled „obične“ infekcije, poput gripa ili kovida 19, mogu imati teži tok i fatalan ishod.

Padovi i njihove posledice

Problemi sa ravnotežom, koordinacijom i prostornom orijentacijom česti su kod osoba sa demencijom. One imaju znatno veći rizik od padova, ozbiljnih povreda i hospitalizacija.

Prelomi, operacije i boravak u bolnici nose dodatne rizike. Osobe sa demencijom teže se oporavljaju, sklonije su komplikacijama, infekcijama i krvarenju, a smrtnost u prvim danima hospitalizacije veća je nego kod ljudi bez demencije.

Ipak, postoji razlog za nadu

Iako je tema teška, važno je završiti razgovor o demenciji sa dozom nade. Medicina je već pokazala da bolesti koje su nekada bile neizlečive danas mogu da se kontrolišu ili čak izleče.

U poslednjih godinu dana pojavili su se prvi lekovi koji deluju na osnovne uzroke Alchajmerove bolesti. Njihovi efekti su zasad skromni i nisu bez rizika, ali mogu usporiti napredovanje simptoma kod ranih stadijuma bolesti. To je važan signal da demencija nije nepobediva.

Iako još nemamo lek koji bi je izlečio, svaki korak napred znači više vremena, više dostojanstva i više kvalitetanog života za obolele i njihove porodice. Nauka ide dalje, a nada ostaje.

(eKlinika.rs)