Najopasnije gljivice koje izazivaju upalu pluća: Gde se nalaze i zašto su posebno rizične za slab imunitet

Gljivična pneumonija (gljivična upala pluća) je ozbiljna infekcija pluća koja nastaje udisanjem gljivičnih spora iz vazduha i najčešće pogađa osobe sa oslabljenim imunim sistemom. Rano prepoznavanje simptoma, kao što su kašalj, povišena telesna temperatura i bol u grudima, kao i pravovremeno započinjanje terapije antimikoticima, može da spreči razvoj potencijalno smrtonosnih komplikacija.

Gljivična upala pluća: Da li su simptomi isti kao i kod pneumonija drugog tipa?

Simptomi gljivične pneumonije često liče na simptome virusnih ili bakterijskih infekcija pluća, zbog čega se dijagnoza i lečenje neretko odlažu. Najčešće se javljaju groznica, drhtavica, kašalj sa gustim i obojenim ispljuvkom, otežano disanje, bol prilikom disanja ili kašljanja, mučnina, povraćanje i dijareja. Uzrast može da utiče na vrstu i težinu simptoma.

Kod starijih osoba oni mogu da budu blagi, ali stanje može da se komplikuje pojavom konfuzije, što zahteva hitnu medicinsku pomoć. Kod odojčadi i male dece mogu da se jave problemi sa hranjenjem, bleda koža, otežano disanje uz krkljanje ili stenjanje, mlitavost, smanjeno mokrenje i razdražljivost.

Ukoliko imate respiratorne tegobe i sumnjate na upalu pluća, izuzetno je važno da se obratite zdravstvenom radniku. Posebno treba potražiti pomoć ako imate uporno otežano disanje, dugotrajnu temperaturu praćenu obilnim sekretom ili izražen umor. Takođe, neophodno je javiti se lekaru ako sumnjate da ste bili izloženi gljivicama koje mogu da izazovu gljivičnu pneumoniju, naročito ako pripadate rizičnoj grupi zbog starosti ili oslabljenog imuniteta.

Ovakva pneumonija može da preraste u hitno medicinsko stanje. Neophodno je odmah pozvati hitnu pomoć ili otići u najbližu bolnicu ako se jave problemi sa disanjem u mirovanju, novi ili pogoršani bolovi u grudima ili poremećaji svesti i razmišljanja.

Kada i zašto se najčešće razvija gljivična upala pluća

Gljivična upala pluća najčešće se razvija nakon udisanja gljivičnih spora. Svaki oblik bolesti povezan je sa određenom vrstom gljivica koje su često karakteristične za određena geografska područja.

Na primer, gljivica Coccidioides prisutna je u zemljištu jugozapadnog dela SAD i delova Centralne i Južne Amerike, dok se Histoplasma razvija iz izmeta ptica i slepih miševa i najčešće se javlja u dolinama reka Ohajo i Misisipi. Cryptococcus neoformans prisutan je širom sveta u zemljištu i ptičjem izmetu, dok Blastomyces obitava u vlažnom zemljištu, trulom drvetu i lišću u pojedinim regionima SAD.

Pored ovih, postoje i oportunističke gljivične infekcije koje se mogu javiti u bilo kom zatvorenom ili otvorenom prostoru, uključujući bolnice. Najčešće među njima su Candida, Aspergillus i Pneumocystis jirovecii, od kojih poslednje dve mogu da izazovu pneumoniju. Ove infekcije su retke kod zdravih osoba, ali se uglavnom javljaju kod ljudi sa oslabljenim imunitetom, kao što su starije osobe, mala deca, osobe sa HIV/AIDS-om, pacijenti na hemioterapiji, oni koji koriste visoke doze kortikosteroida, osobe sa autoimunim bolestima, oboljenjima krvi, primaoci transplantacije koštane srži i pušači. Rizik dodatno povećavaju hronične bolesti srca i pluća, uključujući cističnu fibrozu, astmu, hroničnu opstruktivnu bolest pluća, emfizem, bronhiektazije i loše regulisan dijabetes.

Koji oblici ove pneumonije postoje

Postoji više oblika gljivične pneumonije, a simptomi mogu neznatno da se razlikuju u zavisnosti od uzročnika. Pneumocistična pneumonija, izazvana gljivicom Pneumocystis jirovecii, obično se manifestuje jakim suvim kašljem, temperaturom i bolom u grudima, a najčešće pogađa osobe sa ozbiljno oslabljenim imunitetom. Lečenje je dugotrajno i zahtevno, a i pored napretka u terapiji, i dalje predstavlja jedan od značajnih uzroka smrtnosti kod osoba sa HIV/AIDS-om.

Dolinska groznica, odnosno kokcidioidomikoza, javlja se nakon izlaganja zemljištu koje sadrži gljivicu Coccidioides. Simptomi, poput temperature, kašlja, glavobolje, osipa i bolova u mišićima i zglobovima, često podsećaju na druge bolesti, što otežava dijagnozu. Ipak, uz adekvatno lečenje, većina obolelih se u potpunosti oporavi.

Histoplazmoza nastaje usled infekcije gljivicom Histoplasma i obično se ispoljava umorom, temperaturom i kašljem. Iako se mnogi slučajevi spontano povlače, teži oblici mogu da dovedu do širenja infekcije na mozak i kičmenu moždinu, uz rizik po život.

Kriptokokna pneumonija nastaje kod osoba sa oslabljenim imunitetom nakon izlaganja gljivici Cryptococcus neoformans. Ako se ne leči, može da pređe u kriptokokni meningitis. Terapija traje najmanje šest meseci, a smrtnost je i dalje značajna, iako je znatno smanjena zahvaljujući savremenom lečenju.

Aspergiloza je izazvana gljivicom Aspergillus, koja je veoma rasprostranjena u životnoj sredini. Najčešće se javlja kod teško imunokompromitovanih osoba, često u bolničkim uslovima. U plućima mogu da se formiraju gljivične mase, takozvani aspergilomi, a u težim slučajevima infekcija može da se proširi na druge organe.

Postavljanje dijagnoze i lečenje

Dijagnostika gljivične pneumonije je izazovna jer bolest liči na druge respiratorne infekcije. Obuhvata klinički pregled, rendgenski snimak pluća, analize krvi, kulture krvi i ispljuvka, merenje zasićenosti kiseonikom, a u težim slučajevima i CT pluća, bronhoskopiju i analizu pleuralne tečnosti.

Lečenje se uglavnom zasniva na primeni antimikotika, pri čemu izbor leka, doza i trajanje terapije zavise od vrste gljivice i opšteg stanja pacijenta. U težim slučajevima može biti potrebna terapija kiseonikom, a lečenje ponekad traje i do godinu dana. U uznapredovalim oblicima bolesti, gljivične mase u plućima mogu da zahtevaju hirurško uklanjanje.

Ako se ne leči, gljivična pneumonija može da dovede do ozbiljnih komplikacija, uključujući apscese pluća, zapaljenje plućne maramice, nakupljanje tečnosti u plućima, respiratornu insuficijenciju i širenje infekcije na druge organe, poput mozga, bubrega, jetre i srca.

Prevencija je posebno važna kod osoba sa oslabljenim imunitetom. Zdrav način života, redovni zdravstveni pregledi, vakcinacija i izbegavanje mesta gde su gljivice prisutne, uz korišćenje zaštitne opreme kada je izlaganje neizbežno, mogu značajno da smanje rizik od razvoja gljivične pneumonije.

(eKlinika.rs)