Lek star više od 60 godina i dalje iznenađuje: Metformin dobija nove uloge u medicini

Metformin ima status jednog od najvažnijih lekova modernog doba. Decenijama je osnova terapije dijabetesa tipa 2, pomogao je milionima ljudi da regulišu šećer u krvi, a danas dobija „drugi život” u istraživanjima koja ispituju njegov uticaj na starenje, srce, plodnost, pa čak i mozak.

Od lekovite biljke do savremene terapije

Priča o metforminu ne počinje u laboratoriji, već u biljci poznatoj kao galega (Galega officinalis), koja se vekovima koristila u narodnoj medicini za simptome koje danas povezujemo sa dijabetesom – pojačanu žeđ i učestalo mokrenje.

U 20. veku naučnici su iz ove biljke izdvojili supstance koje snižavaju nivo šećera u krvi. Nakon godina istraživanja, metformin je razvijen kao bezbedan i efikasan lek i uveden u upotrebu krajem 1950-ih. Velike kliničke studije potvrdile su ono što su lekari već naslućivali, metformin ne samo da snižava nivo glukoze, već i smanjuje komplikacije povezane sa dijabetesom.

Kako metformin deluje u organizmu

Metformin pripada grupi lekova koji pomažu telu da efikasnije koristi insulin, hormon koji omogućava da glukoza iz krvi uđe u ćelije i pretvori se u energiju.

Njegovo dejstvo je višestruko:

• smanjuje proizvodnju glukoze u jetri
• pomaže mišićima da bolje koriste šećer iz krvi
• smanjuje apsorpciju glukoze iz hrane

Takođe aktivira enzim AMPK, koji se često opisuje kao „energetski senzor ćelije”, i dodatno reguliše metabolizam.

Za razliku od nekih drugih lekova za dijabetes, metformin obično ne dovodi do povećanja telesne mase i retko izaziva nagli pad šećera u krvi.

Može li metformin da pomogne i kod drugih stanja?

Zbog svog širokog delovanja, metformin je predmet brojnih istraživanja i van dijabetesa, iako rezultati nisu uvek jednoznačni.

Jedna od najčešćih „off-label” primena je sindrom policističnih jajnika (PCOS). Kod ovog stanja često postoji insulinska rezistencija, što može dovesti do hormonskog disbalansa i problema sa ovulacijom. Poboljšanjem osetljivosti na insulin, metformin može da pomogne u regulaciji menstrualnog ciklusa i smanjenju simptoma.

Uticaj na starenje i mozak – još bez jasnog odgovora

Metformin se sve češće istražuje i kao potencijalni „anti-age” lek. Iako prvi rezultati deluju obećavajuće, još nema dovoljno dokaza da zaista usporava starenje kod ljudi.

Slično je i sa njegovim mogućim zaštitnim efektom na mozak. Neka istraživanja ukazuju da bi mogao da štiti nervni sistem, ali su potrebne dugoročne studije kako bi se to potvrdilo.

Mogući neželjeni efekti

Metformin se generalno dobro podnosi, ali može da izazove određene neželjene efekte, naročito na početku terapije:

• mučninu
• stomačne tegobe
• dijareju
• promene ukusa
• smanjen apetit

Ove tegobe često postaju blaže kako vreme protiče, uzimanjem leka uz obrok ili prelaskom na preparate sa produženim oslobađanjem. Jedan od važnih, ali često zanemarenih efekata je nedostatak vitamina B12, jer metformin može da smanji njegovu apsorpciju. Dugoročno, to može dovesti do anemije ili oštećenja nerava.

Retka, ali ozbiljna komplikacija je laktacidoza (laktatna acidoza) – stanje u kome dolazi do nakupljanja mlečne kiseline u krvi, što može biti opasno, posebno kod osoba sa bolestima bubrega ili jetre.

Novi pristup lečenju dijabetesa

Iako je metformin decenijama bio prvi izbor u terapiji, smernice se menjaju. U 2026. godini preporučeno je da se kod mnogih pacijenata već na početku lečenja uključi i druga grupa lekova – SGLT-2 inhibitori. Ovi lekovi pomažu organizmu da višak glukoze izbaci putem urina i dodatno štite srce i bubrege.

To ne znači da metformin gubi značaj, naprotiv, on ostaje osnova terapije, ali se sve više teži individualnom pristupu lečenju.

Lek koji traje i prilagođava se

Iako nije nov, metformin pokazuje izuzetnu sposobnost da ostane važan u savremenoj medicini. Njegova priča još nije završena, jer ponekad upravo oni lekovi koji su dugo u upotrebi nastavljaju da donose najvažnija otkrića.

(eKlinika.rs)